utorak, 27.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 27.08.2012. u 22:00 Jovo Bakić

Rat etnosećanja

Ovih dana je jedan katolički sveštenik i istoričar Stjepan Razum (lepo prezime, iako u neskladu sa ponašanjem njegovog nosioca) negirao počinjeni genocid u Jasenovcu nazivajući sistematsko i masovno ubijanje Srba, Jevreja i Roma, te hrvatskih antifašista u cilju njihovog istrebljenja „srpskim mitom”. Da stvar bude crnja, šef Odseka za odnose sa javnošću Zagrebačke nadbiskupije, Zvonko Franc, dok se navodno ograđivao od izjava svog kolege, dodatno je genocid relativizovao rekavši: „Zločini u Jasenovcu, kao i onaj u Ovčari, jesu za žaljenje”. Naime, u Ovčari su zločinci ubili više od dvesta ljudi, a u Jasenovcu je ubijeno oko 500 puta više. Razume se, zvanična Srbija je protestovala preko svog ambasadora u Zagrebu. Rimokatolička crkva u Hrvatskoj ispoljila je posredstvom pomenutih predstavnika intelektualnu i moralnu bedu. Da li će ikada u crkvama biti malo više razuma i saosećanja sa patnjama onih koji im ne pripadaju?

Posebnu potištenost, međutim, izaziva rat etnosećanja u Srbiji, Hrvatskoj, i BiH. Naime, neke reakcije na gorepomenute izjave svedoče da on, 67 godina posle Drugog svetskog rata i 17 godina posle ratova iz devedesetih, ne jenjava. Pokazalo se, po ko zna koji put, da stradanja u Jasenovcu služe nacionalnoj samoviktimizaciji. Na primer, ima gledišta da Srbi treba da stvore srpski Jad Vašem; krivi se „Evropa” zbog toga što „pomaže Hrvatima u negiranju svih zločina”; napadaju se i vladike SPC pošto su „na strani Vatikana”, i sumnjiče se da „prodaju srpsku krv” kako bi im „Vatikan dao neko počasno odlikovanje, putovanja po svetu, ili počasni doktorat”, a kritike zbog nedostatka rodoljublja nije pošteđena ni SANU.

Zajedničko navedenim komentarima jeste nacionalističko samosažaljenje. Uopšte, srpski nacionalizam je često samoviktimizujući, jer insistira da su Srbi, kao nacija, bili uvek žrtve, dok se učešće Srba u činjenju masovnih zločina, po pravilu, relativizuje ili negira. Tako, masovni zločini četnika tokom Drugog svetskog rata u istočnoj Bosni i u Sandžaku smatraju se tek osvetom za ustaška zlodela, dok se srebrenički genocidni pokolj relativizuje navodnom osvetom za sistematske pokolje trupa pod komandom Nasera Orića u okolini Srebrenice ili se, pak, govori o znatno manjem broju pobijenih (što je, inače, omiljeni sport hrvatskih istoričara u vezi sa ustaškim pokoljima Srba), a neki ga sasvim negiraju (slično „Razumu” koji Jasenovac smatra „srpskim mitom”).

Na nesreću, i među Bošnjacima čovek može primetiti izraženu sklonost stvaranju monopola na žrtvu, pa se na ramazanski Bajram, muslimanski blagdan koji bi trebalo da odiše radošću, na sarajevskom bajramskom koncertu mogla slušati tugaljivo-otužna pesma o šehidima, poginulim ratnicima za islam („šehidi, gdje ste sada, ptice bijele”), dok su u sarajevskim knjižarama knjige o genocidu nad Bošnjacima još uvek najzastupljenija literatura. Ova sklonost samoviktimizaciji Srba, Hrvata („domovinski rat protiv srpske agresije” i „stradanja Hrvata” u obe Jugoslavije) i Bošnjaka, a relativizaciji i negaciji masovnih zločina koje su pripadnici ovih nacija počinili jedni drugima predstavlja humus novim međusobnim ratovima u budućnosti.

Kada neki smatraju da je više stotina hiljada ljudi pobijeno u Jasenovcu, onda zaboravljaju da je ukupan broj poginulih na prostoru cele Jugoslavije bio oko milion. Ozbiljni istraživači, Srbin Bogoljub Kočović i Hrvat Vladimir Žerjavić, nezavisno jedan od drugog izračunali su da je verovatni broj pobijenih u Jasenovcu oko 100.000. Za one koji u svojoj samoviktimizujućoj megalomaniji misle da je to malo, preporučljivo je da razmisle o činjenici da je ukupan broj poginulih u BiH tokom poslednjeg rata bio upravo toliki. Nije uteha ni to što većina Bošnjaka taj broj ne prihvata, već smatra da je on duplo veći, te veruje da Srba među žrtvama gotovo i da nema. U ovaj rat etnosećanja spada svakako i priča o deset genocida nad Bošnjacima u istoriji.

Ovakvo stanje svesti među Srbima, Hrvatima i Bošnjacima, gde je broj žrtava unutar nacija kojima neko pripada znatno preuveličan u cilju ostvarenja monopola na status žrtve, dok se broj žrtava susednih nacija sistematski smanjuje, relativizuje ili negira, ne sluti na dobro. Neophodno je razumeti da su žrtve prevashodno ljudi, a tek potom pripadnici različitih nacija, te da je saosećanje sa patnjama drugih ljudskih bića i osuda onih koji te patnje uzrokuju bez obzira na nacionalnu pripadnost etička obaveza čoveka. U protivnom se Srbi, Hrvati i Bošnjaci udaljuju od suštine ljudskosti, a približavaju novom ratu i novim žrtvama.

Komentari19
ebcc5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bob Petrovich
Bravo Jovo, brzi si od Petra Brzice. Fra Brzici je trebala cela noc da zakolje 1360 Srba, tebi par sekundi da masakrtiras secanje na stotine hiljada ubijenih u sistemu logora Jasenovac. 500x 200 je 100 000 Jovo.
Paja Patak
Znaci po vama, "neovisnim novinarima", mi smo skloni samoviktimizaciji (fancy term, congratulations, btw) i preuvelicali smo zrtve iz Jasenovca. A ko to mi? Srbi? Da ste obrazovani, kao sto niste, znali bi da su stravicno visoku brojku zrtava potvrdili i Njemacki oficiri iz tog vremena a i poslijeratna komisija koju nisu cinili Srbi. U detalje necu da ulazim nego ako ste zaista novinar, detalje pronadjite sami. Sumnjam da cete to uraditi jer radite za one koji bi sve da poravnaju, i zrtvu i zlocince. A usput, onako suptilno, smomenuste i "nas genocid" u Srebrenici a Oriceve "pokolje" (naravno, ne moze genocid nad Srbima). Samo vi pricajte gluposti a mi cemo da pamtimo istinu, pa ko duze izdrzi. Sram vas bilo. I vas i Politiku koja ovakve clanke objavljuje.
аналитичар војни
Јово, на нивоу, као и увек.
Нема места за играње оваквим темама
Уместо тога, свако нормалан и заинтересован да се те страхоте не понове би тражио да се (макар никад сасвим завршено) настави истраживање и прекопавају архиве (Ватикан, цркве, државе) док се за сваку жртву убијену по логорима не утврде и не обележе бар основни податци. Ово држава Србија мора (уз помоћ још живих рођака) да организује, плати и убележи у јавне књиге и споменике, јер то јој неће обавити други. Ако то не урадимо...... (шта смо и ко смо)?
marko prajic
Pokusaj male ironije, iako je ovo misljenje nazalost kod nas u Srbiji svakodnevnica: Ja mislim da je nase pravo da mi nase zlocine opravdavamo kao sto smo i pre radili sa Jasenovcem! Iako smo ubijali Hrvate na Ovcari, u Lovasu, Skabrnji, iako smo poterali preko 200 000 Hrvata iz Krajine pre Oluje, nas adut je Jasenovac kao vecan izgovor! Zbog toga bih morao da bude i nas cilj da uvelicavamo broj zrtava, jer sto vise nasih zrtava sto vece moralno pravo imamo! Ja sam za to da zvanicana cifra ubijenih u Jasenovcu bude najmanje 1,2 mio, a jos dodatno ubijenih Srba u NDH jos najmanje 1 mio, pa mozda jos oko 200 000 ubijenih Srba u Hrvatskoj 1991-1995 i preko 750 000 poteranih Srba iz Krajine! Tako smo to radili i pre ratova u Jugoslaviji i red je da i dalje samo gledamo nase zrtve!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja