sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 27.05.2012. u 22:10 Dubravka Lakić

„Zlatna palma” Hanekeu za „Ljubav“

Михаел Ханеке са "златном палмом" (фото Ројтерс)

Kan- U kišnoj kanskoj završnici, kakva se odavno ne pamti, „Zlatna palma“ za najbolji film 65. Kanskog festivala pripala jeaustrijskom filmskom maestru MihaeluHanekeu za izvanredan film „Ljubav“, koji se odmah posle premijere našao u samom vrhu svih kritičarskih lista na festivalu, kao jedna od lepših emotivnihpriča viđenih na velikom ekranu, s kojom je dao veliku posvetu ljubavi i omaž životu koji neumitno prolazi, slikajući dostojanstvo i emocije osamdesetogodišnjeg bračnog para.

Hanekeu je ovo druga, sasvim zaslužena „Zlatna palma“, koja je usledila posle one koju je u Kanu dobio za film „Bela traka“ (2009) i posle drugih nagrada koje je tokom svih ovih godina osvajao u Kanu za svojih šest filmova u konkurenciji, od 10. sa koliko je do sada ukupno učestvovao na najprestižnijoj filmskoj manifestaciji na svetu.U intervjuu koji je pre pet dana dao „Politici“, Haneke je istakao da nije imao unapred zadatu temu, već da se ona „nametnula jednim jedinim pitanjem: kako se nositi sa smrću nekoga koga volite“…

Gran pri festivala uručen je, najverovatnije posebnim zalaganjem predsednika Moretija njegovom zemljaku italijanskom reditelju, Mateu Garoneu za film „Rijaliti“ koji se bavi italijanskom, ali i sveopštom fascinacijom „Velikim bratom“. Ovaj Garoneov film jeste za poštovanje, ali je i znatno slabiji od njegovog prethodnog dela „Gomore“, za koji je na ovom festivalu bio nagrađen pre nekoliko godina.

Mateo Garone (foto Rojters)

„Palma“ za najbolju režiju dodeljena je meksičkom reditelju Karlosu Rejgadasu za filozofsko-metafizički i prilično pozerski hermetični film „Posttenebraks luks“, koji je od strane kritičara bio prilično loše ocenjen, ali se moglo predvideti da će njegove mistifikatorske note dopreti do srca članova žirija.Specijalna nagrada žirija, sasvim zasluženo, pripala je britanskom veteranu KenuLouču za najvedriji, komičan, ali i socijalno veoma angažovan film „Anđeoska deoba“, a predsednik Moreti je ovu nagradu uručio ( u Kanu već višestruko nagrađenom) laureatu sa puno entuzijazma.

Nagrada za najbolji scenario (prezentovala ju je Nastasja Kinski) dodeljena je Kristijanu Munđiju, reditelju i scenaristi rumunskog snažnog filma „Iza brda“, koji je uz Hanekeovu „Ljubav“ pobrao najbolje kritičarske ocene. Munđijuove glumice Kosmina Stratan i Kristina Flutur ravnopravno su osvojile „palmu“ za najbolju žensku ulogu, dok je u muškoj konkurenciji ovo priznanje osvojio danski glumac za izvanrednu ulogu u filmu „Lov“ Tomasa Vinterberga, takođe jednog od boljih u ovogodišnjem izdanu Kanskog festivala )ove nagrade lično je prezentovala kineska glumica Gong Li).

Munđiju, Kosmina Stratan i Kristina Flutur (foto Rojters)

„Zlatna kamera“ za najbolji debitantski film pripala je „Zveri iz južnjačke divljine“ mladog američkog reditelja Bena Cajtlina, nagrada za najbolji kratki film „Tišini“ turskog studenta Rezlana Jesilbasa, dok je nagrada Sinefondasiona otišla u ruke mladoj ruskoj rediteljki za film „Na putu za“.

Pobednik paralelnog takmičarskog programa „Izvestan pogled“, prema odluci žirija kojim je predsedavao britanski glumac i reditelj Tim Rot, jeste meksički film „Posle Lucije“ Mihela Franka. Dodeljujući svoja priznanja, žiri je posebno pomenuo i film „Djeca“ bosanske rediteljke Aide Begić kojoj je pripala diploma, i to za delo u kojem kroz likove brata i sestre, slika sve probleme tranzicionog života u savremenoj Bosni, kritikujući bešćutnu državu i njen odnos prema radnicima. Nagrada žirija međunarodne kritike Fipresci, čiji je predsednik bio beogradski kritičar Borislav Anđelić, pripala je ratnoj drami „U magli“ ukrajinskoj reditelja Sergeja Loznice, koji je ostavio jedan od boljih utisaka u, inače, jakoj konkurenciji ovogodišnjeg Kana.

Mads Mikelsen (foto Rojters)

Ovogodišnji festivalski glavni program bio je kvalitetan i prilično snažan, krajnje evrocentričan (dominirale produkcije Francuske, Nemačke, Austrije), dobrim delom posvećen „filmskim starcima“ i njihovim tmurnim egzistencijalističkim filmovima, koji doduše jesu izazivali divljenje, ali su i proizvodili još sumornije, tmurnije i depresivnije raspoloženje od onog koje globalno vlada svetom u vreme velike ekonomske krize.

Kanski festival je proticao bez one uobičajene sjajne i uzavrele atmosfere, zbog koje je normalno kretanje Kroazetom decenijama bila nemoguća misija. Neraspoloženje i zabrinutost sudbinom, i Francuza i pristigle internacionalne svite (više od 30 hiljada akreditovanih stranaca), „prelilo“ se na festival. I obrnuto. Tmurne slike sa velikog platna uticale su na pad raspoloženja festivalske populacije. Uz to, svih festivalskih dana uglavnom je padala kiša i bilo je prilično hladno. Stoga ni šetanje Breda Pita po crvenom tepihu, kao i drugih blistavih holivudskih zvezda ( a bilo ih je opet ogroman broj), nije u dovoljnoj meri motivisalo ljude da se od jutra tiskaju ispred Teatra Limijer na Kroazeti.

Posle ceremonije dodela ovogodišnjih „Zlatnih palmi“, za sam čin svečanog zatvaranja 65. Kanskog festivala, odabran je testament film „Tereza Deskejru” nedavno preminulog velikog francuskog autora Kloda Milera, čiji je odlazak odmah posle završetka montaže ovog filma, duboko ožalostila i francusku i evropsku filmsku zajednicu.

Milerov film je u Kan doveo i francusku zvezdu Odri Tatu, koja igra naslovnu ulogu - nesrećno udatu obrazovanu i avangardnu buržoasku ženu, koja pokušava da pobegne iz banalnog provincijskog života - u ovoj, jednoj od mnogih filmskih adaptacija romana Fransoa Morijaka. Premijeri filma na svečanom zatvaranju, prisustvovala je Milerova porodica, prijatelji, producenti i distributeri i svi su zajedno sa publikom odali počast uspomeni na njega i njegovo značajno filmsko stvaralaštvo.
...............

Naš kritičar podpresednik Fedeore

Na godišnjem kongresu Fedeore – Federacije filmskih kritičara Evrope i zemalja Mediterana – održanom u Kanu 20. maja, na predlog Izraela i podršku Češke, Norveške i UK, tajnim glasanjem, za jednog od pet podpresednika izabrana je Dubravka Lakić komentator i filmski kritičar „Politike“.

Fedeora okuplja evropske i mediteranske filmske kritičare koji svoje kritike objavljuju u štampanim medijima, a koji svojim angažmanom doprinose popularizaciji evropskog filma i autora i zalažu se za što veću pristupnost evropskog autorskog filma u redovnoj bioskopskoj distribuciji...  K.R.

Komеntari0
81882
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja