utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 15.06.2012. u 22:00

Svetu preti nova recesija

Мрачне прогнозе директор Института за међународне финансије: Чарлс Далара Фото Ројтерс

Svet je danas, drugi put u poslednje četiri godine, na ivici recesije. U ovom prelomnom trenutku, globalna koordinisana akcija – izvan Evrope same – jeste od sudbonosnog značaja. Ovo mračno upozorenje domaćinu predstojećeg samita G-20 Felipe Kalderonu, uputio je juče Čarls Dalara, direktor Instituta za međunarodne finansije, moćnog lobija preko 400 najjačih banaka sveta.

Po Dalari, meksički samit je verovatno najznačajniji skup G-20 od okupljanja u aprilu 2009. godine u Londonu. Lideri G-20 uspeli su tada da postignu dogovor o združenoj akciji protiv ondašnje krize i recesije, izazvane krahom američkog hipotekarnog tržišta 2007. Skladna akcija lidera G-20 u ovom trenutku nije izvesna, ocenjuje agencija Blumberg.

U međuvremenu, pritisak finansijskih tržišta na lidere najrazvijenijih država sveta je nedvosmislen. Od G-20 se očekuju jasan zajednički plan za obuzdavanje globalne privredno-finansijske krize, ali i satnica koja bi osvetlila „kuda ide Evropa”, precizirao je Dalara.

Neizvesnost evropskog puta, uoči izbora u Grčkoj, neophodnog paketa pomoći Španiji (ne samo njenim bankama), a verovatno Kipru i nekim drugim „načetim” ekonomijama evrozone, u žiži je brige ogromnog dela razvijenog sveta.

„Dužnička kriza evrozone je najveći spoljni rizik za treću svetsku ekonomiju – Japan”, upozorio je Masaaki Širakava, guverner Centralne banke u Tokiju.

Mesecima odlučan da ne prihvati ulogu u nesložnom političkom teatru EU, predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi juče je obelodanio da osovina Brisel-Frankfurt (sedište ECB) kroji novi pristup budućnosti monetarne unije.

Mario Dragi, Herman van Rompaj, Žoze-Manuel Barozo i Žan-Klod Junker će – prema najavama predsednika ECB – „vrlo uskoro” možda i pre Samita G-20, izaći sa novim „grand-planom „za budućnost evrozone”.

„Berze i ljudi treba da budu uvereni da mi još putujemo zajedno”, slikovito je opisao Dragi. Ono „još putujemo zajedno” već je zabrinulo posmatrače.

Šta to sprema kvartet najviših zvaničnika u EU? Koliko su Berlin, Pariz i ostale prestonice briselske familije upoznate sa detaljima budućeg „grand plana”? Koliko bi vremena bilo potrebno da takav plan zaživi? Svetske berze odavno nemaju strpljenja za najave evropske arhitekture „iz budućnosti”, posebno kad Nemačka i Francuska – dve najjače ekonomije evrozone – javno razmenjuju optužbe da stvaraju tabore Pariz protiv Berlina i obrnuto.

Mimo uobičajenog protokola francuski predsednik Fransoa Oland pozvao je prošle sedmice predstavnike nemačke opozicije u Jelisejsku palatu na razgovore o rešenjima dužničke krize. Uoči samita evropskih lidera krajem juna, Oland će tek 22. juna o istoj temi kriznih rešenja razgovarati sa Angelom Merkel u Rimu.

Berlin u međuvremenu optužuje Pariz da uoči tog samita vrbuje Rim i Madrid protiv kriznog stanovišta Berlina. Francuski premijer juče je javno demantovao takve optužbe, ukazujući na značaj novog povoda za kavgu. Neizvesno je koliko će plan evropskog kvarteta izaći iz okvira monetarnih tema.

Institut za međunarodne finansije upozorava da nije trenutak za izmenu propisa u bankarskom sektoru u vreme oskudnog poverenja berzi u političke recepte.

Guverner centralne banke Japana apelovao je juče na SAD da svim snagama utiče na Evropu kako bi preduzela odlučne mere za obuzdavanje evrokrize. Pitanje je samo da li svet ima jedinstvenu ideju kuda danas ide Evropa.

Tanja Vujić

Komentari7
36da3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vesna Rajic-Kosteski
Dok je Evropa 1944.godine bile razdirana dugovima prema Bankama globalna dom.novca i kredita je ojacala stvaranjem Svetske Banke , MMF-a i Generalnog Ugovora o tarifama ( GATT-a) ciji su nastavak sproveli americki i britanski pretgovaraci u Nju Hemsiru 1944.godine.Veci deo projekta unistenja kisnih suma je sproveden uz pomoc Svetske Banke koju vode pripadnici veca za spoljne odnose, Trilateralne komisije i Bilderberg grupe.Subvenciono unistavanje okoline je jos jedan plus za njih.To im pomaze da opravdaju svetsku kontrolu potrebom da se SACUVA PLANETA.Uloga Svetske Banke i ostalih globalnih ekonomskih "agencija" je da obogate multinacionalne gradjevinske kompanije.Neiskrenost se sastoje sto MMF daje kredite trecem svetu za mega gradj.projekte koji su nepotrebni lokalnom stnovnistvu.Cilj je da se prezaduze i zemlja jos vise zaduzi i onda bude preuzeta na isti nacin kao sto se cini sa industrijalizovanim nacijama."Pomoc iz inostranstva" se koristi da se podmire korumpirani politicari.
Angela Ninkovic
@Marinko Jasic: Nije se SSSR raspao sto nije imao raznovrsjii ili veci vojni arsenal, naprotiv, nego se raspao jer je ekonomski bankrotirao. To, upravo smo svedoci istog slucaja danas Ova zadnja "Imperija" ratuje sa pozajmljenim parama. Unjihovim novinama pise da je njihov vojni budzet od prve do zadnje cente pozajmljen novac. Sve imperije su propale, prvo zbog nedostatka novca,odnosno bankrotirale su, a drugo, nisu imale dovoljno vojske. verovatno zato Amer. gura, placa, podrzava i "gaji" NATO.Naravno ima jos i drugih razloga ali ova dva su osnovna.
О, да
Све су то игре да се не само одрже већ и увећају крупни приватни капитали.
Траже паре да деле вишкове
Банкари траже паре!? Треба их пустити да банкротирају и све остатке припојити државним централним банкама и заменити нон-профит штедионицама
Маринко Јашић
Сваки нови циклус свјетске економске кризе, у било којем виду да се испољавала, угрожава, не само свјетски економски систем, него и стабилност и мир у свијету. Велика економска криза тридесетих година двадесетог вијека изродила је најмрачнију идеологију коју је свијет познавао. Појава алтернативног свјетског система одложила је одговор на праве узроке криза. Свијет је подијељен у два блока: један је имао улогу да брани постојећи, капиталистички поредак, док је улога другог била да обезбиједи ширење новог, социјалистичког поретка. И умјесто да се обезбиједи, макар то било и на "равнотежи страха", да та два свијетска поретка покажу своје стварне карактеристике, пошло се путем поткопавања једних од стране других и на тај начин је ометан еволутивни процес који је водио мирном расплету кроз конвергенцију. Побједила је она страна у блоковском надметању која је имала разноврснији арсенал којим се служила у борби за примат. И данас имамо то што имамо: поново кризе и неизвјесну будућност.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja