nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 21.05.2012. u 22:00 Jovo Bakić

Izbori i republikanski ideali

Završeni su izbori. Osim ispadanja SRS-a iz skupštine i pobede T. Nikolića, nisu doneli druga iznenađenja. Ono, međutim, što treba uočiti jeste relativno slabašan legitimitet dve najjače političke stranke i dvojice glavnih predsedničkih kandidata, a time i celokupne političke oligarhije. Na skupštinskim izborima zbirni rezultat obe stranke nije dobacio do polovine izašlih birača, a u prvom krugu predsedničkih izbora zbirni rezultat dva najjača kandidata je jedva premašio polovinu izašlih. Naposletku, u drugom krugu predsedničkih izbora izlaznost je iznosila nekoliko procenata ispod pedeset.

Da li je to dovoljna pouka političkoj oligarhiji da građani očekuju izražavanje poštovanja političara prema republici? Naime, treba podsetiti da republikanski ideali zahtevaju stavljanje interesa republike kao javne stvari (res publica, lat. javna stvar) iznad ličnih i stranačkih interesa. Tako i umnogome manjkavi Ustav Republike Srbije u 115. članu jasno propisuje da „predsednik republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost”. U tom smislu, predsednički kandidati koji nisu spremni da podnesu ostavku na stranačku funkciju zarad ispunjenja ideala služenja republici ne zaslužuju predsedničku čast.

Republika ne znači samo suprotnost monarhiji kao vlasti jednog čoveka, već ona označava i suprotnost oligarhiji kao vlasti nekolicine bogatih ljudi. U republici bi građani kao isključivi nosioci suvereniteta trebalo da biraju i kontrolišu vlast koju su izabrali. Ovaj cilj se lakše ostvaruje kada su sami političari verni branitelji republikanskih ideala, odnosno kada im je pre republika no lični, stranački ili interesi bogataša, porodice i najbližih prijatelja na srcu. Razume se, to nije često slučaj pošto je čovek roba kvarljiva, a moć i novac su oni izvori toplote koji najlakše tope poštenje i dostojanstvo. Drugim rečima, građani moraju sami da se organizuju i brane republiku, jer braneći nju čuvaju sebe od samovolje vodećih političara. Štaviše, odbrana republike kao javne stvari, to jest nestranačkog, neličnog, neporodičnog ili neklikaškog opšteg dobra, može postaviti prilično visoke prepreke i drugoj grani oligarhije u Srbiji – bogatašima koji se u manjoj ili većoj meri nalaze u sprezi sa političkom oligarhijom.

Građani imaju pravo da postavljaju neprijatna pitanja političarima, nezavisno od toga o kojim se političarima radi i nezavisno od karaktera pitanja. Ako je, na primer, diploma jednog predsedničkog kandidata pod sumnjom da nije stečena studiranjem već na moralno i zakonski nedozvoljivi način, onda je to s etičke strane gledano bezobrazluk, a s pravne krivično delo, što tom kandidatu mora onemogućiti takmičenje za predsednika republike. Ovde, međutim, stranačka ostrašćenost sledbenika omogućava kandidatu predstavljanje republike uprkos osnovanoj sumnji da je učinio krivično delo.

Priča sa drugim predsedničkim kandidatom, takođe, otkriva nedostatke republikanske prakse u Srbiji. Naime, u sredstvima masovnog opštenja, naročito onim najuticajnijim elektronskim, gotovo da nije bilo moguće postaviti neka pitanja na koja javnost ima neotuđivo pravo. Na primer, koliko su se puta vlasnici preduzeća koji su bliski stranački prijatelji predsedničkog kandidata obogatili otkad je on predsednik? Ili, koliko građevinskih preduzeća poseduju članovi bliže i dalje porodice onog ministra čije je vlastito preduzeće poslovalo s ministarstvom na čijem se čelu sam nalazi? Da li ta preduzeća, takođe, posluju sa istim ministarstvom? Kako to da taj ministar nije smenjen zbog, čak i za Srbiju, izuzetnog pretpostavljanja privatno-porodičnog javnome interesu? On je opstao na položaju uprkos odocnele, nakon tri godine njenog postojanja, rekonstrukcije vlade. Zašto je ta rekonstrukcija toliko zadocnela? Zbog čega su tada smenjeni izvesni ministri? Da li samo zbog lošeg rada ili zbog favorizovanja privatnih na uštrb javnih interesa, o čemu je brujala ogorčena javnost?

Pitanje još važnije od pomenutih tiče se činjenice da ona nisu postavljena u predizbornoj kampanji. Niti su ih postavljali opozicionari, što svedoči ili o njihovoj apsolutnoj nesposobnosti ili o osvedočenoj spremnosti da rade isto što i njihovi politički protivnici. Niti su ih postavljali zastupnici javnosti, to jest sredstva javnog opštenja, novinari i intelektualci. Sredstva masovnog opštenja bila su zatvorena za postavljanje ovih pitanja, a tobožnji poslenici javnosti prečesto su u službi privatnih i stranačkih, a ne javnih interesa. Naposletku, ako od sada predstavljanje republike bude vrednije od predstavljanja stranke, ovi izbori označiće civilizacijski iskorak.

Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Komentari11
71329
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ana Petrović
Kako, bilo ko, može da raspravlja o procentima izašlih birača na ovim izborima kada svi dobro znamo da je birački spisak "skoro pa spisak svih građana Srbije"? Takođe, zašto se implicira da su apstinenti samo pristalice DS-a? Zar ne bi bilo, bar, logično da su i glasači SNS-a apstinirali pod pritiskom medija da je pobeda Tadića sasvim izvesna, a da, oni koji nisu izašli na izbore, nisu želeli da saučestvuju u ponovnom porazu Nikolića.Ovo postizborno lamentiranje raznih intelektualaca, analitičara, istraživača više je radi njih samih i njihovih pogrešnih predizbornih prognoza, nego što je to interes javnosti.Podsećanje, sada, o republikanskom uređenju je zakasnilo. Zašto se o ulozi predsednika, Vlade, političkih stranaka nije odlučnije, glasnije i neuvijenije govorilo u vreme vladavine Tadića. Nastavite da ga mazite i pazite-nećete mu pomoći.
Мм Ск
Сада,после ,,изненађујућих,, резултата избора,свака анализа са основним приступом да је било много грешака,доводи до питања:зашто се ћутало, због кога се ћутало, ако се није поштовао устав?То се мора објаснити грађанима.
Momir
Koliko je politička oligarhija urušila celokupan vrednosni sistem ove države osećamo svakodnevno. Tekstove profesora Bakića je zaista zadovoljstvo čitati. Malo je tako odvažnih i smelih intelektualaca spremnih da moćnicima "pljunu u tanji" što neko reče. Više je onih koji su spremni da služe nečijim prljavim interesima za rad lične koristi. E jedan takav je docent Pravnog fakultata u Novom Sadu dr Slobodan Orlović. On je 2002 godine kao magistar prava sa položenim pravosudnim ispitom pristao da bude član Discplinske komisije i da bez i jednog dokaza potpiše izveštaj da je utvrđeno činjenično stanje kako je navedeno u Zahtevu za pokretanje disciplinskog postupka i da su se stekli uslovi za otkaz Ugovora o radu. U zahtevu me optužili da sam pismo uputio NBJ-e , OU i NO Banke i da sam naneo štetu Banci (APSOLUTNA LAŽ). Na zahtev suda po mojoj tužbi stigne odgovor NBS-e 2004 godine da nemaju ni jedno pismo potpisano sa moje strane. Taj čovek je danas docent na Pravnom fakultetu.
Stari realista
Slazem se sa Vasom kritikom samo "kasno Janko na Kosovo stize".
Јован Анастасијевић
“Допада“ ми се (редакцијски?) поднаслов: “Република не значи само супротност монархији као власти једног човека, већ означава и супротност олигархији као власти неколицине богатих људи“. Ниједна (савремена) европска монархија ни из далека није власт једне личности/олигархије . Случајно (или не?) већина је на северу-северозападу Европе. Упитајте се: Зашто? Исто тако, ниједна савремена република (нарочито на југу-југоистоку Европе) и није ништа друго него баш олигархија - власт неколицине богатих људи. Опет се упитајте: Зашто? Теорија је теорија, али те разлике се могу објаснити тиме да су ти региони уствари скоро два различита света, са драстично различитим друштвеним, економским и културним приликама (без обзира на разлоге и узроке томе). До 30-те године сам живео у СФРЈ, а после тога више од 40 у једној северној монархији и још увек свакодневно упоређујем. Све док те разлике опстају, без обзира на монархију или (источно/јужноевропску) републику – тако ће још дуго и остати.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja