ponedeljak, 14.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:06

Evrozona u cajtnotu

ponedeljak, 09.07.2012. u 22:00

Ponosni na svoj najnoviji recept protiv dužničke krize, lideri Evropske unije su krajem juna – nezahvalnu razradu suštinskih detalja „istorijskog sporazuma” – prepustili ministrima finansija evrozone na jučerašnjoj sednici u Briselu.

Izgradnja buduće bankarske unije, način trošenja novca u evropskim spasilačkim fondovima, razmere pomoći Španiji i Kipru, i eventualne olakšice Grčkoj, glavnina su dnevnog reda ministarskog sastanka, koji su berze i pre njegovog početka dočekale „na nož”.

Sumnjajući da će skup u Briselu iznedriti konkretna rešenja za tekuće dužničke nevolje Španije (region Valensije najavljuje skori bankrot), Italije (rekordni skok cene zaduživanja) i Grčke (omanula u ispunjenju 210 zahteva kreditora), azijske berze oborile su vrednost evra na najniži nivo od jula 2010. godine (1,22 američka dolara).

„Mere dogovorene krajem juna u Briselu o direktnoj dokapitalizaciji banaka iz evropskih spasilačkih fondova, nisu dovoljno konkretne. Lideri su ispustili da navedu koje će urušene evropske banke najpre dobiti finansijska sredstva, o kojim sumama je reč i kada će biti isplata”, upozoravaju trgovci sa berze u Tokiju.

U međuvremenu, u Evropi je smušenih parametara na pretek. Investitori su juče Nemačkoj plaćali da bi joj pozajmili novac na šest meseci, dok su kamate za pozajmice Španiji i Italiji podigli iznad alarmantnih sedam odsto. Inspektori zapadnih kreditora su Grčkoj najavili izveštaj o sprovođenju reformi za sredinu septembra, do kada egejskoj naciji neće isplatiti ni centa ranije dogovorene tranše pomoći.

Atina je istovremeno upozorila da 20. avgusta ima da vrati 31,5 milijardi evra koje nema. Evropska komisija je procenila da će propis o budućoj bankarskoj uniji staviti u proceduru „početkom jeseni”. Madrid je u poslednjem trenutku pred samit ministara nastojao da u dnevni red progura jednogodišnje produženje roka za snižavanje budžetskog deficita na tri odsto (do 2014. godine). Jedina institucija koja ima dovoljno novca da dela jeste Evropska centralna banka, ocenio je juče Hose Manuel Garsija  Margaljo, ministar inostranih poslova Španije koja je inače nedavno zatražila hitan strani kredit od 100 milijardi evra za pomoć urušenom bankarskom sektoru.

Razapeta između dramatično oprečnih zahteva političkih lidera država osnivača i finansijskih manjkova najmanje pet od 17 članica monetarne unije, Evropska centralna banka počela je juče javno da se prebrojava.

„Evropska centralna banka ne može unedogled da nastavi sa spasilačkim operacijama, jer vrlo brzo može ugroziti svoje bilansne knjige”, upozorio je juče Klas Knot, član Upravnog odbora ECB.

Dižući zid pred poplavom zahteva za jeftinim kreditima koje podupiru sve dubioznije državne obveznice evroperiferije, ECB je sada postavio plafon koliko može da proguta takvih kolaterala. Koliko para ima još ECB za gašenje dužničke krize koja se širi, pre nego što njen operativni sistem bude ugrožen, nova je nelagoda za Brisel.

„Iluzorno je verovati da ECB može samostalno da se izbori sa nedaćama ekonomija i finansijskih tržišta”, upozorio je Jorg Asmunsen, član Upravnog odbora ECB.

Eksperti „Dojče banke” prognozirali su juče da će zbog dužničke krize koja se širi a ne rešava, evro u berzanskoj razmeni tokom leta pasti na oko 1,20 američkih dolara.

„Evrozona je u cajtnotu”, upozorava Nurijel Rubini, američki ekonomista koji je predvideo globalnu finansijsku krizu 2007. godine.

T. Vujić

-------------------------------------------------------

Ruske pare za Kipar

Kipar je podneo Rusiji zahtev za kredit u visini od pet milijardi evra, preneli su moskovski mediji. Pare su Nikoziji potrebne zarad dokapitalizacije bankarskog sistema i pokrića budžetskog deficita. Sličan zahtev Nikozija je uputila i nadležnima u EU, ali, kako u Moskvi ističu, procedura odobrenja kredita od strane Rusije daleko je brža i jednostavnija. Jedan od razloga za to svakako je činjenica da su na Kipru registrovane najveće ruske izvozne kompanije, koje svoje pare čuvaju u ovdašnjim bankama. Takođe, Kipar je jedna od tri zemlje preko kojih u Rusiju stiže najviše stranih investicija. „Rusi, kao dobri drugovi, vode računa o Kipru”, istakao je tim povodom predsednik ostrvske države Dimitris Hristofijas.

S. S.


Komentari0
03d55
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja