Plužine – U Domu kulture u Plužinama održana je dvodnevna kulturna manifestacija „Pjesnička riječ na izvoru Pive”, koju organizuje Centar za kulturu Plužine. Održana su dva okrugla stola: O prepevima Milovana Danojlića, i književnom delu Ilije Lakušića.
Izdavačka kuća Orfeus iz Novog Sada, u biblioteci „Moji pesnici”, u šest knjiga, objavila je prepeve Milovana Danojlića. Reč je o izabranim pesmama Šarla Bodlera, Viljema Batlera Jejtsa, Pola Klodela, Ezre Paunda i Josifa Brodskog, kao i knjizi sabranih prevoda od Ovidija do naših dana. Ovaj komplet knjiga bio je povod da se razgovara o Danojlićevim prevodima.
Poetika Danojlićevih prevoda, kaže Selimir Radulović, zasnovana je na starodnevnom nalogu – prevedena pesma se mora pevati, izvorna melodija se mora održati, rima sačuvati, zarad verodostojnosti poruke i slike.
Akademik Miro Vuksanović govorio je o Danojlićevom „dozivanju reči”. Njegove reči su naučile francuski, engleski, nemački, mađarski i druge jezik na koje su njegove knjige prevedene. A on je u svoje, ivanovačke, srpske, vukovske, istražene, onako na dlanu prevrnute reči, prenosio reči Bodlera, Brodskog, Ezre Paunda, Siorana, Jejtsa, Aragona, Joneska i drugih.
Jana M. Aleksić ukazala je na Danojlićev prevod Sioranovih filozofskih eseja u knjizi „Kratak pregled raspadanja”. Prilikom čitanja Sioranovih sentenci i aforizama i Danojlićevih poetskih, proznih i eseističkih iskaza i zapisa, zapažena je njihova duhovna srodnost i blisko osećanje života.
Uz napomenu da je Danojlić objavio desetak tomova prevoda i – kako sam autor određuje prepeva i nadopeva – Branko Bajović – Brđanin, posebno je govorio o prevodu Šekspirove „Bogojavljenske noći” koja je objavljena u posebnoj knjizi 1999. godine. Danojlićev prepev igran je u pozorištima u Srbiji i Republici Srpskoj.
U analizi Danojlićevih prepeva Josifa Brodskog, Mina Đurić uočava da oba pesnika i prevodioca u svojim polijezičkim igrama posebnu pažnju posvećuju pesmama i nadopevima tradicionalnih intertekstualnih književnih, mitskih, filozofskih tema, ruske, antičke, judejske kulture, koje prevladavaju u ironičnom kontekstu savremenog okruženja.
Drugi okrugli sto bio je posvećen Iliji Lakušiću (1947), pesniku, pripovedaču, romansijeru, satiričaru, novinaru, publicisti, autoru 15-ak knjiga. Lakušić je predsednik Udruženja književnika Crne Gore, član Odbora za književnost CANU, član Nacionalnog saveta za kulturu Crne Gore...
Ilija Lakušić, smatra akademik Žarko Đurović ne inovira formu već značinske gravitacije u pesmi. Važno je da se slike i njihov refleks ne gube u mnoštvu. Gde postoji sloj, značinsko je u prevlasti.
Poljski identitet Lakušićeve poezije kaže Lidija Tomić zasniva se na odnosu poetskog subjekta i najšire shvaćenog prostora knjige. Knjiga je metafora postojanja, svedočanstvo vremena, vizija i oblik egzistencije. Ona sadrži istorijsku perspektivu i semantiku trajanja i nadahnuća, znanja i neutoljive stvaralačke gladi. Njom se pobeđuje smrt i nestajanje, ništavilo i trošnost materije. Rad na knjizi je, veruje pesnik, Pirova pobeda, pobeda za koju se vezuje tema poraza.
U Lakušićevoj novoj knjizi „Bitka na tastaturi”, ističe Mićo Cvijetić sve je ukršteno: lično i opšte, ironično i samoironično. On je na širokom tematsko-motivskom polju u dosluhu sa sveopštim saznanjima i iskustvima, do sitnih molekula i zrnaca, pred razastrtom univerzalnom knjigom. Prepliće i ukršta humorne i tragične dimenzije života i sveta.
Belina praznog papira dodaje Budimir Dubak, pesnikova je pustinja. Belina papira je i svojevrsno ratno poprište, na kojem se pesnik nalazi u ulozi osvajača, čije oruđe su slova, reči, pesma, jezik. Na tom bojištu se bije bitka protiv smrti.
Ružica Komar je analizira Lakušićevu pesmu „Balada o vojniku” u kojoj autor govori o hrabrosti palog vojnika, koji postaje predmet za šalu. O stvaralaštvu Ilije Lakušića govorili su i Nenad Vuković, Jelica Stojanović, Siniša Jelušić, Radomir Uljarević, Milutin Mićović...
Tokom rada skupa predstavljen je zbornik „Na izvoru Vukova jezika”, sa skupa o delu Vuka Karadžića održanom na Žabljaku. Jedno veče bilo je posvećeno stvaraocima iz Pive, kada su predstavljene i njihove knjige. Kosti Radoviću uručena je nagrada „Makarijevo pero”, koju dodeljuje Udruženje književnika Crne Gore za životno delo. Bilo je reči i o nedavno preminulom pesniku Ratku Deletiću. U svečanom delu, nagrada „Spasoje Pajo Blagojević” uručena je Jovanu Glomaziću za rukopis „Koraci života”, a nagrada „Radule Željko Damjanović” pesnicima: Sari Bakrač (prva), Dajani Radović (druga) i Dimitriju Vlahoviću (treća).
Manifestacija, 42. put održana, završena je u porti pivskog manastira kada je održano veliko pesničko veče. Pesnički portret bio je posvećen Radojici Boškoviću, a stihove Novice Tadića kazivao je Nebojša Dugalić.
Zoran Radisavljević
-----------------------------------------------------------
Zbornik o Novici Tadiću
Prošle godine, u Plužinama, održan je okrugli sto o stvaralaštvu Novice Tadića, a ove godine, u izdanju „Orfeusa” iz Novog Sada i Centra za kulturu Plužine objavljen je zbornik „Kad pomislim na tebe, krišom se prekrstim”. O pesničkom delu Novice Tadića pišu: Jovan Delić, Radivoje Mikić, Miro Vuksanović, Selimir Radulović, Dragan Hamović, Zlata Kocić, Olivera Radulović, Dragan Lakićević, Mihajlo Pantić, Vladimir Jagličić, Milovan Marčetić, Sofija Kalezić, Sonja Milovanović, Jelica Stojanović, Želidrag Nikčević, Lidija Tomić i Mićo Cvijetić.
