četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Majstori, može li to brže

Autor: D. Jokić-Stamenković – D. Bukvićčetvrtak, 07.06.2012. u 22:00
Припрема за градњу носећих стубова моста Земун–Борча (Фото З. К ршљанин)

Iza zaštitne ograde gradilišta budućeg mosta preko Dunava, u zemunskoj Ulici cara Dušana, nekoliko parkiranih kamiona i buldožera i – čuvar. Razlog: pauza za ručak. A onda, sa borčanske obale Dunava pristiže brodić firme „China Road and Bridge Corporation”, sa prvom grupom kineskih radnika koja je odložila štapiće za jelo. Predvodi ih Nebojša Milatović, menadžer u srpskom ogranku kineske korporacije. Na glavi šlem, a na šlemu ispisano Nebojša, na srpskom i kineskom.

Penje se uz 67 stepenika koji od prekjuče spajaju ponton i zemunsku stranu gradilišta. U stopu ga prate četvorica kosookih geometara. Njihov dolazak kroz ogradu radoznalo posmatra Zemunac srednjih godina.

– Majstori, može li to malo brže? Izgibosmo od Pančevca – dovikuje i odlazi, bez ambicija da sačeka odgovor.

– Radi se od osam do 18 sati svakog dana, nekad se ostaje i do pola osam – referiše nam Milatović, dodajući da su se pripremni radovi zahuktali. Pokazuje glavom prema ljudima iz kineske firme: – Oni su izgradili deset od 15 najvećih mostova na svetu. Razumeju se u mostogradnju kao Đoković u tenis – priča dok silazimo ka pontonu, sa koga će se pobijati šipovi za stubove mosta.

Na proširenju platforme, na sredini Dunava, oko dizalice teške 80 tona koja je brodom dovezena na konstrukciju Kinezi rade „opušteno”, kao da su u debelom hladu. Viseći nad tananim lestvama iznad najdublje tačke Dunava, vare šipke na otvorima. Spretno preskaču debele strujne kablove razvučene svuda po pontonu. Nogama kotrljaju plinske boce do aparata za varenje, oko kojih su u kutijama spakovane elektrode „mejd in Čajna”. Dok rade, škrti su na rečima. Ni o poslu ne pričaju. Slabo govore engleski. Brbljiv je jedino „šofer” dizalice, koji tehničku pauzu koristi da se sa nekim ispriča mobilnim telefonom.

– Većina šipki od kojih je sastavljen pomoćni most stigla je iz Ukrajine, nešto delova došlo je iz Turske i Holandije. Na mestu gde se završavaju kraci pontona biće pobodeni glavni noseći stubovi „pravog” mosta. Raspon između njih biće 172 metra. To će biti treća najduža razdaljina između dva stuba na mostovima u Evropi – kaže Milatović.

Posle kraćeg obilaska, ekipa „Politike” vraća se na zemunsku obalu.

– Izvinite, ne možemo da vas počastimo osveženjem posle ovog „prženja” na mostu. Druga priča biće krajem jula, kada će i ovde da niknu barake i kancelarije, kakve imamo u Borči – kaže Milatović, doprativši nas do rampe. Dvadesetak metara dalje, presreće nas grupa „lokalaca”.

– Šta ste slikali tamo? Fotografišite ovo, kako mi je na kući popucao zid dok su pobijali šipove na pomoćnom mostu. Šta će biti kad počnu da prave ovaj „glavni” – dovikuje mladić.

Reč mu uzima nešto stariji komšija: – Je l’ ste videli da ograda nije skroz do litice? Tuda se provlače đaci iz Saobraćajne škole, virkaju šta se radi na Dunavu. Bacaju kamenčiće u reku, dok ih čuvari ne oteraju. To napišite, da ne bi radoznalost nekog koštala glave. 

Utom priđe i Živojin Tošić, kako reče, starosedelac.

– Ma znam da treba most, al’ kud baš da ga prave pred mojim kućnim pragom – jada se.

Objašnjava da u okolnim kućama živi tridesetak porodica. Naselje je nastalo još 1948. Domovi su im sada na trasi budućeg mosta. Svi će biti iseljeni. Na Bele vode, predložili su im nadležni.

„Ne dolazi u obzir”, kažu Zemunci.

----------------------------------------------

Čekajući 2014: dosadašnji i sadašnji radovi

Kineski izvođač je tokom prošle godine uredio pripremno gradilište i započeo izgradnju pomoćnog čeličnog mosta, sa koga se, u ovoj fazi, obavljaju svi radovi, a služi i za dovoz opreme. Između dva kraka ostavljen je slobodan plovni put širine 150 metara

Za jedan od dva glavna stuba završeno je pobijanje svih 26 šipova na dubini od 40 metara ispod dna reke, dok je za drugi u toku priprema za pobijanje istog broja šipova

Uz borčansku obalu pobijeno je svih 150 šipova za severnu navoznu konstrukciju mosta i deo konstrukcije na obali. Izvedeni su temelji za tri stuba, a dva su gotovo završena za ovaj deo konstrukcije

Izgradnja mosta bi prema planu trebalo da bude završena 2014. godine

----------------------------------------------

Kinezi : Domaći

119 miliona dolara je vrednost ugovora za izgradnju pristupnih saobraćajnica, koji je kineski izvođač zaključio sa konzorcijumom domaćih firmi okupljenih oko građevinskog preduzeća „Ratko Mitrović”, domaći izvođači će izgraditi sve građevinske inženjerske objekte na trasi, dok će kineski izvođač, osim glavnog mosta, izgraditi i 550 metara konstrukcije preko železničke pruge i 120 metara preko kanala Sebeš

----------------------------------------------

Most u tangenti

Most Zemun – Borča deo je saobraćajnice Severna tangenta, koja u sistemu ulične mreže Beograda, spada u kategoriju gradskih magistralnih saobraćajnica

Njenom izgradnjom stvaraju se uslovi za povezivanje buduća dva mosta preko Dunava, kao i naselja na levoj obali te reke sa opštinama Zemun i Novi Beograd

Centralno gradsko područje biće zaštićeno od tranzitnog saobraćaja – na ulazu u grad iz pravca Novog Sada i Šida vozila će se usmeravati ka Zrenjaninskom i Pančevačkom putu i dalje ka severu

Ukupna dužina saobraćajnice iznosi 21,2 kilometara pri čemu je dužina mosta preko Dunava 1.482 metra

Trasa je podeljena na tri deonice:

1. Novi novosadski put – Ulica cara Dušana (Batajnički put)

2. Batajnički put – Zrenjaninski put (deonica obuhvata i sam most)

3. Zrenjaninski put – Pančevački put

255 miliona dolara je investiciona vrednost radova po zaključenom ugovoru


Komentari11
7b3dd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Коста Војновић
Да, некада смо градили мостове чак 1 у другој по- ловини 20.века.И тај је био у великим проблеми- ма а загребачки "Вјесник"је иронично написао чланак о Б.Пешићу(1964г.) под називом"Диплома- та у градској вјећници".Сиже чланка је говорио о утицају Б.Пешића на највеће умове са Грађевис- ког факултета у Београду,како би прогласили "Ста- ри мост" неупотребљивим и изнудили грађење но- вог моста.По завршетку моста,те исте умове Б. Пешић је поново убедио да се С.мост ипак може поправити и тако је Београд,крајем 60.тих добио, чак 3 моста,стим што су 2 од пре рата.Поучени ис- куством у ратовима са Турцима и вишдецениском турском окупацијом доброг дела Мађарске,ови подижу чак 11мостова у 19 в. између Будима и Пе- ште. А ко је нама крив......?
Bonn Berlin
@ Goran Radenovic´, izgleda da ne citate cele priloge. Procitajte zadnju recenicu. Verovatno niste znali da je nekada jugoslovenska mostogradnja bila priznata u postovana u celom svetu. 20% Kineza prisutnih na mostogradnji se nece vratiti u Kinu, ostace po zaposvesti u Srbiji, kao Sesta kolona.
goran radenovic
Nemate pravo gosp da podcenjujete kinu ,i toliku neg energiju da prosipate gos Djilas i njegov tim dovesce ovo do kraja.Narod ce se spasiti sa lijeve obale nije samo vracar Beograd i ovo su ljudi nemogu svi u centar ,,samo Dragane napred podrska iz crnre gore.
Bonn Berlin
Nisko smo pali kada nam danas Kina pravi jedan most, a nekada, nekada je bilo drugacije. Ne bih se slozio da je Kina bogata zemlja, nema mnogo obardive zemlje, i sa rudama nisu mnogo obdareni pod prirode. Njihovo bogatsvo je u ljudima, ne samo u masi stanovnika, nego i u pojedincima koji zele da unaprede zemlju, nazalost cesto po svaku cvenu i bez obzira na zrtve.
Aleksandar Acin
@ Mile Acanin.Kina kao drzava je bogata.Ali je narod siromasan.Podignune su velelepne zgrade i Kini po projektima zapada i pod nadzoramo gradnje zapada a kinezi su bili radna snaga sa prosecnom platom od oko 150 dolara mesecno. Moj komentar u vezi Basre Irak i jemena je napisan ne na osnovu informacije ,nego je moja malenkost bila prisutna na tim gradilistima kao strucnjak i odgovorno lice. U pravu ste delimicno sto se tice mentaliteta Srba.To ne sporim.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja