sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:59

Vinča – tajna ispod sedam i po milenijuma

petak, 13.07.2012. u 22:00
Фото Д. Буквић

Ako bi se pretpostavke arheologa potvrdile, ispostavilo bi se da je Vinča jedan od prvih evropskih gradova. Tako kaže Dragan Janković, kustos neolitskog nalazišta na Dunavu, koje je dve i po godine zatvoreno. Razlog što su eksponati postali nedostupni očima šire javnosti, prema njegovim rečima, jeste dotrajalost prostora u kojem su bili smešteni.

Samim tim, nalazište od 15 hektara ostaje i van delokruga arheologa, jer nema ni iskopavanja. Ovo je utoliko gore ako se zna da je, kako Janković kaže, istraženo samo oko 1.000 kvadrata. Od toga, nekoliko stotina čini „profil” nalazišta – desetak iskopanih metara do kojih se može stići brodom „Istar” Đorđa Radovanovića. Ovaj iskusni rečni vuk odlučio je da bar delimično kompenzuje „nevidljivost” Vinče, pa tako godinama organizuje aranžmane za zainteresovane turiste. Krstarenje podrazumeva obilazak „profila” nalazišta i multimedijalnu prezentaciju na obližnjem splavu „Maestral”, uz pratnju vodiča Dragana Jankovića.

– Na ovom profilu iskopan je arheološki sloj debeo deset metara, u koji je utisnuto 7.500 godina istorije ovog područja, neprekidno naseljenog, od neolita do danas. Malo je naselja u svetu sa tako dugovečnim kontinuitetom – objašnjava Janković dok pokazuje ostatke zapaljene neolitske kuće skrivene među slojevima u profilu.

Civilizaciji koja je naseljavala ovo područje naučnici su dali ime – vinčanska. Zna se da je imala kulturu stanovanja na mnogo višem nivou od srednjovekovne. Sve iskopine ukazuju da je Vinča bila gradsko, a ne seosko naselje.

– Ako se to dokaže, onda je reč o jednom od najranijih gradova u Evropi. To znači da većina stanovnika nije živela od poljoprivrede, već od trgovine – ističe Janković.

Sredinom neolita, ljudi su naučili da đubre zemlju, čime su počeli da se trajno vezuju za jedan prostor, umesto dotadašnjeg seljakanja pošto isposte zemljište.

– Đubrenje je omogućilo stvaranje viškova hrane, pa zatim i trgovinu viškovima, pa se tada javlja zanimanje „trgovac” i potreba za gradom. Budući da se oko Beograda stičusvi važniji vodotokovi crnomorskog sliva, ovaj deo je bio važna privredna raskrsnica. To objašnjava zašto je kod Vinče niklo naselje – navodi Janković i objašnjava zašto grad nije utemeljen na ušću Save u Dunav, već Bolečice u Dunav.

– Reka Bolečica izvire na Avali, planini bogatoj hranom i retkim mineralima, poput rude žive od koje je ovdašnja civilizacija dobijala purpurnu, crvenu boju sa kojom je trgovala. Pigment crvene je redak u prirodi, pa je ta boja bila strateški proizvod. Zato je neolitskim žiteljima bilo važno da preko Bolečice imaju direktnu vezu sa Avalom, izvorištem sirovina – objašnjava Janković.

Na periferiji Beograda nađeni su ostaci desetina naseobina iz neolita, što ide u prilog pretpostavci da je Vinča bila metropola, jer su oko nje postojala satelitska naselja.

– Ne zna se koji je narod naseljavao ovaj prostor ni kako se zvao, ali ga zovu vinčanskom civilizacijom. Živeli su na području većem od današnje teritorije Srbije: od reke Bosne na zapadu do Sofijskog polja na istoku i od Transilvanije na severu do Skoplja na jugu. U tom prostoru pronađeni su predmeti koje kao da je radila ista ruka – kaže Janković.

Sudeći po statuetama žena vađenim na nalazištu, pripadnici vinčanske civilizacije bili su vešti grnčari. Imali su vremena da se bave dokolicom, jer 2.000 godina nisu ratovali.

– Naselja su gradili bez zaštitnih zidina ili bilo kakvih fortifikacija, a takođe nije nigde nađeno oružje. Toliko dug period mira nije se nikada ponovio u Evropi. Zato su i imali visoku kulturu stanovanja, jer su mogli da se posvete komforu, na kojem je akcenat u njihovom graditeljstvu – kaže Janković.

Kada bi se „vrata” nalazišta opet otvorila za arheologe, pa još ako bi naučnici potvrdili dosadašnje pretpostavke, Beograd bi mogao da se podiči da su pojedini njegovi delovi među svetskim rekorderima po tome koliko su dugo nastanjeni. Umesto toga, eksponati sada mogu da se vide samo u „dvodimenzionalnoj” verziji, na video-prezentaciji.

Ali, to je već nešto što nije za dičenje...

D. Bukvić

-----------------------------------------------------------

Požar konzervirao kuće

Kuće žitelja vinčanske civilizacije bile su drvene, omalterisane spolja i iznutra mešavinom lesnog blata i pleve. Kad ih je plamena stihija zahvatala, vatra bi ispekla malter, na kojem su ostajali negativi drvene konstrukcije.

– Kao što je vulkan u Pompeji konzervirao antičke kuće i ovde su ostaci nastambi vidljivi zahvaljujući vatri. Zato znamo da su kuće imale površinu od 30 do 60 kvadrata, sa termoizolacijom na zidovima, a na patosu su bile drvene grede na koje je nanošena mešavina blata i pleve. Tako su dobili svojevrsni topli pod – kaže Dragan Janković.


Komentari4
1f0e3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lidija
Vrlo je zanimljivo to što ne znate koji je narod naseljavao Vinču na našim prostorima a ne znate ni kako se zvao! Zvali su se SRBI!...
Natalija Stojanovic
Neolitske figurine pronađene na lokalitetu Vinča od 1998. do 2009. godine (kao i najčuvenije figurine sa ranijih iskopavanja) moguće je videti u trodimenzionalnom obliku na vebsajtu Virtuelna Vinča.
cin cin
vinca je biser, ali se u srbiji vise forsiraju sljokice. posto nemamo ni narodni muzej red je da nemamo ni tako vazan arheoloski lokalitet!
penzioner
Kakva koincidencija! Moj ujak, Djordje Radovanovic, kao student tehnike, radio je na Vinci u vreme velikih iskopavanja Miloja M. Vasica 1929-1932. Inace , Vinca je otkrivena 1905, vincanska kultura jeste fenomen, Vincanci su stigli na zapad do Vizbadena a mozda i dalje, i trebalo je vec davno da bude za Beogradjane poznata bar kao spomenik Neznanog junaka na Avali, a ne da se svaki cas ponovo "otkriva" u Politici i drugim dnevnim i nedeljnim listovima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja