četvrtak, 22.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:12

Nema para za eksproprijaciju zemljišta, za autoputeve

Autor: Marijana Avakumovićsreda, 15.08.2012. u 22:00
(Драган Стојановић)

Manjak para za eksproprijaciju usporio je radove na autoputu od Ljiga do Preljine, za koji je vlada Azerbejdžana odobrila kredit od 300 miliona evra. Dug prema vlasnicima njiva koje se nalaze na trasi buduće saobraćajnice mogao bi da odloži i završetak autoputa prema makedonskoj granici. Jer prema računici Velimira Ilića, ministra građevine, država na Koridoru 10 duguje oko 1,8 milijardi dinara, a na Koridoru 11 oko 700 miliona dinara. Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, obećao je iz budžeta oko milijardu dinara, što ipak nije dovoljno za namirenje duga prema seljacima.

Prema podacima „Puteva Srbije”, koji su zaduženi za izuzimanje zemljišta na Koridoru 10 i delu Koridora 11 od Obrenovca do Ljiga, od 2008. godine podneto je 15.000 predloga za eksproprijaciju. Do sada je isplaćeno 12.700 vlasnika u iznosu od 8,7 milijardi dinara i pri tome izuzeto oko 2.400 hektara zemljišta.

– Ovim je omogućena je izgradnja 380 kilometra autoputa na Koridoru 10 i 38,5 kilometara na Koridoru 11. Preostalo je da se ekspropriše zemljište za deonice Gornje polje – Caričina dolina i Caričina dolina – Vladičin Han, na Koridoru 10 i Obrenovac – Ub na Koridoru 11. Njihovo okončanje, ukoliko budu obezbeđene pare, može se očekivati do kraja godine – navode u „Putevima Srbije”.

Ovo preduzeće, kako upozoravaju, duguje vlasnicima nepokretnosti 660, ali je potrebno još 800 miliona dinara da bi eksproprijacija bila kompletno završena na Koridoru 10.

– Jedini problem sa kojim se susrećemo pri eksproprijaciji jeste nedostatak para. Novac nije obezbeđen za 2012. godinu. Sa plaćanjem naknada kasnimo i po nekoliko meseci, dok smo ih prethodne četiri godine isplaćivali u roku od tri do sedam dana od zaključenja sporazuma – kažu u „Putevima Srbije”.

Kada je reč o Koridoru 11 eksproprijacija je okončana na 38,5 kilometara od Uba do Lajkovca i od Lajkovca do Ljiga. Izuzeto je zemljište i za deonicu Obrenovac–Ub, ali nema para za obeštećenje vlasnika.

Koliko zemljišta je izuzeto za deonicu između Ljiga i Preljine za koju je obezbeđen međudržavni kredita i koliko je zastoj u eksproprijaciji zakočio izgradnju u Koridorima Srbije, zaduženim za izuzimanje zemljišta na ovom delu autoputa, nismo dobili odgovor. Mihajlo Mišić, direktor ovog preduzeća, nije hteo da odgovori na pitanja jer mu se, kako nam je rečeno, nije svidelo kako je napisan tekst u „Politici” od prethodnog dana, odnosno kontekst u kome je pomenut.

Ali, Elhan Sofijev, direktor azerbejdžanske firme „Azvirta”, koja gradi 40 kilometara autoputa od Ljiga do Preljine, ne krije da je eksproprijacija usporila radove. On je pre nekoliko dana izjavio da se radovi izvode na samo 1,7 kilometara gde su rešeni imovinsko pravni odnosi i izrazio očekivanje da će ti problemi biti uskoro rešeni.

„Politikin” dopisnik iz Gornjeg Milanovca nedavno je pisao da rešavanje imovinskih odnosa ne teče glatko u ovom kraju. Vlasnici njiva u Brđanima su zadovoljni cenom dok u nekim okolnim mestima, kroz koja će proći autoput, prete sudom jer smatraju da cena zemljišta treba da bude ista na celoj deonici.

Međutim, Zakon o eksproprijaciji je prilično jasan. Za parcele na kojima je planirana izgradnja infrastrukturnih koridora i objekata od javnog značaja pogađanja sa državom nema. Naknadu za oduzetu nepokretnost utvrđuje poreska uprava lokalne samouprave na čijoj se teritoriji parcela nalazi. Ako seljaci ne prihvate ponudu, u praksi se pokazalo, da ni sud ne pomaže. Jer u poslednje tri i po godine nijedno rešenje suda nije donelo nezadovoljnim vlasnicima zemljišta ni dinar više od cene, koju su im razrezali poreznici.

– Naknada se utvrđuje na osnovu tržišne vrednosti. Tačno se zna koliko košta kvadrat njive prve, druge, pete klase... Za razliku od zemljišta, čiju procenu radi Poreska uprava, za zasađene biljne kulture i objekte nadležni su veštaci poljoprivredne odnosno građevinske struke – navode u „Putevima Srbije”.

Najjeftiniji kvadrat zemljišta dosad je procenjen na trasi između Ljiga i Gornjeg Milanovca. Kvadratni metar u selu Brđani se kreće od 60 do 160 dinara, a za pasivnija sela od 50 do 140 dinara. Kod Subotice je plaćan oko 70 dinara, a najskuplje zemljište država je platila u blizini Novog Sada po ceni od 3.000 dinara po metru kvadratnom. Poređenja radi, kvadratni metar u Dobanovcima i Batajnici plaćan je svojevremeno oko 2.000 dinara.


Komentari7
64af0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

djtrale djtrale
Као што иде дијалог у чувеном домаћем филму: "Ако немате паре имам предлог, мојих 40000 да уђе у изградњу..." Тај чија је њива а нема се пара да се исплати, нека буде акционар аутопута па нека добија добит од путарине до срећнијег момента. Поздрав.
Slobodan Ratković
Para ima,ali ne tamo gdje bi ih moralo biti.Umjesto u državnoj kasi na privatnim računima u raznim bankama rajem za skrivanje identiteta njihovih vlasnika.S.R.
Gastos
Lele bre ljudi dokle smo stigli. Da nas Azerbejdzan kreditira...
paravojni analitičar
E, pa Veljo, nema razloga da onda držiš ministarstvo. Daj ostavku, ako si dosljedan.
Branimir Salevic
Promenite politiku ekspropriacije. Ponudite vlasnicima zemlje na trasi autoputa da svoje parcele potrebne za projekat ustupe besplatno. Za uzvrat im dajte pravo besplatne konverzije iz poljoprivrednog u gradjevinsko zemljiste za povrsinu jednaku toj koju ustupaju. Vlasnik zemlje uz autoput na ovaj nacin je posteno obestecen a drzava ne trosi ni dinar na eksproprijaciju. Ko nece ne mora, njega isplatite po trzisnoj ceni za poljoprivredno zemljiste, ali takav ne moze da izvrsi konverziju bilo koje svoje parcele uz autoput 20 godina od odbijanja ponude. Posle toga moze, ali po ekonomskoj ceni, tj da plati porez na kapitalnu dobit (na razliku u ceni poljoprivrednog i gradjevinskog zemljista).

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja