petak, 10.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 13.06.2012. u 22:00 Miša Đurković

Štednja ili bankrot

Za manje od mesec dana Srbija je ostala bez tri veoma vredna čoveka. Najpre je otišao otac Radovan Bigović, zatim profesor Ljubiša Rajić i na kraju Čedomir Popov. Ova tri čoveka su se veoma razlikovala u svojim profesijama, pogledima na život, političkim shvatanjima. No svaki od njih je pre svega u svojoj osnovnoj oblasti stvaralaštva ostavio vredno delo i neizbrisiv trag u izgradnji kulture ovog naroda. Neka im je laka zemlja.

Ma koliko se ova trojica razlikovala među sobom ono što ih je povezivalo bila je čvrsta vera u svoje principe. Za svakog ste znali šta misli, u šta veruje i iza čega stoji. Takvi moralni okviri nam postaju sve neophodniji jer naša stvarnost sa nesrećnom politikom nezaustavljivo klizi u kaljugu. Pogledajmo na šta liči naša politička scena. Od ovih što su u parlamentu pregovara svako sa svakim. Zašto uopšte glasamo ako između njih nema nikakve razlike i ako svako sa svakim može da uđe u vladu?

Koje su to na primer programske, ideološke, političke ili koje već veze koje su tako čvrsto povezale Ivicu Dačića i Mlađana Dinkića? Po svemu što danas vidimo, SPS i URS će činiti osnovu buduće vlasti, a samo je pitanje da li će im ostatak poslanika obezbediti DS i LDP, u jednoj kombinaciji, ili SNS sa partnerima, u drugoj. SPS i partneri su navodno leva opcija koja obećava socijalnu sigurnost, a Dinkićev G17 plus je navodno desna partija koju kod nas opisuju kao „neoliberale”. Šta je dakle to što je ove naizgled fundamentalno suprotstavljene opcije povezalo u tako čvrstu vezu da Dačić koaliciju sa DS-om uslovljava čvrstim zahtevom da i URS bude uključen?

Verovali ili ne, jedan od mogućih odgovara je: programska bliskost! Nažalost, potpuno nezapaženo je prošlo saopštenje izdato nakon sastanka SPS-a i URS-a pre nekoliko dana. Ono je verovatno najvažniji dokument koji u ovom trenutku nagoveštava pravac delovanja buduće vlade.

Srbija se u predstojećem periodu nalazi pred dilemom sažetom u dve reči koje ne silaze sa naslovnih strana gotovo svih evropskih medija: rast ili štednja. Izbor je prilično jednostavan. Jedna varijanta traži da se nastavlja sa sistemom koji je i doveo do krize, što znači dodatno upumpavanje nepostojećih para u privredu koje treba da zavrti novi ciklus, veštački stvori ili očuva radna mesta i odloži efekte krize za još jedan period. Sa takvim programom je Fransoa Oland na primer dobio izbore protiv Sarkozija. Ovo podrazumeva dalje povećanje javnog duga pojedinačnih zemalja, ali i izdavanje takozvanih evroobveznica, odnosno zaduživanje jedinog pravnog subjekta koji je do sada uspevao da održi zdrave finansije i uravnotežen budžet – Evropske unije.

Druga varijanta je, razumljivo, manje popularna i traži štednju na svim nivoima. Njeni zagovornici smatraju da se bolest ne može lečiti sredstvima koja su dovela do masovnog oboljenja javnih finansija u Evropi. Dakle umesto daljeg zaduživanja i upumpavanja novca koji ide preko banaka, Merkelova i njeni sledbenici traže štednju, smanjivanje potrošnje i zaustavljanje pandemijskog rasta javnog duga. To će naravno značiti smanjenje ionako slabog privrednog rasta, mogući pad u recesiju i rast nezaposlenosti. No sve drugo bi vodilo u širenje grčkog scenarija. Premijer Bugarske Borisov je dobro primetio da bi se grčki problemi rešili za nekoliko godina kada bi Grci sveli plate i penzije na bugarski nivo. Bugari žive siromašnije nego Grci, ali je javni dug svega 15 odsto BDP-a.

U Srbiji je posle izbora Fiskalni savet prvi izašao sa analizom i predlogom paketa mera koji ide u ovom drugom pravcu. Kod nas inače postoje i dodatni problemi. Dok u velikim evropskim zemljama pumpanje novca usmereno ka rastu tražnje podstiče rast domaće privrede, u ovakvoj zemlji koja nema svoju proizvodnju to bi pre svega značilo podsticanje trgovinske i bankarske delatnosti, odnosno rast uvoza.

Pomenuto saopštenje SPS-a i URS-a je važno jer se u potpunosti odbacuju predlozi fiskalnog saveta i insistira se na neprihvatljivosti radikalne štednje. Dačić i Dinkić su se složili da je socijalno neprihvatljivo da se zamrznu plate i penzije, da su protiv povećanja PDV-a, da treba nastaviti sa podrškom lokalnim samoupravama i da se zalažu za nove podsticaje za likvidnost domaće privrede (čitaj, novo upumpavanje para). Ako se zna da je samo primena Dinkićevih zakona o lokalnoj samoupravi napravila rupu u državnom budžetu od oko 350 miliona evra, postavlja se pitanje ko će ovu dogovorenu socijalnu politiku da plati? Pošto Srbija ima rupu u budžetu od oko dve milijarde evra godišnje ona se može popuniti ili prodajom Telekoma i EPS-a ili novim zaduživanjem. Dug je već sada suprotno zakonu prešao 50 odsto. Dogovoreni koncept SPS-a i URS-a znači sigurno povećanje tog duga i put ka grčkom scenariju. Dve najveće partije se još nisu izjasnile oko gornje dileme.

Dakle od toga ko će da formira vladu zaista je važnije šta će da bude njen program.

Komentari12
83930
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Шатро Еуропејац
Програмска сличност између СПС и УРС? Којешта! Пођите од упозоравајућег позива 'хитно се одмакни од куфера', па покушајте поново!
Zivadin Rogic
@ Dejan R. Popovic Коментар сасвим на месту. Аутор чланка је наравно у праву при критици непринципијелности и лицемерја водећих странака. Међутим, дилема ”штедња или банкрот” је лажна. Ни стезање каиша ни неодговорно задуживање неће донети решење. Зна се отприлике која комбинација мера под палицом активне владе отвара неке могућности. Нажалост, досадашња власт није имала ни визије ни храбрости да тако нешто оствари.
гром Шумадијски
Zašto uopšte glasamo ako između njih nema nikakve razlike i ako svako sa svakim može da uđe u vladu?-citat. Значи не бирамо! а зашто гласање називамо изборима, а то радимо сви па и новинари? А то радимо јер не правимо разлику између та два! А разлику не правимо зато што смо нефункционално писмени; боље речено знамо да пишемо ал' ништа не капирмо, простије речено: тупави смо! памет зарасла. А боље ће нам бити кад се описменимо, кад се раступавимо, памети призовемо! то ми нису они! то ми смо ми! НАРОД!
Profesor
Niti stednja, niti bankrot. Nova vlada, bilo ko da je sastavi, nece imati problema sa budzetom ako uradi sledece: 1. Brza reforma Poreske uprave Srbije, glavni krivac za prazan budzet. 2. Naplata PDVa iz sive ekonomije (ceo treci kvartal, brzim svakodnevnim kontrolama svih izdavaoca fiskalnih racuna), milijardu evra PDVa godisnje zavrsi u dzepovima utajivaca koji ne izdaju fiskalne racune. Minimum 500 miliona evra bi se do kraja godine naplatilo. 3. Po rasterecenju pritiska na budzet krenuti u refomu poreskog sistema: znacajno snizavanje opterecenja zarada sa 65 na 45%, rigorozne kontrole rada na crno, milijardu ipo evra je ostecen budzet zbog rada na crno. 4. Porez na prihode od imovine smanjiti sa 20 na 10% i preko 500 hiljada zakupodavaca uvesti u legalne tokove. 5. Smanjiti troskove administracije u lokalnim samoupravama. 6. Vecinu parafiskalnih nameta ukinuti. 7. Povecati plate prosvetarima, zdravstvu, penzionerima, policiji i sve ce krenuti napred.
stevan Vucetic
Vas kao dipl.inz.su nasi ekonomisti naucili tu pesmicu napamet, koju ste izdeklamirali u prvih nekoliko recenica,a to je bauk,koji kruzi svim bivsim republikama,kojima preti smanjenje potrosnje narocito od strane sluzbenika svih"vela"i penzionera.Masala! Taj panicni strah nikad nije imao podrsku od tih istih nad kojim ronite suze iz prostog razloga jer su oni uglavnom ti koji predlazu odluke o nivou svoje potrosnje,koje kao organizirani predlagaci odluka predlazu neorganiziranim i cesto zavadjenim glasacima,da ih usvoje.Cak sta vise nije ni to problem,ako se u takovoj raspodeli,koja je u pravilu nepravedna,novac trosi u neke produktivne svrhe.Najmanje je koriti od visokih plata,ako se one trosepo raznim luksuznim restoranima od cega ima ju koristi"birtasi".Oni su postoli toliko mocni,da zbog njihova nemara i nepostivanja propisa nikom ne polazu racun ako se u njihovim lokalima gube ljudski zivoti.Niko nezna njihove kolike su i kako se placanje njihove poreske obveze

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja