nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:13

Ponikli smo iz gerile

subota, 02.06.2012. u 22:00

Sekcija za istoriju medicine (SIM) Srpskog lekarskog društva (SLD) održava i ove godine, od 7. do 10. juna, načni skup ,,800 godina srpske medicine”. Prvi je bio u manastiru Studenica, drugi u manastiru Sv. Prohor Pčinjski, a predstojeći će biti održan u manastiru Sv. Nikolaj Srpski, kod Soko Grada.

Otkuda takav izbor, pitamo profesora dr Branu Dimitrijevića, predsednika SIM od marta 2009. godine, kada je rad sekcije obnovljen i kada joj se aklamacijom pridružilo Društvo za istoriju zdravstvene kulture Vojvodine.

– Srpska medicina je – podseća profesor Dimitrijević – pre 800 godina začeta u manastirima. Možda i pre toga. Ali mi uzimamo da ona sasvim sigurno počinje Karejskim i Studeničkim tipikom Sv. Save. Poštujući tu tradiciju i simboliku, nastojimo da svoj godišnji skup održimo u kakvom manastiru, uvek pod blagoslovom „nadležnog” episkopa. Pokazalo se da to veoma povoljno utiče na raspoloženje i ponašanje svih učesnika. Dolazi do neke vrste ozarenja predavača i slušalaca, do porasta nekog naoko neutemeljenog optimizma, vere u misiju. Ni na jednom kongresu nećete sresti toliko nasmejanih i srećnih, presrećnih lica, makar tog trena. Uverenih da rade pravu stvar.

Da li su u to uvereni i drugi, Zdravstveni savet i Lekarska komora koji daju akreditaciju?

– Sva tri skupa do sada su akreditovana. Prvi naknadno, drugi sa nešto malo zakašnjenja, a ovoga puta baš na vreme. Svaki predavač dobija 11 bodova, a slušalac 5 bodova, što govori koliko smo visoko rangirani.

Zadovoljni ste zbog toga?

– Svakako, ali ne sasvim, pošto je okvir pravilnika za akreditaciju, što se nas tiče, nedovoljno širok. Daću vam primer: dr Milorad Radusin, mlad lekar zaposlen u jednom bačkom selu, napisao je izvrsnu studiju o „Španskoj groznici”, koja je pomorila više duša nego ceo Prvi svetski rat, a danas se u naučnoj literaturi smatra – „zaboravljenom epidemijom”. U časopisu „Vojno sanitetski pregled” dobio je od recenzenata najviše ocene. Ali, pošto dr Radusin nema pet godina prakse, a nema ni akademskih titula (prof. dr sci, mr...), ne može biti uvršćen u predavače. Ako ga ipak uvrstimo, lako se može desiti da nas ne akredituju. On čak ne može, ni kao slušalac, da prisustvuje skupu – potrebno mu je odobrenje ustanove u kojoj je zaposlen. Kome dr Radusin da objasni da se bavi – istorijom medicine?

Zaista, kakvu korist od istorije medicine mogu imati lekari praktičari?

– Bolje bi bilo da ste pitali kakvu ogromnu štetu ima Srbija od toga što je istorija njene medicine zapostavljena. Bliži se 2014. kada će na sve strane biti obeleženo 100 godina od početka Prvog svetskog rata, koji karakterišu do tada neviđeno krvoproliće i potonji, višedecenijski sunovrat Evrope. Kako sada stvari stoje, za sve to će biti okrivljena Srbija, jer je „pomagala teroriste” (Mladobosance), s tendencijom da joj se „u toj odgovornosti” pridruži i Rusija, koja je priskočila u pomoć Srbiji, i „bila u sve to umešana”...

Već duže od decenije upozoravam da će baš 2014. godine, posle optužbe za izazivanje Prvog svetskog rata, Srbija nestati i iz istorije tog rata, da neće postojati ni njene bitke, ni munjevit proboj Solunskog fronta, koji je izazvao kapitulaciju Bugarske a potom i Austrougarske...

Već ima objavljenih debelih knjiga koje to crno na belo pokazuju. Manje je poznato, međutim, da je samo desetak godina posle Prvog svetskog rata, munjevit proboj Solunskog fronta smatran „sitnom uslugom Saveznicima”, te je manje-više samo nastavljeno u tom pravcu. Uprkos tome što je Prvi svetski rat do sada u svetskoj istoriografiji raščivijan, moglo bi se reći, do „sitnih crevaca”.

O sanitetu u tom ratu, čak i u svetskim razmerama, ipak je pisano vrlo malo...

Zato je Akademija medicinskih nauka SLD još 2006. otpočela sa održavanjem skupova o sanitetu, u prvom redu vojnom. O svome ruvu i kruvu, to ističem, pojedinci su obradili sve ratne godine (1914 – 1918), štampane su i monografije iz kojih se vidi kakvu korist od poznavanja istorije medicine mogu imati lekari praktičari. Ali ne samo oni, nego i mnogi drugi, od profesionalnih istoričara, do političara koji su na vlasti.

Zašto pominjete rad „o svome ruvu i kruvu”. Šta je radila SIM?

Ona je osnovana pedesetih godina prošloga veka, ali je kasnije došlo do zastoja u njenoj delatnosti. Istraživanje istorije srpske medicine, međutim, nije zamrlo. Nastavljeno je – gerilski. Pojedinci su o svome ruvu i kruvu istraživali i objavljivali, ali su ti doprinosi (pa i čitave knjige), po pravilu – prećutani. Stoga je duže od decenije izgledalo da se ništa ne događa. Onda je 19. marta 2009. rad SIM obnovljen, za šta je bio presudan dolazak akademika dr Radoja Čolovića na čelo SLD. Stvari su se nabolje izmenile iz osnova.

Otkuda to da akademik Čolović baš Vama poveri taj nimalo lak zadatak, da obnovite sekciju?

Postojala je gerila, o čemu sam opširnije pisao u knjizi „Moja gerila”; što nam je bilo poznato obojici. Knjigu „U kontejneru – zapisi srpskog vojnog hirurga 1916 – 1918”, objavio sam još 2001, a iste godine postavljena je spomen-ploča prof. dr Atanasiju Pulji, koji je za srpsko zubno lekarstvo isto ono što i Gogolj za svu potonju rusku literaturu. ,,Politika” je iste jeseni, u više od 30 nastavaka objavila moj feljton „Zaboravljeni gorostas”, nastao na osnovu dnevničkih zapisa oca srpske ratne hirurgije dr Mihaila Mike Petrovića iz 1914. godine. Narednih godina u gotovo svim književnim listovima objavljivao sam članke iz istorije srpske medicine. Presudna je, ipak, bila saradnja uspostavljena početkom 2008. s „Rastkom”, najvećom elektronskom bibliotekom na Balkanu, koja je do sada učinila više za srpsku civilizaciju i kulturu od istoimenog ministarstva i Narodne biblioteke zajedno. Na ovom portalu, u posebnom odeljku za istoriju medicine(www.rastko.net/medicina) danas je na hiljade stranica.

Jedan od ciljeva SIM jeste i osnivanje instituta za istoriju medicine. Dokle ste stigli u tom pregnuću?

U januaru ove godine uputili smo pismo dekanu Medicinskog fakulteta u Beogradu i Medicinskom odeljenju SANU. Odgovore nismo dobili. Mada znamo da nam neće ni stići. Nezvanično, Medicinsko odeljenje SANU odbilo je da podrži naš predlog.

I šta sad? Odustajete?

Zaboravljate da smo ponikli iz gerile. Naš odgovor biće novih 400 stranica teksta narednog „Sokolskog zbornika”, i novih 1.000 stranica na „Rastku”.

Slobodan Kljakić


Komentari0
f04dd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja