subota, 20.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:08

Kulturni dodatak u subotu 2. juna donosi

Autor: Kulturni dodatakpetak, 01.06.2012. u 09:07

SRPSKI PISCI U SOLUNU

Sajmovi i komentari

Goran Milašinović, Titika Dimitrulja, Gaga Rosić i Dragan Velikić

Nakon svakog nastupa na nekom od inostranih sajmova, najviše polemike u domaćoj čaršiji povede se oko kriterijuma po kojem su odabrani autori koji su zastupali našu književnost. Možda i zbog toga ovog puta nije bilo nikakvog zvaničnog „žirija”. Išli su pisci koji su u skorije vreme objavili knjige u Grčkoj, ili bar pesme i priče u antologijskim izborima. Selektori su, dakle, bili grčki prevodioci, izdavači i čitaoci

Vesna Roganović

---------------------------------------------------------------------------------------

KRAJ CITATA

Otac porodice mutnih potoka

Gustav Klimt je slikar Beča, premda na njegovim platnima nema očiglednih bečkih prizora. (Možda tek nešto od njegove arhitekture, običaja, tradicija. Poneka vlat trave.) I Beč ga danas slavi, živeći od njegove slave. Njegovo delo je, u isto vreme, veličajna umetnost, i suva kičerica sa zlatnih folija, u koje se uvijaju čokoladne bombone (dušu dale da dete od njih napravi zlatozubu protezu, mocartovu kuglicu). Elem, Klimt je egzemplar za ono što možemo nazvati tipičnim artefaktom vrhunskog, kulturnog turizma

 Laslo Blašković

----------------------------------------------------------

PORTRET

Uznemirujući glas, gorak kao kukurek

Ibrahim Hadžić: Jedinstvo čoveka i prirode

Na Sarajevskim danima poezije, održanim krajem maja, nagradu „Bosanski stećak” dobio je Ibrahim Hadžić, pesnik koji živi u Beogradu. Pre njega, ovo priznanje dobili su i Tadeuš Ruževič, Mirko Kovač, Abdulah Sidran, Luko Paljetak, Stevan Tontić, Čarls Simić... Ovog meseca biće održan i Okrugli sto o delu Ibrahima Hadžića, u njegovim rodnim Rožajama. Ovo slovo pisano je u tu čast

Filip  David

----------------------------------------

DVORSKA POEZIJA

Sultanov Divan

Sulejman je pisao poeziju na persijskom i turskom jeziku, a njegovo pesničko biće naročito je nadahnjivala ljubav prema njegovoj ženi, sultaniji Hurem. Pisma koja su jedno drugom upućivali u trenucima razdvojenosti, bili su svojevrsni poetski biseri

Robinja ispunjena čežnjom: sultanija Hurem

Sultan Sulejman, koga su Evropljani prozvali Veličanstveni, a osmanski istoričari mu zbog velike reforme zakona koju je sproveo, nadenuli nadimak Kanuni (Zakonodavac), bio jepoznat i kao veliki ljubitelj umetnosti. Za vreme njegove vladavine, Istanbul je, u islamskom svetu, postao poznat kao centar vizuelne umetnosti, muzike, poezije i filozofije. Upravo je doba vladavine sultana Sulejmana Veličanstvenog označeno kao „zlatno doba Osmanskog carstva”, kako u političkom i ekonomskom smislu, tako u i pogledu osmanske umetnosti. Sultan Sulejman se i sâm bavio umetnošću. Poštujući tradiciju koja nalaže da svaki sultan mora da poznaje bar neki zanat, Sulejman je izučio filigranski zanat, i postao veoma vešt majstor filigrana koji je svoju veštinu i darovitost iskazao kroz izradu nakita.

Ništa manje veštine i dara nije pokazao ni i u pesničkoj umetnosti

mr Ana Stjelja

------------------------------------------------------------------------- 

AVENIJA AMERIKA

Cenzura na vašaru ideja

Od našeg stalnog dopisnika iz Vašingtona

Zašto je jedan govor na TED konferenciji u Palm Biču proglašen „politički nepodobnim” i bacio senku na kultna okupljanja „lidera misli” izazvavši umalo skandal

 Milan Mišić


Komentari1
0a941
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan R. Popovic, dipl. inz
Milan Misic u tekstu "Cenzura na vašaru ideja" s pravom pominje i ekonomistu (nobelovca) Pola Krugmana koji u knjizi "Savest liberala" (2009) u poglavlju 12 "U kostac sa nejednakoscu" pise: " ... visoki nivo nejednakosti napinje veze koje nas drze na okupu kao drustvo. Postoji dugorocna tendencija smanjivanja poverenja Amerikanaca prema svojoj vladi i svojim zemljacima. Sezdesetih godna 20. stoleca vecina Amerikanaca slagala se sa tvrdnjom da se 'vecini ljudi moze verovati'; danas ih se vecina ne slaze s tom tvrdnjom. Sezdesetih je godina vecina Amerikanaca smatrala da vlada radi 'na dobrobit sviju'; danas vecina smatra da radi za 'nekoliko krupnih interesa'. Postoje uverljivi doklazi da je u pozadini tog rastuceg cinizma upravo porast nejednakosti ..." Uveren sam da i vecina gradjana Srbije misli i izjasnjava se isto kao i vecina Amerikanaca.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja