utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 22.05.2012. u 22:00 Jovana Rabrenović

Visoki gubici „Galenike”

Држава још није решила шта ће са једним од највећих произвођача лекова у земљи (Фо­то Д. Јевремовић)

Nova vlada moraće čim bude formirana da proguta pozamašnu gorku pilulu u obliku novostvorenog gubitka fabrike lekova „Galenika”. Ova farmaceutska kompanija je samo za godinu dana poslovni minus povećala osam i po puta – sa 14 miliona na 122 miliona evra.

Loše poslovanje „Galenike” nije nikakva novost. Ova kompanija, koja je inače po koalicionom sporazumu u prethodnoj vladi pripala Socijalističkoj partiji Srbije, prvi put u svojoj istoriji u 2011. godini bila je u gubitku, a u martu prošle godine čak 12 dana u blokadi. Lampica za uzbunu upalila se u Nemanjinoj 11, kao titularu svojine, direktor Nenad Ognjenović je smenjen, a poslovanje nad kompanijom preuzeli su njegovi saradnici.

Međutim, umesto da se posrtanje firme zaustavi gubici su se višestruko umnožili. Ta činjenica kao da ukazuje da su promene u upravljanju kompanijom bile kozmetičke, a ne suštinske, kao i da se vlasnik oličen u državi – ne potresa mnogo zbog toga.

U „Galenici” su juče saopštili da je ukupno iskazani gubitak od 122 miliona rezultat vrednosti nenaplaćenih potraživanja u iznosu od 86 miliona evra, 14 su negativne kursne razlike i troškovi finansiranja, a da je gubitak iz tekućeg poslovanja 22 miliona evra.

– Napravljen je plan poslovne konsolidacije za narednih šest godina, koji su prihvatile poslovne banke i već je počeo da se realizuje – saopštili su iz „Galenike”.

Milutin Nikolić, direktor konsultantske kuće Citadel, koju je pre nekoliko godina vlada angažovala kao savetnika u privatizaciji ove fabrike lekova, izričit je u oceni da gubici potiču samo zato što je u državnom vlasništvu.

– Gubici su posledica neprivatizacije. Državi, odnosno vladi koja ima rok trajanja i ciljeve, efikasnost kompanija koje su u njenom vlasništvu nisu prioritet. Država želi da preko državnih preduzeća rešava socijalni mir, zdravstvo, zapošljavanje što je i logično. Zbog toga je „Galenika” praktično na budžetu, jer je država dala garancije za nju. Na budžetu su i „Petrohemija”, „Azotara”, „Sartid”… Kod nas javnost pozdravlja neprivatizaciju, a gubitke neprivatizovanih preduzeća plaćaju poreski obveznici. Zato su državne firme u tržišnoj utakmici lošije – kaže Nikolić.

Pre četiri godine država je raspisala tender za privatizaciju te fabrike lekova, ali nije bila zadovoljna ponudama. Zvanično kao investitori nisu joj imponovali nepoznata indijska industrija lekova i kiparski investicioni fond, a nezvanično nisu dobili ni približno od traženih 200 miliona evra. Tada je, kaže Nikolić, „Galenika” bila u boljem stanju.

A koliko bi se za „Galeniku” danas moglo dobiti?

– Ona danas ne može da nađe kupca – kategoričan je Nikolić.

Nenad Gujaničić iz „Sinteza invest grupe” kaže da „Galenikin” finansijski izveštaj pokazuje da je više nego alarmantno stanje u domaćem zdravstvenom sistemu i da je opšta nelikvidnost sektora ozbiljno ugrozila sve privredne subjekte u lancu – proizvođače, veledrogerije i dovela u pitanje snabdevanje tržišta.

– Ponovo se mešanje države u ekonomiju i prebacivanje socijalne funkcije na preduzeća, pokazalo neispravnim, a po pravilu nakon svih ovih dešavanja neće se naći niko na koga bi mogla biti prebačena odgovornost. I to je osnovna razlika između poslovanja javnih, državnih i paradržavnih preduzeća u odnosu na ostala gde su kontrola i odgovornost bazični principi poslovanja – smatra Gujaničić.

Analiza finansijskog izveštaja „Galenike” pokazuje da je ta firma u protekloj poslovnoj godini nastavila s negativnim trendom većine najvažnijih bilansnih pozicija. Prihod ove kompanije pao je 44 odsto na 4,7 milijardi dinara, dok gotovinski tok prikazuje još dramatičniju situaciju – iz poslovnih aktivnosti zabeležen je priliv od svega 2,5 milijardi dinara. Efikasnost u poslovanju se takođe pogoršala pa je poslovni gubitak iznosio 2,6 milijardi dinara, dok je godinu dana ranije bio 841 milion dinara. Usled visokih ostalih rashoda, a to su otpis potraživanja koja se nisu mogla naplatiti, a koja su iznosila 8,9 milijardi dinara, krajnji finansijski rezultat ove kompanije bio je negativan i iznosio je 12,1 milijardu dinara. Godinu dana ranije kompanija je ostvarila neto gubitak od 1,05 milijardi dinara.

Kada je bilans stanja u pitanju, dugoročne obaveze su smanjene na 3,5 milijarde dinara, ali su ostale i dalje visoke, dok su kratkoročne obaveze porasle 34,5 odsto na 12,4 milijardi dinara (veliki deo ove pozicije beleže kratkoročne finansijske obaveze od 6,3 milijarde dinara).

Komеntari0
23085
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja