utorak, 26.09.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:02

Odlučan sam da se ne vratim

Autor: Nikola Stefanović, Grac, Austrijaponedeljak, 30.07.2012. u 22:00
(фото: сервис sxc.hu)

Odlučan sam da se ne vratim u Srbiju.

Toj zemlji ništa ne dugujem, a one je meni mnogo toga uskratila. Ono što su mi roditelji preneli i omogućili bilo je više nego što je većina mojih prijatelja mogla da očekuje od svojih roditelja, a to je teret posebne vrste koji me je uvek tištio.

Prvi put sam Srbiju ozbiljno napustio 2009. godine, na mesec dana. U pitanju je bila letnja škola u Austriji. Usledila je druga, narednog leta, a potom i studijski programi. Roditeljima dugujem što su uz očigledan napor letnje škole finansirali, verujući da to vodi mom napredovanju u učenju nemačkog. Za studije sam se sam izborio, dobivši stipendije. Otada živim uglavnom nezavisno, finansijski pre svega, u Gracu.

Glavni motiv moje želje da napustim Srbiju je potreba da napustim nezdravo okruženje.

Frustracije kojima sam bio okružen na svakom koraku, a kojih sam se klonio koliko sam mogao, su pretile da me izmene i pretvore u roba okolnosti koji bi opet gajio sopstvene frustracije zbog nemogućnosti da utiče na svoju sredinu. Osim toga, plašila me je predvidivost moje dalje sudbine. Priča poznata – škola, fakultet, posao, porodica... Samo, život u Srbiji odavno nije tako jednostavan, jer formalno dostizanje ovih ciljeva ne vodi ispunjenosti koju sam tražio.

Obrazovanje, ma koliko neko trubio da je najbolje, zapravo je katastrofalno loše. Ne tvrdim da je nastavni program sam po sebi loš, ali sistem ne valja. Učitelji, nastavnici i profesori su možda najveći gubitnici tranzicije. Ne toliko u finansijskom smislu, koliko u gubitku na statusu u društvu, a što se odražava na odnos nastavnik-učenik-roditelj. Obrazovanje, generalno, gubi trku sa vremenima u kojima živimo, a biti intelektualac nije na listi želja današnje omladine.

Fakulteti, a ima ih raznih, nisu u funkciji privrede i razvoja nauke. Nije mi poznato da na našim fakultetima profesori svojim studentima zadaju da, na primer, kontaktiraju veliko preduzeće i sa njima izrade strategiju poboljšanja energetske efikasnosti, što sam lično imao prilike da primetim u Austriji. Od kolike je to koristi za studente, a posebno za privredu, ne moram da objašnjavam. Ko razume, shvatiće.

Pronalaženje posla je toliko dugo problem našeg društva da postoji više stereotipa – gastarbajteri, politički kadrovi, poslovi preko veze/kreveta, praktikanti-volonteri. Birajte, šta god vas najviše tangira. Samo nema meritokratije. Industrija širom Srbije odumire pod pritiskom nove klase „privatnika-kapitalista“ (udruženih sa potkupljivim političarima), koji su privatizovali nekadašnju zajedničku imovinu, a onda je rasparčali, rasporodali i uništili, zajedno sa životima radnika.

Do porodice se dakle jako teško stiže. Samo ludački hrabri ili prosto ludi se venčavaju. Natalitet, naravno, opada, ali koga se to tiče... Porodične vrednosti? Grand produkcija vam vaspitava decu, ne ulica. Sada se sedi u kafićima, osmatra se ko prolazi i kako je obučen, s kim je, kuda bi mogao da ide... Omladina lenstvuje, jer čeka da im se da posao. Samo, posao se ne dobija, već pronalazi, draga omladino.

Uprkos mom (očiglednom) dubokom razočaranju u srpsko društvo, uhvatim sebe i to jako često kako pravim planove za promene. Smišljam koncepte za poslove koje bih osnovao, razmatram korake koje bih preduzeo u rešavanju nekih pitanja, planiram „povratak na velika vrata“. Verujem da je to zajedničko mnogima koji su u inostranstvu.

Samo, unapred i sam znam da su naši „prosvetiteljski“ projekti osuđeni na propast. Naš povratak ne pokreće masovne promene o kojima maštamo. Možda regresiramo, prerano odustajemo, ne pristupamo problemu na pravi način. Možda nas sredina namerno sputava, možda nas ne razumeju. Sve u svemu, jedan čovek teško da može da izazove velike promene. Osim, ako taj čovek ne postane deo grupe ljudi sa istim ciljevima.

Moja najnovija razmišljanja o pokretanju promena u Srbiji su usmerena na organizovanje u građanske inicijative. Primećujem da se u Srbiji već nešto dešava. Postoje grupe ljudi koji rade na promenama, poput organizovanog revolta protiv Bus Plus-a, Beociklizacije, Srbije u pokretu, itd.

Srpsko društvo je nenaviknuto na ovakve pokrete. Kod nas je država glavni akter u svim oblastima, pa (paradoksalno) i u organizovanju civilnog društva. A upravo bi civilno društvo moralo da kontroliše politiku i vlast, a ne obrnuto. Građani, umesto podanici.

Da li je u inostranstvu život bolji nego u Srbiji? Kvalitetniji je (reći da je bolji podrazumeva normativne stavove, u šta ne želim da se upuštam), a verujem da je to posledica razlike je u organizaciji društva.

„Napolju“ društveni sistem funkcioniše, dok je naš napravljen da bude paravan za sistem političkih beneficija i organizovanu krađu građana. U kojoj meri je krivica na nama, a u kojoj na Velikim silama, to nije nebitno, ali ne treba da nam bude fiksacija. Na nama je da puno radimo na izgradnji sopstvenog društva, u skladu sa minimalnim konsenzusom oko pitanja korupcije, ravnopravnosti, tolerantnosti jednog građanskog društva u kome pripadnost manjinama ne predstavlja faktor u određivanju i ostvarivanju prava. Jedino organizacije civilnog društva mogu stvoriti svest o ovome, zato želim da se angažujem, a poziv upućujem i svima ostalima.

Željeni efekat je promena svesti da se loše stvari ne tolerišu. Pripadnost grupi može pružiti osećaj samouverenosti da istupite protiv nečega i otvoreno kažete da to nije u redu. Promena na bolje, ma koliko mala bila, je dobra, ne treba očajavati. 


Komentari203
a2cbf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bel Grade
Optimizam ne možeš graditi na nadi. Utoliko pre što ovde nade nema.
Милан Крстић
Браво дечко, погодак у сам центар!
Гале Трајковић
Парадоксално је да људи беже из земље где владају гарнитуре подржане од Влада у чије се државе бежи из Србије. На телевизијама нас бомбардују како без ЕУ не можемо да живимо, а резултат те помоћи је 400 хиљада људи мање у Србији него пре десетак година.
Vitko Đorđević
Ja sam želeo da ne odeš,a ne da pametno odličiš da se ne vr atiš.Na žalost i tvoju i moju to se desilo. Pre više od dve decenije video sam taj sunovrat Srbije i borio za promene koje bi spasile Srbiju,verovao da to može da izvede Demokratska stranka,o postao njen član. Dođoše neke demokrate iszeraše me iz stranke,isteraše me iz firme na ulicu.I ćute.... Ovi što su bili protiv promena kažu mi "tražio si promene dobio si ih. Ne predajem se,Demokrate su me izneverile,ali tu je G17+,ppžislim ja i učlanim se. Kasno shvatim da ni ono nisu za promeme koje ja želim,ali i oni shvate da ja nisam od koristi.Raziđemo se... Kineska poslovica kaže"smo se budala dva puta saplete o isti kamen",kamen nije isti,tešim se nisam budala,ali na rubu egzistencije! . .
Државни Службеник
Свака ти је на месту, посбно део који се тиче правног система.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja