petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:17

Na milion stanovnika – 39 patenata

Autor: A. Apostolovskiponedeljak, 28.05.2012. u 22:00
Једна од изложби проналазака у Етнографском музеју (Фото Д. Јевремовић)

Pronalazači u Srbiji se mahom porede sa rasejanim Prokom Pronalazačem, inovacije su nedovoljno pravno zaštićene, a u poređenju sa ostalim zemljama, kod nas se na milion stanovnika podnese 39 patentnih prijava, u Hrvatskoj 58, u Nemačkoj više od 500. U Južnoj Koreji i Japanu, broj patentnih prijava prelazi 2.000.

Direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić kaže da je prošle godine u Srbiji registrovano 492 patenta, od čega 119 domaćih i 373 inostrana. Patenti registrovani tokom 2011. godine, prijavljeni su ranije, od 2003. do 2006.

Tokom prošle godine, Zavodu je podneto 229 prijava patenata, što je čak 30 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, zabeležen je porast u broju prijava sa fakulteta i instituta (25 u odnosu na 2010. godinu, kada ih je bilo 18) i od strane naučnih radnika (26 u odnosu na 10 iz 2010. godine).

Povodom uvođenja nastave iz intelektualne svojine na fakultetima državnih univerziteta u Srbiji, tokom prethodna četiri dana u univerzitetskim centrima u Nišu, Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu održani su seminari na temu „Obrazovanje iz intelektualne svojine na univerzitetima u Srbiji”. Seminari su održani u okviru nacionalnog projekta „Podrška osnivanju Edukativno-informativnog centra Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije”, u vrednosti od 2,2 miliona evra, koji finansira Delegacija EU, a sprovodi Evropski zavod za patente.

– U Srbiji se na sistematski način intelektualna svojina izučava samo na pravnim fakultetima, ali ne i na onima gde praktično patenti nastaju. Slična je situacija i na poslovnim školama. Zato domaća preduzeća nedovoljno koriste mehanizme intelektualne svojine za postizanje boljih rezultata na tržištu. Jer patentna prava i druga prava intelektualne svojine obezbeđuju njihovim nosiocima monopol na privredno iskorišćavanje njihovih inovacija, pronalazaka i industrijskog dizajna i time stvaraju uslove za povraćaj investicija uloženih u njihovo stvaranje – napominje Branka Totić.

Prema njenim rečima, Univerzitet u Beogradu je od 2010. godine osnovao Centar za transfer tehnologije, koji je poslednjih meseci radio na pronalaženju rezultata naučno-istraživačkih projekata koji mogu da nađu primenu u industriji i koje je moguće komercijalizovati. Pronađeno je 12 vrlo dobrih rešenja i predloženo je da se adekvatno zaštite u saradnji sa institucijama gde su nastala. Na osnovu pet pronalazaka stvoriće se i kompanije.

– Jedan od pronalazaka je nova metoda proizvodnja električne i toplotne energije iz poljoprivredne biomase. Reč je o ložištu za sagorevanje balirane biomase, sa automatskim doziranjem goriva, što omogućava efikasan i kontrolisan proces sagorevanja. Ovo je, recimo, pronalazak Inovacionog centra mašinskog fakulteta i Instituta za nuklearne nauke Vinča. U oblasti medicine, ima novih dijagnostičkih metoda kao što je primena „ranih laboratorijskih biomarkera na poboljšanju efikasnosti terapije gljivičnih oboljenja”, što je rezultat istraživanja sa Medicinskog fakulteta, autorke dr Valentine Arsić-Arsenijević – nabraja direktorka Zavoda.

Poražavajući je i podatak da je između 15 i 25 odsto ukupnog istraživanja u Srbiji suvišno, zato što je pronalazak već patentiran. Zato je, tokom seminara, predstavljena svetska baza patentnih informacija Espacenet, pomoću koje mogu da se pretražuju patentna dokumenta, pronalazači i pronalasci iz celog sveta.

----------------------------------------------

Mozgovi Kalifornije

Za visoko obrazovanje se kod nas izdvaja 0,9 odsto, a za naučna istraživanja 0,3 odsto BDP-a. Cilj zemalja članica EU je da se za ulaganja u nauku izdvaja tri odsto, dok neke države već sada ulažu i više, poput Švedske koja u tu svrhu izdvaja čak četiri odsto BDP-a. Univerzitet Kalifornija ima više prijavljenih patenata nego što ih 160 zemalja u svetu ima pojedinačno.


Komentari9
09466
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran Stefanović
Pronalazači su u pravu, u pitanju je pljačka intelektualne svojine ili pak opstrukcija od strane "akademske zajednice" (instituta, fakulteta i drugih "naučno obrazovnih" institucija i pojedinaca u njima; NE SPOSOBNOĆU da bilo šta KREATIVNO osmisle! Vrhunac hipokrizije, predstavlja to, što se u razne komisije, žirije i druge organe koji odlučuju i ocenjuju nečiju kreativnost, biraju ljudi sa vezama, a ne oni, koji su i sami kreativni stvaraoci, i koji mogu razumeti druge. Jedino kreativan stvaralac, a ne racionalni kakvulant može razumeti, pravog pronalazača ili tvorca nekog drugog (krativnog) autorskog rada! Na žalost kod nas je obrnuto, i to se vidi po tome, što se pronalazač tera da uđe u biznis, da je tako bilo sa Tesla, ostao bi na jednom (ili nekoliko) patenata (komercijalnih), i bili uskraćeni za mnogo toga genijalnog! Trenutno radim, na razradi jedne ideje, gde će se patentiranje, odlagati do dogovora sa nakom institucija ili kompanijom, a sve to neće koštati ništa! ZOST
Nenad Pronalazac
I sa dobrom idejom u pokušaju će te biti osuđeni ili odbačeni od okoline. Niko ne razmišlja da svaku stvar koju dotakne da je neko morao da je osmisli dizajnira i td. Ovde te smatraju da si budala ukoliko predložiš neko bolje rešenje za neki problem. To nema ko da čuje a kamo li da finansira. Koristimo dobrobiti pronalazaka i ned pitamo se - može li neko bolje ovo da napravi... Snaga ove zemlje treba da budu - inovacije. Ovaj bezobrazluk što je neko napred naveo da treba da se plati patentiranje 20000 e je vređanje mog dostojanstava. Ko je i kako došao do ove cifre - voleo bih da saznam. Kao da neko namerno hoće da omete pokušaj inovacija ili da na ovaj način prikupi sve zasluge ili moguću zaradu. . U takvim slučajevima - podržavam pronalaske u garaži i tražim da pronalazak prodam stranoj zemlji .. Idobro primeti neko .. i ljubora i zavist ovde cvetaju što govori koliko smo teški ljudi..
nauka nauka
Voleo bih da budem pronalazac, od radova mogu samo uvo da odsecem.U Srbiji monopol na patentima drze fakulteti i institucije , jer samostalno nemozes.Na fakultetima patent je njihovo vlasnistvo a ti imas pravo na nadoknadu.Ni jedna meni poznata firma nije nastala na fakultetu nego u garazi ...drzava se bavi infrastrukturom nano centri i ostalo a na fakultetima nema opreme za istrazivanja.Po meni poslednjoj informaciji cena patenta je 10 000 evra 2000 sad i 20 rata po 400 ja te pare nemam, i neznam kada cu ih imati a i da li bi dao tolike pare. treba da smanje cene proporcionalno bdpu. a na fakultetima ce pre neko da bude ljubomoran na tvoje delo nego sto ce da te pohvali
tt tt
Za zaštitu intelektualne svojine takođe se plaća previše - jedan naslov, 450 evra. Odakle?
stari znanac
Najveci broj patenata se u svetu prijavi ili iz firmi ( investicija u nove proizvode i tehnologije) ili iz akademije ( obicno ili direktno finansirano od privrede ili indirektno, od drzave za istrazivanje, tzv grantovi). Otuda nedostatak patenata najvise govori o : 1. opstoj slabosti srpske privrede i njenom malom izdvajanju za inovacije, opstoj slabosti akademije i njenoj sustinskoj odvojenosti od privrede kao i nedostatku direktnog finansiranja istrazivackog rada ( posebno primenjenog) od drzave. 2. nedovoljnoj obucenosti i kvalifikacijama stanovnistva ( mali broj strucnjaka po glavi stanovnika - posebno zaposlenih u struci) posebno iz oblasti primenjenih nauka, 3. losoj drustvenoj klimi za inovacije i izumevanje, 4. losoj drzavnoj pravnoj zastiti za patente i organizaciji patentne birokratije 5. opstoj finasijskoj iscrpljenosti pojedinaca koji ne mogu sebi da priuste patent .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja