sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 12.05.2012. u 22:00 Slavko Trošelj

U džez me uveo veliki Glen Miler

Фото Иван Грлић

Milivoje–Mića Marković, klarinetista, saksofonista, kompozitor, aranžer, dugogodišnji urednik Radio-televizije Beograd, ovogodišnji je dobitnik nagrade „Nišvil festivala” za životno delo. Ova nagrada biće mu uručena 16. avgusta na otvaranju „Nišvila”.

Rođen je 20. marta 1939. u Zagrebu. U Beogradu je završio Srednju muzičku školu „Josip Slavenski”.

Široj publici je poznat kao kompozitor nezaboravne muzike za TV seriju „Otpisani”. Dobio je priznanja za vrhunski doprinos kulturi Srbije.

Živi u Beogradu u braku s Radmilom Mikić, koja je šezdesetih bila poznata kao pevačica kaubojskih pesama.

Kad ste ušli u muziku?

Bilo je to u Osijeku 1951. kad sam imao 12 godina. Mogao sam to i ranije, ali duvački instrumenti traže jača, formirana pluća. Nekoliko godina kasnije svirao sam na igrankama, a 1957, posle položene audicije, postao sam član Udruženja džez muzičara Beograda.

Zašto ste se opredelili za džez?

Glavni razlog za taj izbor je bila muzika u američkim filmovima „Bal na vodi” i „Serenada u dolini sunca”. U džez su me uveli najbolji muzičar tog vremena: veliki Glen Miler, Ksavijar Kugat i Hari Džems. Te filmove sam gledao po 10-15 puta. A džez sam slušao i na radiju, u emisiji koju je, od ponoći, na „Glasu Amerike”, vodio čuveni Vilis Kanover. Pod tim uticajem sam, početkom šezdesetih, otišao s bendom u Zapadnu Nemačku. Svirali smo u američkim vojnim klubovima.

Kako Vas je dočekala Nemačka?

Bolje nego što sam mislio. Ulice su bile pune ljudi, a prodavnice robe. To je, 15 godina posle rata, bila već uređena zemlja. Tu smo svirali tri godine. U bendu nas je bilo šestoro. Moja žena je pevala. A ona druga Nemačka, njen istočni deo, koji su tada držali Rusi, delovao je tužno, gotovo bez žive duše na ulicama.

Kako to objašnjavate?

Američkim Maršalovim planom. Bio je to plan za evropsku obnovu, ali i način Amerikanaca da suzbiju komunizam. Oni su, posle Drugog svetskog rata, ponudili novac za obnovu evropskih zemalja, a zapadni Nemci su se, kao radan i organizovan narod, u tome najbolje snašli. Ta pomoć nuđena je i Jugoslaviji, ali Tito je 1947, navodno pod uticajem Staljina, nije prihvatio. Bili su to prvi koraci ka ujedinjenju Evrope, pa smo mi već tada, u toj „podeli karata”, voljom vlasti, bili otpisani.

Kako ste ozvučili vaše „Otpisane”?

Dobio sam početkom sedamdesetih godina scenario za tu TV seriju, koji je napisao Dragan Marković, tada glavni urednik „Nina”. Bila je to serija od 26 epizoda, plus film. Otišao sam nekoliko puta na snimanje da bih osetio radnu atmosferu tih priča kojima je komandovao reditelj Aleksandar Đorđević. Ritmička osnova muzike je bila moderna, a „iznad” ritma sam postavio staru slovensku melodiju. I taj zvuk je, i posle 40 godina, evergrin.

Koju prekretnicu posebno pamtite?

Moj odlazak u Grac na studije džeza koje traju četiri godine, a ja sam ih završio za godinu i po. Jer, mnogo sam znao, ali ne i sve. Do ispita sa treće godine sam stigao brzo, a potom sam se zaglavio. Tada sam učio po 12 do 14 sati dnevno. Bilo je to 1968.

Gde „bežite” od muzike?

Najviše volim da odem do Ade. Šetnja oko jezera mi veoma prija. To je naša Azurna obala. Sad manje sviram, a više se bavim internetom i istraživanjem muzičkih zbivanja u svetu. Kad ste jednom u muzici više nikad iz nje ne možete definitivno da pobegnete, a ja to, iskreno, i ne želim. Uostalom član sam Odbora Beogradskog džez festivala koji, na svetskom nivou, organizujemo u oktobru. To nam je rekao i Džon Konrad, vodeći američki novinar, specijalista za džez muziku.

Šta mislite o štampi?

Pored naših novina preko interneta pratim i slovenačke, hrvatske i bosanske. Štampa se u svim sredinama veoma popravlja. A „Politiku”, posle sramnog rada početkom devedesetih, kad su objavljivani „Odjeci i reagovanja”, nisam kupovao 10 godina, a sad je čitam redovno. To je dobar, ozbiljan list koji se vrlo uvažava i u drugim sredinama.

Koji princip posebno poštujete?

Po meni je vrlo važna tolerancija i u braku i u društvu. Bez nje je mnogo teško da se uspostave odnosi u kojima može da se diše punim plućima. Biti tolerantan znači prihvatiti drugoga onakvog kakav jeste, sa svim vrlinama i manama.

Koji je Vaš smisao života?

Za mene je to biti zdrav i živeti što duže. A to već znači da ću još mnogo toga da uradim. A uz to ide i ljubav u svim odnosima. Ljubav se deljenjem umnožava. Moja najveća ljubav je džez, ali i stara dobra muzika, kao, naravno, i klasika, koju slušam za opuštanje.

Šta volite u ženskoj prirodi?

Pod jedan mi je ženstvenost! To mi je najvažnije. A pod dva su oči – ogledalo duše. Mnogo toga vidim u njima. I kad je to u redu, onda kao i da ne vidim figuru.

Koliko seks otkriva karakter?

I ženske i muške osobine se uočavaju i u tom odnosu. Ženstvena žena će drugačije reagovati nego neka koja to nije. A kad je u pitanju obrazovanje tu već nema čvrstih pravila. Može se dogoditi da vrlo obrazovane osobe, i muškarci i žene, seks ne zanima. I obrnuto.

Čemu se još nadate?

Da ću biti zdrav i da će mi starost biti lepa. Voleo bih da u starosti nikome ne pravim probleme, da nikoga ne opterećujem do poslednjeg dana. Bilo bi najbolje da umrem zdrav.

------------------------------------------------------

Džez je sloboda

Šta je za Vas džez?

Džez je muzička kreacija. To je ono što ga izdvaja iz svih muzičkih događanja. Osnovna melodija džeza je harmonska osnova. Ona sve vreme sviranja ostaje ista, kao podloga. Nju drže klavirista i basista. A solista – saksofonista, klarinetista – kreira džez. Samo on ima pravo na improvizaciju. U tom rasporedu snaga solista je potpuno slobodan. I zato je džez sloboda. Sloboda u pravom smislu te reči. Ranije je živeo i potpuno slobodan džez. Svi su bili slobodni. Ali, taj džez se brzo ugasio.

Komеntari1
22db7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Читалац Политике
Господин Марковић није рекао најважнију ствар: колико се младих музичара, задивљених његовом свирачком вештином, такође приклонило џезу. Био је и остао једна од најблиставијих звезда југословенског израза "црне музике". Такви се ретко рађају. Хвала му за музику коју нам је подарио.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja