petak, 05.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 30.06.2012. u 22:00 Marina Švabić

Opasnost od najgoreg je iza nas

Ekonomska kriza u kojoj se našla planeta posledica je odluka koje su donosili stratezi američke ekonomske politike devedesetih godina prošlog veka. Sada kad se u američkoj dnevnoj politici loptica krivice prebacuje između demokratskog i republikanskog tima – pitanje je da li je uopšte i bilo „velikog plana” i da li bi iko drugi donosio drugačije odluke da je i sam bio u poziciji vlasti i epicentru nezapamćenog privrednog rasta, dok su tržišta kapitala prepotentno prognozirala „večni raj” investicionog rentijerstva. Bio je to početak kraja finansijske imperije Volstrita i surovo otrežnjenje da ipak nešto mora i da se proizvodi.

Profesor Lorens Leri Samers, nekadašnji predsednik Univerziteta Harvard, uspeo je da ubedi čak dvojicu američkih predsednika, Bila Klintona i Baraka Obamu, da ono što on savetuje ima smisla. Danas podjednako slavljen i kritikovan, ovaj profesor Kenedijeve škole za državnu upravu, iz Kembridža, Masačusets,  kaže da je najsrećniji kada predaje svojim studentima i tako kreira nove generacije budućih svetskih lidera.

Odrastao je u intelektualnoj profesorskoj porodici, a dvojica nobelovca iz ekonomije su njegovi bliski rođaci – Pol Samuelson i Kenet Erou. Svoju doktorsku titulu na Harvardu dobija sa samo 28 godina, kada postaje najmlađi profesor te vodeće akademske institucije.

Samers 2009. ulazi u prvu ligu Obaminog ekonomskog tima, kao direktor nacionalnog ekonomskog saveta i predlaže spasilački paket ekonomskih mera, koji se opet našao u centru kontroverze.

Kako biste običnom građaninu, bilo u Americi bilo u Srbiji, pojednostavili korene američke ekonomske krize?

Najurgentnije je zauzdavanje cikličnog problema visokog stepena nezaposlenosti. Jednostavno, trenutni veliki stepen nezaposlenosti posledica je finansijske krize koja je proizvela nedostatak potražnje za proizvodima i uslugama. A nedostatak potražnje ima svoje korene u prekomernom, neosnovanom zaduživanju koje je u prvoj dekadi ovog veka izazvalo lažnu sigurnost tržišta i nerealan privredni rast. Rešenje leži u aktivnostima koje bi stimulisale potražnju, korišćenjem kombinovanih metoda fiskalne i monetarne politike. Jer, koren problema nije u proizvodnim (ne)mogućnostima, već, podvlačim, u nedostatku potražnje za tim proizvodnim rezultatom. Zato stavljam ogroman akcenat na stimulisanje potražnje.

Mnoge vaše kolege koje predlažu politiku stezanja kaiša,ističu da u ovom trenutku postoji ogroman rizik od daljeg stimulisanja privrednog razvoja. Da li se i kako taj rizik može kontrolisati?

Ja vidim mnogo veći rizik u neaktivnosti,  nego u posledicama koje bi mogao da proizvede rizik od aktivnosti, usmerene na pozitivno rešavanje problema. Dosadašnja ekonomska politika stvorila je ambijent koji dodatno prouzrokuje da ljudi ispadaju iz tokova zapošljavanja (time se smanjuje ukupna potražnja), što u krajnjoj liniji dovodi do negativnog privrednog rasta. Smatram da se samo stimulacijom potražnje ti rizici mogu smanjiti i tako dovesti do uzlaznog privrednog trenda.

Kako, po vašem mišljenu, predsednik Obama rukovodi ekonomijom ida li bitrebalonešto drugačije da uradi?

Ja mislim da se on trenutno nalazi u vrlo teškoj poziciji, imajući u vidu kakvu je situaciju nasledio, kako u privredi, tako i u Kongresu. Kada je Obama preuzeo ulogu predsednika, bili su potrebni i od njega očekivani hrabri potezi u cilju stimulacije ekonomije. On je uradio maksimalno koliko je mogao i izvukao je maksimum od Kongresa, s kojim je morao da sarađuje. Mudro je odbio savete onih koji su ga gurali u nacionalizaciju banaka, što je moglo imati dramatične posledice – i to je bio njegov ozbiljan korak. Zato smatram da je, s obzirom na vrlo lošu situaciju sa kojom je morao da se izbori, svoje poteze vrlo dobro vukao.

Da li je, po vama, ovo najteža kriza američke ekonomije od Velike depresije s početka prošlog veka?

Da. Ne zaboravimo da je početkom 2009. postojao ozbiljan rizik od ekonomskog i finansijskog kraha koji bi imao dalekosežne posledice, ali je zahvaljujući hrabrim postupcima predsednika Obame kolaps izostao. Uprkos tom uspehu, rizik od kontinuirane stagnacije još uvek je sveprisutan. Ipak, mislim da je opasnost od najgoreg iza nas.

Danassestrepi od kolapsa evropske monetarne unije. Situacija je toliko dramatična da ishod krize u Evropskoj uniji može recipročnoda utiče na SAD. Da li se slažete sa procenama da to može daodluči novembarske predsedničkeizbore u SAD?

U vrlo tesnoj izbornoj trci kao što je ova, mnogo toga može biti odlučujuće, te tako i situacija u EU zoni može biti faktor koji će opredeliti američke izbore. Postoji mnogo kanala kroz koje ono što se događa u EU utiče na situaciju u SAD. Oslabljena evropska ekonomija znači da je i njihov finansijski sistem u oslabljenoj poziciji da kreditira privredni razvoj, a to se onda preliva na rast svih međuzavisnih ekonomija. Naravno, dok mi sa druge obale Atlantika posmatramo šta se događa u Evropi, naša sigurnost takođe opada. Ne preostaje nam ništa drugo nego da sa nadamo da će Evropa reagovati mnogo hrabrije.

Trenutno se čini da je dilema između takozvanogkoncepata stezanjekaiša i privrednograsta, postala centralna temana svetskoj pozornici ekonomske politike. Novine prenose da je i kancelarka Angela Merkel skoro kritikovala novog francuskog predsednika Fransoa Olanda kojise zalaže za privrednirasti smanjenjemera štednje. Za koju biste se vistrategiju opredelili?

To nije na meni da biram, ali ću vam reći da mislim da je Evropi u principu potrebna politika ekonomske ekspanzije sa fokusom na privredni rast, i zbog toga je potrebna volja od strane Evropske centralne banke da uspostavi tu ekspanzionu politiku, odnosno potrebno je smanjiti kaznenu politiku štednje prema zemljama dužnicima, i čak suprotno, treba im omogućiti pojačanu perspektivu za privredni rast.

Šta,povašem mišljenju, može da obezbedi nova grčka vlada?

Katastrofa koja je mogla da se dogodi da ovi izbori nisu imali ovakav ishod, izbegnuta je. Za sada izgleda da se kolaps neće dogoditi, ali rizik je još vrlo realan i prisutan. Za mene je sada mnogo bitnije kako će se Evropa pozicionirati u odnosu na svoje članstvo, a samim tim i uticati na svetsku ekonomiju.

Ovo je od Drugog svetskog rata sigurno najkritičniji period za Evropu, ali se nadamo da će ona uspeti da postojeće realne rizike uspešno izbegne.

Šta biste savetovali srpskoj vladi na njenom putuevrointegracija? Koji bi bio vaš recept da se izbegne grčki virus?

U ovakvoj situaciji Vlada Srbije nema drugog izbora nego da se nada najboljem, a u isto vreme sprema se za najgore – to bi značilo izgradnju realnih budžetskih planova koji nisu bazirani na optimističkim predviđanjima, imanentnim periodu u kome je privreda u uzlazu, već na konzervativnim očekivanjima. To bi prvenstveno značilo alokaciju i čuvanje obaveznih rezervi. Takva politika bi dopuštala fleksibilnost u amortizovanju nadolazećih kriznih situacija. Dodao bih pored ostalog i – transparentnost – kako prema građanima, tako i prema poveriocima. U suprotnom, efekti mogu biti dalekosežni i van granica jedne zemlje (kao što se upravo dogodilo u Grčkoj).

Kakav je vašstav o pojavi novih igrača na globalnoj sceni kao što su proširena grupacija G-20 i zemlje BRIKS-a?

Razvojne ekonomije predvođene zemljama BRIKS-a, igraće mnogo veću ulogu u globalnoj ekonomiji od one iz poslednjeg kvartala 20. veka. Ali, ne treba da zaboravimo da su one, iako u nespornom usponu, još uvek znatno siromašnije od visokorazvijenih industrijalizovanih zemalja. Takođe, ne treba izgubiti iz vida da mnoge od tih zemalja u razvoju imaju komplikovanu domaću političku konfiguraciju, i zato smatram da nećemo moći da računamo na neko njihovo ozbiljnije preuzimanje svetskog liderstva, i pored toga što smo svedoci njihovog sve većeg sistematskog učešća u svetskim forumima (poput upravo završenog samita G-20).

----------------------------------------------

O Vuku Jeremiću

Novoizabrani predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vuk Jeremićbio je student Harvarda dok ste vi upravljali univerzitetom?

Vrlo sam zadovoljan da čujem da se jedan od naših bivših studenata uspinje na poziciju uticaja. To svakako dokazuje da je Harvard akademska institucija koja ima prepoznatljive kapacitete da proizvodi generacije novih svetskih lidera. Harvard ima dve primarne misije: da podučava ljude u odlučujućim momentima u njihovim životima i da im se omogući da (tokom školovanja) slobodno razviju nove ideje i vizije. Zato je uvek zahvalno da vidim kako naši studenti zakoračuju na samo čelo svetskog vođstva.

Komentari5
17b8e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

james bond
Pa ne igra se Merka sa Srbijom pa da kroji svoju politku kako Srbiji odgovara.Jema poprilican broj srbijanskih studenata na Harvaradu al nikoga ne interesuje posebno srbijanska ekonomija i politika.To stoj Samers igrac krupnog kapitala i stoj nasamario ostatak svijeta su cinjenic oko kojih ne treba gubit vrijeme.Al sa cemo mi dalje je pitanje sad...ajmo drugovi proleterii sa Harvarda jadikovanje i tupljenje o proslom posvema neima smisla.Pa el tako GosnKaticu...sve vas sa Harvarda profa Kovacevic i Katic mogu stavit u mali djep al vi ne slusate pametne ljude.Vi volete kaos hevidentno...
Marko Markovic
O Leriju Samersu nikada u zivotu necu razmisljati kao o profesoru bilo kog univerziteta, vec kao o Deputy Secretary of the Treasury u vreme Klintonove administracije koji je bio glavni covek za deregulaciju trzista derivata, koje je pak dovelo do kraha berze 2009 i svetske ekonomske krize koja i dalje traje. Po mom skromnom misljenju znao je sta radi, ili vam nije glup nego opasan. Vise o njegovoj ulozi mozete pogledati u filmu "Inside Job" koji je dobio oskara za dokumentarac godine. Leri Samers je oduvek bio i ostao agent bankarskog lobija, i sve sto on kaze je mnogo vise propaganda i manipulacija, a mnogo manje njegovo iskreno misljenje. Ne verujte ni rec onoga sto kaze. U Evropu stize hiper-inflacija, sto je vec najavljeno u petak pristankom Nemacke da se upale masine za stampanje para i da se ubaci na trziste par hiljada milijardi eura. Pred takve dogadjaje portparoli bankarskog lobija i daju ovakve intervijue da uspavaju narod kako ne bi primetio sta mu se desava.
Robin Hud na službenom putu
"Опасност од најгорег је иза нас" Kad imate u najbližoj familiji nobelovske veličine onda je i moguće i realno mnogo šta: da budete najmlađi doktorant na Harvardu ili savetnik dvojice američkih predsednika. Deo intervjua izvučen u naslov može se razumeti kao želja redakcije da se ojača osećanje optimizma u opštoj besperpektivnosti i rasulu i tome ne treba zameriti. Druga je stvar kad se ima u vidu važnost te izjave u celini profesorovog intervjua i rešenja koja on nudi. Posebno uz onu ocenu sa početka da je visoka nezaposlenost ciklična ili drugim rečima hroničan i neizbežan problem tog načina proizvodnje! Naravno, čuva se uvaženi profesor da spomene ime onog koji je još pre više od jednog veka pisao o zakonomernosti cikličnih kriza u kapitalizmu - Karla Marxa. Zato neka nama prosečnim čitaocima bude dozvoljeno replicirati na "profesorov" naslov kratkim pitanjem: a šta ako nas ta opasnost od najgoreg zaskoči s leđa?
Vladimir Dž
Зато стављам огроман акценат на стимулисање потражње. Naravno da stavljate, to hrani piramidu međunarodnih bankara. Tako sistem opstaje. Dokle god ima prostora da se dug produbi vi ćete terati ljude i države da pozajmljuju i budu vaši robovi generacijama unapred. To je smeće koje vi predajete i klonirate kao model širom sveta na drugim katedrama. Zar ovaj gospodin nije jedan od najodgovornijih za trenutno stanje? Vidimo da su počeli da ruše kuće, čitave blokove, po Americi kako bi stvorili novu potražnju iako ima milione onih koji su isterani iz istih zbog dugova. Nerelealno niskim kamatnim stopama su duvali balon u građevini dok su sa druge strane selili industriju na istok. Napravili su mnogo više kuća nego što treba dok privreda nije pravila materijalna dobra za pozajmljeni novac. Kuće su punili stvarima napravljenim na istoku i pozajmljenim novcem sa kamatom mnogo većom nego realni materijalni rast. Nebi me čudilo da potražnju stvore jednim dobrim ratom, sobzirom na visinu duga
nikola andric
Za ''obicnog gradjanina'' tvrdnja o ''nedostatku traznje za proizvode i usluge'' mora da izgleda i cudno i tragi-komicno. Profesor je zaboravio da doda ''platno sposobne traznje''. Kad se ljudi bez posla (ikad) zaposle imace veci dohodak nego sto ''socijana mreza'' pruza pa ce tako biti u stanju da vise stvari (robe) i usluga kupe. Kod nas imamo onu narodnu: ''ne lipsi magarce do zelene trave''.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja