ponedeljak, 22.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:13

In memoriam Slobodan Boda Ristić (1942–2012)

Autor: Ljiljana Ćinkulčetvrtak, 19.07.2012. u 22:00

Plodna kritičarska aktivnost Slobodana Bode Ristića najčvršće se vezuje za Treći program Radio Beograda i list „Politika”, kao i časopise „Umetnost” i „Treći program”. Još kao student, 1965. godine, počeo je da objavljuje likovnu kritiku. Stasao kao kritičar u vreme aktuelnosti nove figuracije beogradskog kruga, o kojoj je 1966. napisao jedan od svojih antologijskih tekstova, on je podržao ovaj umetnički koncept, što je ukazalo na eventualni kritičarski afinitet ali i sluh za refleksije vremena pa i generacijsko razumevanje.

Značajan je Ristićev studijski tekst „Kretanja u okvirima nove figuracije“, iz 1977. kada je bio jedan od koautora 5.beogradskog trijenala jugoslovenske likovne umetnosti, tada veoma značajne manifestacije.

Boda Ristić pripada krugu umetničkih kritičara „Politike” koji su obeležili svoje vreme i postavili određene standarde jasnim, izgrađenim, doslednim, hrabrim i beskompromisnim kritičarskim eksplikacijama. Njegove kritike su još uvek relevantne, postavljeni kriterijumi izdržavaju probu vremena, a tome su svakako doprineli erudicija u znaku temeljnog klasičnog obrazovanja, talenat, personalnost i profesionalni autoritet. Svakako, u skiciranju portreta ovog likovnog kritičara i istoričara umetnosti ne manje značaja pripada Ristićevom uzornom građanskom vaspitanju, odmerenoj uzdržanosti, tolerantnosti i pristojnosti.

U svojim pronicljivim recenzijama pokazao je razumevanje za načela klasičnih likovnih disciplina, ali je meritorno pisao i o dizajnu, fotografiji, o kompjuterskoj umetnosti još 1974. godine. Kao kritičar na delu tačno je intonirao i dešavanja u oblasti konceptualne umetnosti podržavajući u svojim osvrtima delatnost Studentskog kulturnog centra, značajnog punkta nove umetničke prakse sedamdesetih godina 20. veka.

Pisao je o retrospektivnim, problemskim ili samostalnim izložbama u Beogradu i drugim centrima ondašnjeg jugoslovenskog kulturnog prostora, prevazilazio je lokalne kriterijume i zalagao se za kreativne standarde po kojima se kritičarska eksplikacija zasniva na neprikosnovenom sudu. 

U svojim kritikama, osvrtima i ogledima nepogrešivo je prepoznavao jedinstven izraz jakih autorskih pojava kao što su Matija Vuković ili Olga Jevrić.

Razuđene problemske celine o kojima je pisao prve dve decenije svog intenzivnog kritičarskog delovanja (1965–1984) predstavljene su 2003. u knjizi „Vreme bez iluzija“, značajnoj ediciji ARS Figura. Tim povodom su Ristićev kreativni kritičarski profil i intelektualni potencijal evaluirani jer ova knjiga, svojevrsni poučnik, afirmiše model kritičarske autonomnosti koja iscrpnim argumentacijama (primereno mediju radija i dnevnih novina) i selektivnim izborom povoda prati umetnička zbivanja. U svojim recepcijama fenomena i  relevantnih opusa ovaj kritičar analizira umetnički jezik ali i kulturni i društveni kontekst. Sećamo se paradigmatičnog kritičara na delu i teksta povodom kontroverzne beogradske izložbe Miće Popovića održane 1979. godine.

Njegova profesionalna ambicija nije bila vidljiva a narednih decenija Boda Ristić usvaja laganiji tempo i diskretnu prisutnost; njegova uloga oštrog kritičarskog oka iz prvog reda modifikovala se u malo distanciranog kulturnog poslenika, poziciju urednika koji povremeno piše ali nesebično neguje rad mlađih kolega, nastavljajući tako diskretniju formu svoje kritičarske misije. Jedan od poslednjih Ristićevih radova jeste studija o slikarstvu Vladislava Todorovića Šilje iz 2010, a povodom ciklusa problemskih izložbi o enformelu.

Građanske vrednosti na kojima je odrastao obeležile su i njegov gospodski stil života. Živeo je u krugu porodice i vernih prijatelja, zanet kreativnim vrednostima. Kao svi domaćini, voleo je ritual odlaska na Kalenića pijacu.

Kulturan i obrazovan, diskretan i ljubazan, davao je drugačiji ton razgovorima, susretima; voleo je da govori o idejama, idealima, pojavama. Nikada nije govorio loše o drugima. Zadržavajući do kraja personalni i profesionalni integritet, nije stvarao ni sopstvenu umetničku kolekciju.

Tekstovi Bode Ristića emitovani tokom decenija na Trećem programu Radio Beograda moraju biti publikovani, to je naš profesionalni i građanski dug.


Komentari1
e05f1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Daša Kovačević
Bio je veliki urednik. Znanjem, poznavanjem, razumevanjem, ljubavlju i strašću prema umetnosti postavljao je kriterijume, vaspitavao nove generacije. Gospodstvenom tolerancijom ohrabrivao mlade i novatore. Podržavao talentovane, imao intuiciju za novo, iako mu je ogromna erudicija nalagala da sačeka sud vremena. Imao je hrabrosti, ljudskosti, uverenja. Primer za urednike kulturnih rubrika.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja