nedelja, 12.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 21.06.2012. u 22:00 Nebojša Katić

Beznađe, bespuće i mogući izlaz

Prema poslednjim podacima iz novembra 2011. godine, stopa zaposlenosti u Srbiji kreće se oko nivoa od 35 odsto. To je procenat stanovništva starijeg od 15 godina koje ima kakav-takav posao. U tom pokazatelju sadržana je sva drama domaće ekonomije i sve što je o njenom stanju potrebno znati. Ova stopa odslikava beznađe i bespuće domaće ekonomske politike.

Poređenja radi, prosečna stopa zaposlenosti u Evropskoj uniji iznosi oko 64 odsto, s tim da ni u jednoj zemlji EU ta stopa, bar do 2011. godine, nije manja od 55 odsto.

Pad stope zaposlenosti u Srbiji je decenijski trend i nije uzrokovan svetskom ekonomskom krizom, već pre svega promašenom ekonomskom politikom. Ovu činjenicu država negira i pred njom stoji nemoćna i paralizovana.

U poslednjih jedanaest godina, Srbija je iscrpla sve recepte iz neoliberalnog arsenala. Privatizovan je najveći deo privrede – to nije pomoglo.

Strancima je prodato gotovo sve što su želeli da kupe, po cenama po kojima su to želeli – ni to nije pomoglo. Strancima se sada plaća i za svako otvoreno radno mesto – ni to ne pomaže.

Srbija je liberalizovala uvoz do besmisla, snizila i gotovo ukinula poreske stope na dobit – ni to nije pomoglo.

Finansijski prostor je prepušten stranim bankama, kao čudu znanja i vrline – ni to nije pomoglo.

Država, privreda i građani su se enormno zadužili, ogroman novac je ušao u Srbiju – ni to nije pomoglo.

Članovi partija, njihovi rođaci i prijatelji našli su uhlebljenje u državnim i paradržavnim institucijama, ili u državnim preduzećima. Došlo je do masovnog otvaranja nepotrebnih administrativnih radnih mesta – stopa zaposlenosti i dalje pada.

U okvirima vladajuće ekonomske paradigme, izlaza kao da nema. Ne vidi se način na koji se bilo kakav investicioni ciklus može pokrenuti, ne vidi se ko može biti generator privrednog rasta. Ekonomski sistem koji kontinuirano podstiče uvoz, trgovinu, zaduživanje i potrošnju, mora završiti baš tamo gde je Srbija danas.

Država Srbija se neobjašnjivo naivno, usred recesije, zakonski obavezala da će javni dug držati na nivou od 45 odsto BDP-a. Ovakvo ograničenje je neodrživo i njime je Srbija osuđena na novu, duboku recesiju.

Budžet se morao staviti pod kontrolu i to nije sporno, ali je ponuđeno rešenje sporno. Budžet (u nešto pojednostavljenoj podeli) ima dve komponente. Jedna je troškovna i odnosi se na finansiranje države, njenih funkcija i službi. Lavovski deo budžeta ide i na popunjavanje prazne kase penzionog fonda. Ove troškovne komponente budžeta se moraju ograničiti i sameriti prema ekonomskoj moći društva. Njih je imalo smisla vezati (procentualno) za visinu BDP-a.
Drugi, manji deo budžeta je razvojni, investicioni, i nikakvog razloga za njegovo normativno ograničavanje nije bilo – pogotovo ne u recesiji, pogotovo ne u državi u kojoj su svi segmenti infrastrukture (elektroprivreda, vodovod i kanalizacije, kanali za navodnjavanje, putevi, pruge itd.), nedopustivo zapušteni i traže hitna ulaganja.

Srbija će i u 2012. godini, po trenutnim prognozama, biti na samoj ivici recesije, sa stopom rasta oko nule. Ako se istraje na ograničavanju budžeta od 45 odsto BDP-a, to će značiti da od ozbiljnijih investicija u infrastrukturu nema ništa. Stopa zaposlenosti će ili padati ili stagnirati, a Srbija će samo dublje tonuti u kal, a možda i u anarhiju.

Prepreka državnom investiranju nije vezana samo za budžetsko ograničenje ili uslovljavanje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Da bi država investirala potreban je novac, ali novca nema. Dotok kredita iz inostranstva je praktično zatvoren.

Banke su uglavnom nezainteresovane za finansiranje privrede, pogotovo dugoročno i investiciono. Uz to, i visina kamata destimuliše bilo kakvo dugoročno ulaganje. Banke najrađe pozajmljuju novac građanima u vidu keš kredita, ulažu u hartije od vrednosti Narodne banke koje nemaju nikakvu ekonomsku svrhu, ili finansiraju deficit budžeta. Nijedan od ovih oblika kreditiranja neće podstaći privredni rast.

Kako je finansijski sistem dominantno u stranim rukama, kako se krediti usmeravaju u skladu s interesima banaka, a ne potrebama razvoja Srbije, čini se da izlaza nema. Kao da je jedina alternativa u čekanju da se nešto dogodi – da „Fijat” proradi, da se volšebno pojavi neka nova velika investicija, da se uđe u EU. Po svemu sudeći, to čekanje je trenutno jedina strategija vlasti.

Ljubaznošću autora preuzeto sa bloga  http://nkatic.wordpress.com

Komentari21
08f69
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

aleksandar milosavljevic
U clanku gospodina Katića sadrzana je sustina ekonomskog puta Srbije od 90-tih do danas. Kratkovidost, glupost, nemarnost za buduce vreme, gledanje isključivo ličnih interesa, gura ovu drzavu sve dublje u ponor. Da Srbija nema nikakvu industriju i da je ovoliko ljudi bez posla, zaista ne pamtim ovakvo vreme. U ovom trenutku ne vidim mogući izlaz, jada i gluposti sam se ovde dosta nagledao u zadnjih dvadesetak godina pa valjda i to utiče na paralizu razmišljanja.
DrJela Bisic
Cim je nazaposenost 65%a ne umire se od gladi na ulicama,znaci da siva ekonomija cveta
Некомпетентност ???
Не, него права суштина ове окоснице власти заправо удружење злобних са неспособним, приглупим, бескрајно уображеним, криминално неодговорним и лењим, које је, докопавши се групне власти, идиотски срећно што су им стране силе пружила могућност да се поставе изнад паметних и народа. Јасно само унутар Србије, јер би било где у свету били најурени после неколико дана. Овде су на тиху радост напољу обавили оно што се од њих и очекивало, успут преводећи само себе без ризика у Европу. Добробит земље заборављају тренутно након лицемерног изборног лагања, јер им то и није задатак. "Кривицу" овог народа уз подло исмејавање и лично богаћење не заборављају - ту су и задатак и награда. Што би се онда таквих тицало шта раде Србији и деци неких других? Граби и држи власт да те не открију, то је једино правило. То је и суштина овог проклетства.
Jovanka Voždovčanka
"Lavovski" deo budžeta ide na penzije, zato što dosadašnje vlade nisu htele da se "zamere" privrednicima, koji ne uplaćuju doprinose, i da ih, kaznenom politikom, ako treba, prinude na to. Drugi razlog je što je država "prisvojila" i ne pušta, imovinu građenu sredstvima Fonda PIO. Rešite ta dva problema, i rešili ste problem obezbeđenja sredstava za isplatu penzija. Zašto ne spomenuste onu, drugu, grupaciju, na koju se, za razliku od penzionera, nezasluženo troši lavovski deo budžeta? Mislim na sve one partijske "uhlebljenike" zaposlene, u zadnjih desetak godina, u državnoj administraciji, na radnom mestu "brisanje promaje" sa nadprosečnim platama. Sve ih pootpuštajte, i rešili ste još dva problema. Ratosiljali ste se (uglavnom) "lezilebovića", i uštedeli ste značajna sredstva.
srđan, sombor
A i da se malo nadovežem na tekst g-dina Katića u kome se govori o visokoj stopi nezaposlenosti kod nas. Kod nas u Somboru petkom izlaze naše lokalne "Somborske novine". Pre neki dan sam dao oglas za izdavanje stana, i danas je oglas objavljen, i do ovoga momenta (sada je skoro 14h i 30min.) niko mi se nije javio. To je do pre 3-4 god. bilo nezamislivo, prvoga dana bi se javilo bar 10-tak ljudi. Ali, pošto je u gradu privreda nikakva, malo ko negde radi, onda je jasno da ima i malo njih koji mogu da iznajme stan. Pozdrav iz Sombora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja