subota, 25.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:32

Pravoslavlje u srpskom stilu

Autor: Jelena Čalijaponedeljak, 06.08.2012. u 22:00
Верник у цркви Александра Невског у Београду (Фо­то Д. Јевремовић)

Najnovija istraživanja pokazuju da je Srbija na petom mestu u Evropi po broju religioznih: tako se izjašnjava čak 77 odsto anketiranih građana u Galupovom istraživanju, što je daleko više od svetskog proseka od oko 50 odsto. Tim povodom „Politika” istražuje da li smo zaista toliko religiozan narod ili se samo tako izjašnjavamo, jer u pojedinim crkvama u Srbiji sveštenici gotovo da nemaju kome da drže jutarnje i večernje službe pošto vernici ne dolaze.

Da li je vera isključivo stvar duhovnosti ili je i deo nacionalnog identiteta? U slučaju našeg regiona, izjašnjavanje o verskoj pripadnosti najčešće povlači za sobom i nacionalnu pripadnost. Određenoj crkvi, dakle, približilo nas je ne samo njeno učenje već i činjenica da pripadamo određenom narodu. Dok čekamo najnovije podatke sa popisa stanovništva u Srbiji, dr Aleksandar Raković, naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije i nekadašnji koordinator Međureligijskog saveta Ministarstva vera, podseća da se na popisu 2002. godine čak 97,42 odsto Srba izjasnilo kao pravoslavci, Srba ostalih veroispovesti i ateista zajedno je bilo oko 0,5 odsto, dok su ostatak činili nepopisani i neizjašnjeni.

– Srpska pravoslavna crkva je naša nacionalna institucija s najdužim neprekinutim istorijskim trajanjem. Kada su nesrećne okolnosti privremeno gasile srpsku državnost, Srpska pravoslavna crkva je bila čuvar državne ideje. Ne bi bilo pogrešno istaći da je ona kroz istoriju bila stub i tvrđava našeg naroda. Stoga je neizbežna i neporeciva činjenica da je za srpski narod pripadnost pravoslavnoj veri nerazdvojiva od nacionalnosti – kaže dr Raković.

Srbi spadaju u religiozne nacije, ističe Dragiša Bojović, profesor na Univerzitetu u Nišu i Kosovskoj Mitrovici i upravnik Centra za crkvene studije, a specifični tipovi svetiteljstva nacionalnih junaka, poput Svetog Save ili svetog kneza Lazara, doprineli su stvaranju određene nacionalne crte pravoslavne vere kod Srba.

– Mislim da preovladava poimanje srpske crkve kao nacionalne institucije. Postoji i razlog za to: crkva je u različitim istorijskim okolnostima preuzimala ulogu državnih institucija, tako da je i najzaslužnija za očuvanje nacionalnog identiteta u vekovima kada nije bilo drugih institucija koje bi taj identitet očuvale. Ona je danas i liturgijska zajednica, svakako u većoj meri nego što je to bilo pre dvadeset ili pedeset godina – kaže profesor dr Bojović.

Verska praksa kod nas podrazumeva i mnogo narodnih običaja. Nije retkost da se vernici mnogo više posvete toj narodnoj strani svoje religioznosti nego onoj crkvenoj, pa sveštenici treba da ih opominju da proslavljanje slave ne znači zaduživanje do guše da bi se priredila gozba, da se na groblje ne nosi hrana, kao i da se posle svih lepih božićnih običaja oko kojih su se domaćice tako revnosno trudile, badnjak ne baca u kontejner. Međutim, nije to ono što se podrazumeva pod pravoslavljem „srpskog stila”. Svetosavlje je, kako mu i ime kaže, utemeljeno pre svega na liku i delu utemeljivača srpske crkve Svetog Save, a dr Raković naglašava da ono ne podrazumeva crkveni nacionalizam.

– U poslednje vreme često se sa strane čuje primedba da Srbi treba da odbace svetosavlje koje nam nameću kao etnofiletizam. To niti je dobronamerno niti je tačno. Svetosavlje je zapravo „univerzalna vrednost naše narodne hrišćanske kulture” kojom smo sebe ugradili u široki pravoslavni i hrišćanski kontekst – kaže dr Raković.

Verovatno većina Srba, koji su se izjasnili kao verski opredeljeni, nemaju potpuno jasnu svest šta znači svetosavlje, ali bi se oni, ako bi to pitanje bilo postavljeno, takođe izjasnili kao svetosavci, jer je svest o ulozi Svetoga Save vrlo prisutna i poprima metafizičku dimenziju, smatra profesor dr Dragiša Bojović.

– Želja ka svetosavskom opredeljenju je istovremeno i deo želje da se pokaže nacionalno dostojanstvo i neka vrsta nacionalne izuzetnosti. To istovremeno ne znači otklon ka univerzalnom pojmu pravoslavlja. Naprotiv, kod Srba postoji saborno osećanje o pripadnosti vaseljenskoj pravoslavnoj veri, pa otuda često izražavanje bliskosti prema Rusima, Grcima i drugim pravoslavnim narodima – naglašava profesor dr Bojović.


Komentari14
41cb3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

DrJela Bisic
Tacno je da su poejdinci pa i citave regije menjali reigiju u proslosti.I pre ropstva pod Turcima Srbi su menjali reigiju,prelazii sa paganstva na oravoslavlje.Postojai su i tzv bogumili.Pa sta?Religijsko nejedinstvo kao ovo postpji kod mnogih naroda-eto nemci su i katolici i protestanti,vodili su i verske ratove,ali oni svi sebe smatraju Nemcima,jer govore isti jezik.
Некада и сада
Данас у Србији као већински арод живе Срби-православци, Срби-атеисти, Срби-муслимани и мали број Срба-католика. За време под окупацијом Османлија, велики број Срба у свим крајевима, је прешао у муслимане (да би задржао привилегије или добио нове ливаде,..), тако да су само НАЈХРАБРИЈИ и НАЈПОСВЕЋЕНИЈИ остали православци.
DrJela Bisic
Naravno da Srbin,kao i pripadnik svake druge nacije,ne mora da bude pravoslavac.Srbin moze da bude ateista,agnostik,da veruje u postojanje boga ali da njegovo verovanje odstupa od ucenja pravoslavne crkve u jednoj ili vise tacki,moze da postane vernik bilo koje druge reigije,da bude musliman,katolik,protestant,Hari Krisna,hunduist,Sik,budista,sintoista,mormon,scajentolog,da veruje u sunce,da veruje u Zevsa ii Ra.Potpuno je pogresno poistovecivati Srpstvo sa pravoslavljem,a posto je to sistematski cinjeno danas imamo cele srpski govorece nacije(koje jos prema Srbima-pravoslavcima ispojavaju nenormalan animozitet,najblaze receno).Kada putujete i upoznajete ruge nacije,pravoslavne ii ne,vidite kak9o je to sto se srpstvo i pravoslavje izjednacuju gupo.Arapi su iislimani i hircsani(mnogih eniminacija)Nemci su i katolici i protestanti,da ne idem dalje.
Rade Djurovic
Pravoslavac sam,ali nisam vernik.U Srbiji je jako malo pravih vernika koji stvarno postuju crkvene kanone,mole se i idu redovno na liturgiju.Sve su to vernici-simpatizeri koji postuju samo crkvene praznike koji se zavrsavaju bogatom trpezom i picem,ono ostalo ih ne interesuje niti imaju vremena za to.Uglavnom nikad nisu bili na liturgiji i brkaju pod uticajem televizije to sa misom.Doduse nemaju od koga ni da nauce sta je skroman i smeran zivot kako pravoslavna vera nalaze.Svestenici koji propovedaju skroman i smeran zivot voze dobra velika moderna auta (karavane),imaju velike kuce a neki cak i poslugu,sto je los primer vernicima kako treba da zive (cast izuzecima).Neki svestena lica u Srbiji zive bogato i bahato ,tako da i deo dobrostojeceg sloja “vernika” sledi njihov primer.
rudi jelicic
Veliki broj srpeog naroda je sklon da podrzi politicare koji ih ponekad vode u porpast, posle tako velikog gubitka opet se vracaju crkvi i religiji dok ih neko drugi ne odvede na neku drugu stranu radi licnog interesa a ta strana je samounistanje.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja