sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 07.06.2012. u 22:00 Igor Simić

Mladi konzument

U ,,Politici” se dosta polemisalo o nedostatku interesovanja mladih za kulturu i politiku, a prošle nedelje je ovaj list na dve strane pisao o dobro znanoj pojavi da su idoli mladih većinom neškolovane poznate ličnosti. Kažem o dobro znanoj pojavi zato što mojoj generaciji poslednjih deset godina stalno popuju da smo oličenje kraha svih vrednosti. Hteo bih da doprinesem razumevanju ove teme predstavljanjem koncepta mlade osobe kao konzumenta.

Posmatrajmo ideju konzumenta kao širi pojam i paradigmu: mladi konzument doživljava život kao stremljenje ka pasivnom uzimanju (konzumiranju) stvari. Dakle, ne mislim samo na kupovinu, već na širi odnos prema svetu koji se poima kao veliki trgovinski centar u kojem stvari čekaju nas da ih „pojedemo” (od hrane i patika, preko nafte do funkcija, pa i ljubavi). To je ideja da čoveka definiše ono što konzumira (ili što bi bar želeo da konzumira), a ne ono što stvara. Čak se i ostvarena karijera u tom slučaju posmatra kroz sposobnost za konzumiranje to jest platežnu moć. Ne iznosim osudu, naprotiv, samo u vrlo grubim crtama skiciram realnost koja diktira vrednosti onog „propalog” dela omladine kojim se često bave mediji – vrednosti koje su i na mene snažno uticale.

Adolescencija je kao rezultat ekonomskog buma posle Drugog svetskog rata postala zaseban period u životu, a tinejdžerima su pripala određena prava koja su uglavnom u vezi sa ličnim zadovoljstvima. Međutim, ta zadovoljstva i način njihovog ispunjenja je u velikoj meri definisalo tržište. Banalni primer je da svi visokobudžetni holivudski akcioni filmovi kao ciljnu grupu imaju tinejdžere i mlade u dvadesetim. Slično je sa muzikom, medijima i odevanjem koji usputno obrazuju odnos prema zadovoljenju u okviru kulture i seksualnosti. Takav sadržaj je odmah dostupan, dok se za kulturu moramo pomučiti, pogotovu ako ona nije u žiži, što može da bude samo stalnim ulaganjem.

Dakle, vrednosti su, kako kod nas tako i na Zapadu, formirane u tom spoju samoostvarenja sa konzumiranjem. Čak mislim da su devedesete u Srbiji samo jedna lokalna, ekstremna modifikacija tog modela. Zapravo taj spoj je iskaz erosa, životnog nagona, ali on je transformisan uuzimanje onoga što je ponuđeno sa proizvodne trake i postaje svoja suprotnost to jest stagnacija i propadanje. Metodi za ostvarenje sna o konzumiranju su oni koji se nude na tržištu i brzo donose rezultate – pevanje, sport (kao najvidljiviji), a zatim i fakultet. Taj san je naročito izražen ako, poput puno mladih u Srbiji, živite u socijalno neodgovornoj državi. Tada lažni sjaj mnogo jače sija, naročito kada ne postoji kontraprimer iz neposrednog okruženja.

Jedan još banalniji primer jeste da na „Fejsbuku” definišete sebe kroz ono što konzumirate: selekciju filmova, muzike, serija i brendova koje volite, kao i kroz svoje fotografije koje drugi konzumiraju. Već u tom primeru nailazimo na paradoks jer te fotografije služe da istaknu individualnost mlade osobe, njenu posebnost, ali to se čini kroz opcije koje su zadate i namenjene bezobličnoj masi korisnika. O toj želji za potvrdom je govorio dečak, glumac u novom Bertolučijevom filmu na konferenciji na proteklom kanskom festivalu i pobrao aplauze za svoj zreli uvid. Jedina sistemska delimično uspešna protivteža je školstvo kao vantržišna institucija koja stvara ljude koji vrednuju istinu i stvaralaštvo. Verovatno vam to zvuči smešno jer sve što nije u kanonu tržišta zvuči naivno. Mladi to savršeno dobro znaju.

A šta se dešava kada su to tržište i politički sistem u krizi? Onda je potrebno stvoriti nove modele, ne ići zadatim trasama, a to je mučni volonterski posao koji ne može da zasija u si-vi-ju za razliku od volontiranja u azilu za pse. Ali takvih ipak ima, što pokazuje da su mnogimladi spremni da stvaraju uslove za neke nove vrednosti. Pri tom, konzumenti bez para i posla postaju samo frustrirani ljudi, oni više nemaju šta da izgube kada se zagledaju u svoju budućnost. U toj borbi i stvaranju mogu naći šansu za samoostvarenje. Moramo imati veru u iskonski stvaralački polet mladih u ovom kriznom trenutku. Jedino je pitanje šta ćemosa tim poletom da uradimo.

Diplomirao filozofiju i filmsku režiju na Kolumbija univerzitetu, Njujork

Komеntari7
3d756
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zemljorad Obradovic
Igore, zar Vas ne cudi da su objavljeni samo pozitivni komentari? Zar kao filozof niste ocekivali bar malo debate oko teme koja zaista jeste zanimljiva i aktuelna? Neobicno, zar ne?
Jovana Dada
Konzumerizm j od svog pocetka imao protivnike,od hipi pokreta 6o., anarhista,anrhosocijalista, itdSvi oni su shvatali konzumerizam kao porobljavanje coveka od iznutra(pa ne trebaju no cuvari)njegovim sopstvenim zeljama.Po konzumerizmu,covekove potrebe su beskonacne(i on treba da celog zivota juri za njihovim ispunjenjem kao za spstvenom senkom)Covek-konzum je bioloski robot,koji prisilno radi,da bi zaradjeno potresio n stvari za koje nij nin znao da postoje,dok mu na njihovo pstojanje ukazale reklame.Konzumerizam u kuturi stvara trzitse zabave,koja je oduvek bila slobodna ljudska delatnost,gde covek kupuje duhovne,dusevne i estetske sadrzaje,koji su niskog kvaliteta,i propagiraju,svesno i nesvesni namecu,vrednosti koje su ispod donje grnice ljudskog dostojanstva.
Simon Simonovic
Konzumeristicki pogled na svet je osnova kapitalizma,koji je u 20.v. postao sposoban da proizvodi mnogo vise nego sto je to covecanstvu potrebno.Posto proizvodnja,kao osnova dobiti ne moze da se obustavi ili uspori,onda se usavrsava preraspodela(ostvarene dobiti,u kojoj procentualno,proizvodjaci dobijaju sve manje.Te proizvodjace zato treba navesti da svoj krvavo zaradjeni novac potrose sto brze,i da se zaduze ako je moguce,kako bi stalno trcali u mestu.)Konzumerizam je poguban jer negira judsku potrebu za radom i stvaranjem,i poistovecuje rad iskljucivo sa sticanjem radi potrosnje.Konzumerizam je pogotivo poguban u sferi kulture i zabave,poularisuci pop kulturu,kulturu za mase,inferiornu konfekciju duha,industriju zabave ciji su ideoloko-moralno-estetski ciljevi vrlo sumnjivi.
Игор Симић
Драго ми је што је коментаторима занимљив текст. Господине Цветковићу, са вашим коментаром да су школство, медији, друштво одговорни се слажем. Услед ограниченог простора, то сам само поменуо и додао да постоји једна квака, а то је да су и те области, опет увучене у тржишне односе. Када се то деси, све од школства до медија се сроза на најнижи заједнички именитељ. Одговорна држава би могла томе делимично да се супротстави, али само погледајте како су и у државама са великим социјалним давањима, услед кризе прво на удару управо те институције. Такође, слажем се са Мит Тим-ом. Реч волонтер употребио сам иронично; критички, политички ангажман је она врста бесплатног рада од кога нема директне користи. Што се промене система вредности тиче, то је још једна велика тема за посебну дискусију.
MiT TiM
"А шта се дешава када су то тржиште и политички систем у кризи? Онда је потребно створити нове моделе, не ићи задатим трасама, а то је мучни волонтерски посао који не може да засија у си-ви-ју за разлику од волонтирања у азилу за псе. Али таквих ипак има, што показује да...". Dobro zapazanje, ali mislim "los" zakljucak. Zasto? Volonteri pa jos male grupice ili pojedinci nikad nisu uspeli da promene sistem vrednosti niti ce. A ovo o azilu samo potvrdjuje cinjenicu da politicki sistem vise "brine" o psima i dr zivotinjama i istice one koji se staraju o njima sto je dobro svakako, ali COVEK posebno mlad mora biti uvek na prvom mestu i SVE za coveka. Dakle, promena sistema vrednosti je neminovna da bi i mladi imali druge uzore, uslove i mogucnosti za rast, razvoj, identitet i RAD.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja