petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 14.08.2012. u 22:00

Tranzicija je nekom rat, nekom brat

Фото лична архива

Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva, u ediciji „Povelja”, objavila je novu zbirku pesama Miroslava Maksimovića (1946), pod naslovom „Crtanje stvarnosti”. Gotovo sve pesničke knjige ovog pesnika, od prve „Spavač pod upijačem”, do najnovijih, ovenčane su velikim pesničkim nagradama. Uvodna pesma u novoj knjizi – „Sečenje bukve”, nastala je u Golupcu, pesnikovom mestu boravka (2008). Završna – „Vreme starih pesnika”, opisuje druženja s pesnicima u Herceg Novom, od 1972. do 2008. Između ove dve pesme svakodnevne su priče iz života, koji prolazi.

Pobegli ste iz prestonog grada u Golubac. Ali tamo ste postali „ekološka štetočina”. Grejete se bukvom starom petsto godina?

Da je vlastito grejanje u pitanju, ne bi to bila naročita tema, ni ekološka, a kamoli poetska. Čini mi se da je to više pitanje postavljeno čitavom jednom narodu: da li da iseče sve te godine, da bi se naredne zime ogrejao? Pa da posle gleda tanka nova stabla koja mu sa nekog brda mašu? Inače, iz Beograda (gde sam pet šestina života proveo) nisam pobegao, nego mirno otišao, svojom voljom, kad sam imao priliku. Za utehu, Beogradu, ili meni, to je i dalje, i posle svih Sarajeva, Zagreba i Pariza, jedini veliki (svetski) grad u kojem bih pristao da živim. To je moj grad, bez mene u njemu.

Da li malo mesto piscu pruža bolje uslove za stvaranje?

Pre tačno trinaest godina, sedeli smo, u Kraljevu, Stevan Raičković, Goran Petrović i ja, i razgovarali na temu šta je bolje za Gorana: da ostane u Kraljevu – gde je već bio napisao knjige po kojima je postao poznat i cenjen pisac – ili da se preseli u Beograd. Stevan je smatrao da treba da pređe u Beograd, gde je veća konkurencija, a ja – da je bolje da ostane u Kraljevu, gde je veći mir. Danas, Stevan nije živ, a bilo bi zanimljivo da opet, u obrnutim ulogama, sa Goranovim beogradskim i mojim provincijskim iskustvom, razmotrimo tu temu. Što se mog slučaja tiče, u Golupcu ne pišem ni više ni manje nego što bih u Beogradu. Ali sigurno je da ovakvo „Crtanje stvarnosti”, i to stvarnosti Srbije, ne bih mogao da napišem u Beogradu.

Do slobode se može doći i preko glumice s tim imenom, i preko kafane i robne kuće s tim imenom. Mnogo je puteva do slobode. Šta je sloboda za pisca?

Verovatno pesmu „Voljenje slobode” ne bih napisao da nisam, slučajno, naišao na Slobodu Mićalović, kojoj je otac dao to ime–pojam, tako dragocen u istoriji i kulturi njenog i mog naroda. Jer, kako danas napisati pesmu o slobodi? Stara „sloboda zlatna”, iz narodnih pesama, gde je? Više služi za izrugivanje, nego što je ideal. Iz te sintagme ostalo je tek zlato, ali ni to zlato kao mit o zlatnom runu – gde ima elemenata traganja za smislom – nego samo kao manipulacija zlatnim teletom, danas nazvanim „bolji život”.

U toj velikoj globalnoj manipulaciji ne pominje se sloboda, ni pojedinaca, ni (malih) naroda. Niti je ima. Pa sam problem pisanja o slobodi rešio, u toj pesmi, tako što sam slobodu smestio u nekoliko svakodnevnih slika, gde nema velikih očekivanja, da bi, onda, kao dragocenost mogla da prosjaji u opisu osmeha te glumice, na početku, i čina pisanja, na kraju pesme. Dakle – osmeh i pisanje, dva među retkim preostalim prostorima slobode. Kao neka rezerva, buduća mogućnost i one „slobode zlatne”.

Prizori u pesmama su svakodnevni. Radosti življenja ima i u podizanju novog krova na kući?

Drago mi je da ste izdvojili to osećanje, pošto sam ja, tokom pretvaranja svakodnevnih prizora u parabole i alegorije, više primećivao rezignaciju i ironiju. Ali nadam se da je ukupan utisak o knjizi bliži vašem, nego mom osećanju.

Ko živi na Dunavu – zna sve o „evropskim vetrovima”, ali nauči i da ćuti – da reči ne odlaze „u vetar”?

Ovde, u Golupcu, Dunav teče između Srbije i Evrope, kako se danas, u žargonu političara i opčinjenih intelektualaca, naziva Evropska unija. Tako da, za razliku od većine Srba, ovdašnji ljudi svakodnevno gledaju Evropu, pa više ni ne obraćaju pažnju na nju. Znaju je, takoreći juče su s njom švercovali benzin. Prihvataju je bez ikakvih problema, umeju s njom da razgovaraju, ništa od nje ne očekuju, i nemaju želju da odu tamo (jedan vuk je zimus, preko zaleđenog Dunava, prešao iz Evrope u Srbiju i nije se vratio). I ne govore u vetar, jer vetrovi zbilja žestoko duvaju, i u Srbiji i u Evropi.

Iako su ovo pesme, najvećim delom, o životu u prirodi: lovu ribe, rađanju trešanja, gajenju ruža, pravljenju vina, neizbežno se provlače i pretpristupni fondovi, nevladini eksperti, genetski modifikovana sloboda... Šta nam je donela tranzicija?

Kako kome. Narodna mudrost je to dobro rimovala: nekom rat, nekom brat. No, to tako ide u velikim društvenim preokretima. Druga je nevolja sa tranzicijom, bar ovom našom. Velike promene ne moraju da budu, i pored brojnih nevolja i nepravdi, toliko stresne, kao što su kod nas, ako nastanu, da tako kažem, iz ljubavi društva prema promeni. A naša tranzicija je bila neka vrsta površnog i brzog silovanja, pa nije ni čudo što se rodilo slabašno nahoče – Srbija, kome velika deca stalno udaraju „čvoke”, a ono bi stalno da im bude prijatelj. Znatno prisustvo tema rada, proizvođenja, u „Crtanju stvarnosti”, koje u pitanju nabrajate, ima možda i ovaj podtekst: ono što sam uradiš, svojom voljom, radom i umećem – napraviće od tebe slobodnog čoveka. To je glavni nedostatak naše tranzicije: po zadatim, tuđim pravilima smo mnogo šta uništavali, a zatim malo šta sami pravili.

U jednoj od pesama tvrdite da pesnici ne umeju da žive i da čitavog života čeznu „da život dodirnu”. Stvaralaštvo, očigledno, traži odricanja i usamljenost?

Nisam sklon mistifikaciji te teme. Sebe nikada i nisam doživljavao kao pisca, bogomdanog pesnika, nego kao čoveka koji je u pisanju našao način traganja za smislom vlastitog života, i života uopšte. Ako su tom traganju neophodna odricanja i usamljenost, onda ih i ima. Ali, mislim da su odricanja i posebna vrsta samoće (ne bekstvo od ljudi, nego prilaženje sebi) potrebni svakom ko istinski stvara, ma čime da se bavi.

Zoran Radisavljević

Komеntari3
764b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Golubac je poema svih Lepota
Kada biste POZNAVALi Golubac onda ne biste imali potrebu da \" koristite celofan\" kao mogucnost za \" upakivanje\", verujte mi! Tamo je Dunav cudo od zivota i ljudi pored njega ne uspevaju ni da udahnu taj mirisljavi vazduh koji prolece silinom pripitomljene recne mase a vec je sunce u refleksiji talasa koji se valjaju pred brodom koji prolazi donelo i odnelo dozivljaje zivljenja,bitisanja,ljubavi,patnje,srece,radosti, pripadanja, samoce..... Gusto ozelenela pescana Ada ,koja se sredinom reke proteze mocna i nikada ne napusta Golubacke obale, most je i granica svega sto vam treba, sto zelite, sto volite. Golubac je poema uzleta u nebo svih lepota, vecita ljubav reci koje naviru kao hladni ukusni izvori pod svakim grmom u pitomim sumicama koje In skrivaju, Golubac je mladost ideje i vecnosti , Golubac je GRAD koji nema golubija krila da poleti ali leprsa svakodnevicom najjednostavnije lepote: humanoscu ljudi koji u njemu zive. Golubac neprekidno svija svoje gnezdo....
Zemunka Bg
Nekako je to sve zavijeno u celofan.
Es. Ku.
Maks je zaista maksimalan. Prestonica ili provincija, pitanje je sad?! Srećom, kultura nije geografija...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja