sreda, 21.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:07

Ekonomske posledice korupcije

četvrtak, 12.07.2012. u 22:00

Nezaposlenost, niska ekonomska aktivnost, visoke cene, nepoverenje stranih investitora i rast javnog duga, žive i rastu u velikoj meri na zajedničkoj hrani – korupciji. Uz neminovno moralno i etičko pitanje koje se s pravom postavlja, korupcija je par excellence i ekonomsko pitanje.

1) Korupcija na različitim segmentima tržišta: na tržištu rada, na tržištu robe i usluga, ili tržištu novca i kapitala pretvara solidne građane i privrednike koji poštuju zakone u „ovce” koje gube u nefer utakmici sa „dobro povezanim” i nesolidnim. Dok god ovi drugi prolaze nekažnjeno, korupcija provocira novu korupciju i zloupotrebe. Sledstveno, korupcija parališe razvojne potencijale društva, jer destimuliše inovacije i troškovnu efikasnost. Ona omogućava poslovni uspeh bez rasta kvaliteta i efikasnosti, a time se, u krajnjoj instanci, potrošači osuđuju da plaćaju više, a dobijaju manje. Korupcija negira zdravo preduzetništvo i konkurenciju na kojoj istorijski počiva komparativna prednost i efikasnost tržišnog sistema privređivanja, i istovremeno uništava preduzetničku energiju nacije.

2) Korupcija odbija strane investitore. Neizvesnost koju donosi korupcija postaje deo rizika premije zemlje i utiče na rast zahtevanih stopa prinosa (i kamatnih stopa), kao i na rast diskontnih stopa za sve buduće novčane tokove proizvedene u zemlji. Zbog toga mnogi investicioni projekti nisu dovoljno isplativi da bi kompenzirali prisustvo korupcije u sistemu, i mnogi investitori ostaju po strani, ne realizuju svoje investicije i ne kreiraju novu ekonomsku aktivnost i zaposlenost u zemlji. Istovremeno, sve ono što žele da kupe od postojeće imovine u zemlji, zbog viših diskontnih stopa koje treba da kompenziraju neizvesnost usled korupcije, spremni su da plate manje. U takvim zemljama potencijalni strani investitori radije samo prodaju robu proizvedenu drugde, umesto da otvaraju preduzeća i proizvode u zemlji. Dakle, korupcija smanjuje cene koje su stranci spremni da plate za imovinu koju kupuju u zemlji i smanjuje inostrane investicije, posebno u nove proizvodne pogone. Korupcija time direktno smanjuje zdrav i održiv privredni rast i zaposlenost u zemlji.  

3) Korupcija kreira posebnu vrstu „rentijerskih” privrednika i monopolizovane privrede koja ne stvara nove vrednosti, već redistribuira postojeće. „Preko noći” se stvaraju bogatstva i naglašavaju socijalne nejednakosti u društvu koje nisu posledica sposobnosti, već korupcije. U poređenju sa zdravim preduzetništvom koje nagrađuje marljivost, znanje i inovativnost i stvara konkurentnu privredu, preduzetništvo u okruženju korupcije je nekonkurentno i uslovno profitabilno samo uz korupciju. Izlazak takvih preduzetnika i takve privrede na uređeno međunarodno tržište je nemoguć. Oni jedino mogu bitiu onom inostranstvu koje je slično, i takođe naviknuto na visoke nivoe korupcije. Preduzetnici stasali na korupciji obično jeftino kupuju preduzeća, ali ih ne koriste za ono za šta su namenjena, već svoje poslovne ambicije završavaju rastakanjem imovine i otpuštanjem radnika. Takvi „preduzetnici” nisu u stanju da kupe posrnuli gigant iz metalskog kompleksa, tekstilne industrije ili elektroindustrije i udahnu mu novi život kroz racionalnije poslovanje, nove investicije, inovativnost i nastup na svetskom tržištu. Oni nisu u stanju samostalno da proizvedu sofisticiran, nov, konkurentan proizvod i da ga izvoze na svetsko tržište uz profit. Ni nov televizor, ni traktor, ni mašinu za veš, ni fen za kosu… ništa….! Često je njihov najveći privredni domet da u inostranstvu kupe za jedan, a domaćem potrošaču prodaju za dva ili tri. Neki od njih umeju da slažu ciglu na ciglu i zidaju tamo gde drugima nije moguće, i prodaju iznad cene koja važi u mnogo bogatijim i uređenijim zemljama bez korupcije. Takvi „preduzetnici”, i kad bi hteli, a mnogi od njih i neće, ne bi mogli da povedu privredu put oporavka, rasta konkurentnosti i izvoza. Korupcija stvara monopole, jer se zdravim preduzetnicima bez korupcije onemogućava poslovanje. To podiže cene, utiče na inflaciju u zemlji i osuđuje građane i potrošače da plaćaju više, a dobijaju manje, a taj višak ide, po po pravilu, u džepove učesnicima u korupciji. 

4) U javnim preduzećima korupcija vrlo često vodi u njihovo poslovanje sa gubicima zbog kojih ne plaćaju dividendu državi–svom vlasniku. Istovremeno, njihove gubitke preuzima država direktno, ili kroz državne garancije. Cenu i u jednom i u drugom slučaju plaćaju poreski obveznici – građani. Umesto da racionalizuju svoje poslovanje i otklone gubitke, takva javna preduzeća podižu svoje cene i time cenu korupcije, i svoje neefikasnosti dodatno svaljuju na građane, ovaj put ne kao poreske obveznike već kao potrošače. Šteti tu nije kraj. Više cene utiču na rast inflacije i zbog nužne restriktivne monetarne politike, cenu te iznuđene restriktivnosti (da bi se sačuvala makroekonomska stabilnost) u većoj meri plaća ostatak privrede koji je, po pravilu, zdraviji i ima mogućnost većeg uključenja u međunarodno tržište. Ako cene proizvoda i usluga javnih preduzeća zbog korupcije rastu brže od proseka, i to traje godinama, dolazi i do nepovoljne promene u strukturi bruto domaćeg proizvoda u prilog neefikasnog javnog sektora koji je, po pravilu, nekonkurentan i nesposoban da izvozi. Time se naglašava makroekonomska neravnoteža, a zemlja se uvodi na putanju privredne stagnacije i rasta zaduživanja.

5) Konačno, korupcija je i nelegalan prihod na koji se ne plaća porez. Drugim rečima, korupcija ima „poreske olakšice” i to postaje novčani tok u privrednom sistemu od koga nema prihoda u državnoj blagajni, što dodatno naglašava problem deficita u javnim finansijama.

Da bi se omogućilo ozdravljenje privrede, dugoročan rast zaposlenosti i blagostanja stanovništva, korupcija se mora iskoreniti.

Dejan Šoškić

*Guverner Narodne banke Srbije


Komentari41
a2b79
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dete Dorćola
Тешко да ће бити неке промене ако се Гувернер на овај начин обраћа јавности! Маркира и ишиба оне који му се не допадају, или још боље (у конкретном случају) оне које је извршна власт направила! Разлика између интелектуалца/стручњака и политиканта/аналитичара је у томе да стручњак говори своје ставове увек и у свакој ситуацији шта мисли, а аналитичар кад се то исплати! Њему, наравно! Али, то је већ болест хипокризије и цинизма западног света! Овде је још остало људи који разликују став од изјаве, тј. морал од зараде! Друже Гувернеру ти радиш већ дуже време свој посао са влашћу која је направила корупциони амбијент, ако не можеш даље да радиш са њима повуци се! Немој да "маркираш" територију, пуцаш упразно и унапред ... Поздрав
God Vlado
@velika kanasta | 13/07/2012 19:18 Samo jedno pitanje: Zašto slabi dinar? Evo jedne ideje zasto: Zato sto je FIAT Srbija trebao da pocne izvoz novog modela 1. jula. Mislim da u depresijaciji dinara ima i malo planskog - prihodom od izvoza (u cvrstoj valuti) firma pokriva lokalne troskobe u Srbiji (energenti, plate, takse...) sa onoliko manje deviza kolika je depresijacija RSD, Recimo za 30%. Zluradim recnkjom receno "smanjuju se troskovi proizvodnje i povecava dobit...!"
Tihomir Živanović
Najniži moral u Srbiji od 1804. do danas, doveo je do najveće korupcije i kriminala u Srbiji, jer gradjani lični interes stavljaju iznad državnog interesa. Nemci vole svoju zemlju i poštuju svoju državu. Mali broj Srba voli svoju zemlju, a državu Srbiju niko ne poštuje. Dokumenta o najvećoj korupciji i kriminalu o MOBTELU i UŠĆU poslao sam na internet adrese više hiljada fakultetski obrazovanih gradjana, a medju njima je više od 250 profesora i docenta Pravnih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kosovskoj Mitrovici i Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Niko se nije pridružio da zajednički nateramo državu da radi ono što je dužna da radi po Ustavu i zakonima, ali stalno se pojavljuju kao analitičari. Upoznao sam poslanike, ministre i novinare TV stanica i novina. O tome nisu obavestili gradjane, iako je to obaveza po Ustavu, Pisali su TREND i PROFIL iz Austrije jer Tužilaštvo u Beču vodi istragu zbog 357.900.000,00 evra nezakonito datih Martinu Šlafu i dr..
DrJela Bisic
Dva su uzroka korupcije1.najvazniji slaba drzava,koja nije u stanju da uvede nikakav red ni u sta2.mizerne plate,koje guraju sluzbenike u korupciju.Zasto bi inace radili?
Ognjen
Neka nam guverner objasni zašto NBS inverznim REPO operacijama povlači novac iz primarne novčane mase u uslovima RECESIJE i dramatične NELIKVIDNOSTI privrede, kada bi trebalo da radi upravo suprotno - da ga upumpava. Čije interese time štiti? Neka nam guverner objasni zašto NBS podiže referentnu kamatnu stopu u uslovima ekonomske krize i RECESIJE, kada bi trebalo da radi upravo suprotno - da je spušta. Sve emisione banke zapadnih zemalja zahvaćenih krizom su je spustile na 0% – 1%, a NBS je podigla na neverovatnih 10% !!!. Čije interese time štiti? Samo neka nas poštedi čuvenog odgovora da je to u cilju održavanja STABILNOG KURSA dinara koji je u INTERESU PRIVREDE. Koje to privrede? Onih rethih preduzeća koja još pokazuju znake života gušeći se u nelikvidnosti, dok im banke stavljaju omču oko vrata u vidu preskupih kredita. Ili je to, možda, u interesu finansijskog sektora i uvozničkog lobija koji veoma uspešno posluju? Čije interese NBS i guverner štite ??

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja