ponedeljak, 18.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:25

Šumanović umoren bez krivice

utorak, 28.08.2012. u 11:12
Сава Шумановић (фото архива Политике)

Navršilo se 70 godina od brutalnog ubistva Save Šumanovića, jednog od najistaknutijih srpskih i jugoslovenskih slikara 20. veka. U Sremskoj Mitrovici je, u noći između 29. i 30. avgusta, na prostoru uz staro pravoslavno groblje, mučeničku smrt našlo oko 150 nedužnih muškaraca, žena i dece iz Šida, među kojima i četrdesetogodišnji slikar.

Hrvatske ustaške vlasti su tu, tokom Drugog svetskog rata, sistematski ubile više hiljada nedužnih civila, najvećim intenzitetom upravo tokom avgusta i septembra te 1942. godine.

Sava je uhapšen 28. avgusta rano ujutro, zamolio je da se spremi, okupao se, uzeo stvari, poljubio majku u ruku i otišao zauvek, ne znajući za šta ga terete. Taoci su najpre brutalno pretučeni, a potom prevezeni u Sremsku Mitrovicu, gde im je pokretni preki ustaški sud izrekao smrtne kazne i tokom noći su streljani. Uz upaljene baklje kraj spremnih raka, prošavši ustaški špalir, pucano im je u potiljak ili su direktno legali u raku i na njih je pucano. Potom su polivani krečom i zatrpavani zemljom. Jedan broj mučenika je ugušen jer su ranjeni i još živi zatrpavani, dok su se ispod zemlje čuli potmuli jauci.

Proslavljeni slikar je te 1942. kao i 1941. slikao manjim intenzitetom, nego inače, zabrinut zloslutnim vremenima. U momentu hapšenja je na štafelaju ostala upravo završena slika „Beračice”, danas izložena u Memorijalnoj galeriji u Šidu. Pretpostavlja se da je zamišljena kao početak novog ciklusa, nažalost nikad urađenog. Povučen i plemenit čovek, krajnje posvećen umetnik, zaustavljen u punoj umetničkoj zrelosti, spremao se još mnogo da, ohrabren uspehom beogradske izložbe iz 1939, priređene nakon gotovo desetogodišnje izolacije usled duševnih kriza. Nažalost, ostao je zauvek da leži u jednoj od bezimenih masovnih grobnica.

Jedno od dela Save Šumanovića (foto Politika)

U Muzeju Srema u Sremskoj Mitrovici je odnedavno u stalnoj postavci izložen i jedan izuzetan dokument, koji svedoči o Šumanovićevom streljanu. Reč je o odgovoru na zahtev Perside Šumanović, umetnikove majke, da joj se sin pusti iz pritvora.

Oko dva meseca kasnije, upućen joj je zvanični dopis o sinovom streljanju. Tekst dokumenta glasi: „Nezavisna država Hrvatska, Ustaška nadzorna služba, Ured i Broj; 62695-IIb-3-42. Zagreb, dne 15. rujna 1942. Predmet; Šumanović Savo, odpust iz zatvora, Župska redarstvena oblast, Vukovar. Persida, ud. Šumanović iz Šida zamolila je pripoglavniku, da se njezin sin Sava pusti na slobodu. Uvidom u očevidnost Ureda I, ustanovljeno je, da je Šumanović Sava kao talac, po Višem redarstvenom povjereničtvu osuđen na smrt i strijeljan 30. VIII 1942. g. Uslijed toga molbi se ne može udovoljiti, o čemu naslov neka obaviesti moliteljicu. Za Dom spremni! Upravitelj Šaban, v. r. Obćinsko poglavarstvo trgovišta u Šidu, Broj; 8587/42 Šid, dne 20. X 1942. G. Šumanović Persida, Šid. Dostavlja Vam se prednje radi znanja. Za Dom spremni! Bilježnik (potpis) Načelnik (potpis).”

Savina majka je preduzela sve da oslobodi sina, nudila svoje zatočeništvo u zamenu za njegovu slobodu, pisala na mnoge adrese, ali ništa nije pomoglo. Neposredna svedočanstva o poslednjim danima i hapšenju umetnika kao i tugu majke Perside je zabeležila Marija Demšhar, slovenačka internirka, koja je provela rat u njihovoj kući. Ponela je najtoplija sećanja na porodicu koja ju je prihvatila u surovim vremenima, a njen dnevnik i pisma su pretočeni u knjigu „Etnologija u pismima i slikama”. Marija je Savi nekoliko puta pozirala sa korpom na glavi i verovatno je prikazana na poslednjoj slici „Beračice”. Po njenom svedočenju, Persida Šumanović je tragično doživela ubistvo sina jedinca i godinama je postavljala na sto tanjir i za njega i uveče mu razmeštala krevet, ne mireći se sa gubitkom.

Očigledno neverovatno intuitivan, Šumanović je u jednom, kasnije objavljenom pismu dr Arnovljeviću od 24. februara 1934. godine, pisanom tokom duševnih kriza, predvideo 1942. kao godinu svoje smrti! Nažalost, nije bio jedini brutalno ubijeni sremski slikar. Ustaše su 1941. ubile i Rafaila Momčilovića, slikara i monaha, igumana manastira Šišatovac, dok je u Prvom svetskom ratu streljana Danica Jovanović iz Beške, minhenski đak.

Na mestu stravičnih pogubljenja u Sremskoj Mitrovici je 1960. podignut spomen-park, a Šumanovićeva majka je na desetogodišnjicu ubistva, preostale radove poklonila Šidu radi otvaranja Memorijalne galerije. U darovnom ugovoru je dirljivo zapisala: „Smatrajući životnu želju svoga sina svojom materinskom i ljudskom obavezom, ostvarujem je danas kao naš zajednički cilj, poklanjajući Savino životno delo rodnom mestu koje je on ovekovečio kroz svoju ljubav, učinio poznatim i slavnim svojim slikama.

Posle nesrećne i nagle smrti moga sina kao amanet sam zadržala tolik puta ponovljenu želju da njegova umetnost nađe mesto i bude sačuvana u našem rodnom kraju. Ispunjavajući taj amanet, uverena sam u duboko razumevanje i ljubav kojom će biti prihvaćen kako od građana Šida, tako i budućih naraštaja.” Persida Šumanović je bila u pravu, delima njenog sina se danas, čini se, divimo više no ikad, čime je umetnik tragične sudbine daleko nadživeo surovu smrt.

Gordana Krstić-Faj, istoričar umetnosti – konzervator


Komentari15
8280f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Gordan Gorunović
Odlično napisano i jako informativno za nas koji nismo upoznati za tematikom.
Strasno vazno .
Ranije je iznosen podatak o preko 10.000 ubijenih u Mitrovici. Molim vas, istoricari Srema, poradite na preciznosti podataka! Uskoro, kad konacno dobijemo Muzej zrtvama u NDH, S. Mitrovica ce biti vazan deo postavke.
Nema zaborava .
Postoji zakon u Evropi da ako iko kaze da je ubijeno manje od set miliona Jevreja, krivicno odgovara. Kod nas je Broz (koji jos zivi u nama) abolirao hrvatski genocid nad Srbima. Preko milion ljudi. Ovde smo bili krivi ako to pominjemo. Secanje naravno postoji. Savi su polomili obe ruke, uz reci: "evo ti pa slikaj sada!". Gavrilovica su njegovi mesari u Petrinji zaklali. Vlasnika zelezare Sisak, bacili u pec. Nije bio cilj samo zverko ubijanje, vec ponizenje i stvaranje blokirajuceg straha. Radi daljeg unistavanja, proterivanja i pokatolicavanja- ako se smiluju. Jos nije recena poslednja nasa rec povodom ovog genocida. Do tada, mislim da Rimski Papa ne treba da ima zelju da dolazi u Srbiju.
Misa
Vec sam poceo da ludim, da li umisljam? Evo sada prvi put nailazim na coveka koji govori o polomljenim sakama Save Sumanovica. Da li moze neko da zamisli to zlo koje moze tako da unisti telo i coveku samo zato sto je slikar. Svo zlo vidimo i u odgovoru majci, na pitanje gde joj je njeno dete. Koliko god imao godina, Sava je zauvek njeno dete. A o brozu, dovoljno je pametnom sama cinjenica, da su Jasenovacki logorasi, sami sebe oslobodili. Namerno pisem slovo "b" malo, i uvek sam iz svog nemog protesta, markice lepio na kovertama sa njegovim likom naglavacke. Srbijo draga otvori oci! Otvori sva dokumenta ozne, udbe i pogledaj istinu u oci.
Preporučujem 16
Vita Trifun
Da, ali da nije zrtva bio i Sava Sumanovic ni to malo saznanja o sistematskoj etnickoj eksterminaciji kojom se bavila NDH ne bi bilo objavljeno (u konkretnom slucaju) . A koliko je drugih slucajeva! Za vreme "bratstva i jedinstva" roditelji su se bojali da deci ista govore iz straha da to preko dece ne dodje do drzavnih usiju a sto bi znacilo Goli Otok i sl... Prosla su ta vremena ali su i roditelji umrli i nasa deca ne znaju nista. Ona druga deca su medjutim sasvim obrnuta prica...
гаврило .
како без "кривице"? па био је Србин!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja