petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 29.08.2012. u 22:00 Aleksandar Apostolovski

Pomračenje najstarijeg srpskog teleskopa

Телескоп произведен 1922. године и данас се повремено користи (Фото Дарко Ћирков)

I baš kao u svemirskim prostranstvima, gde vreme nema nikakvog značaja, u paviljonu velikog reflektora, u beloj staroj zgradi, skrivenoj u dubini Zvezdarske šume u Beogradu, kazaljke su zaustavljene davno pre Drugog svetskog rata. Vreme stoji u monumentalnoj građevini ovalnog oblika, u kojoj teleskopski džin, star 90 godina i dalje nišani u vasionu.

Fiksiran na platformi koja se prastarim mehanizmima podiže i spušta, nebesko oko srpskih astronoma i njegovo ogromno čelično telo podseća na čudovište, ulovljeno i vezano, koje se pod ključem čuva u devet decenija starom kavezu. Crni telefon fiksiran je pored fotelje na kojoj su sedele generacije istraživača-nišandžija koje su, uočavajući eventualne promene u galaksijama, pozivali kolege koji su sedeli u nekoliko kancelarija, sada napuštenih i prekrivenih kariranim zavesama. Potrebno je popeti se na nekoliko spratova montažnih metalnih stepenica, kako bi se doprlo do centralne platforme.

Krovna konstrukcija se otvara sve ređe i, mada još nije zvanično objavljeno, najmoćniji teleskop za zvezdana istraživanja Astronomske opservatorije u Beogradu, spreman je za muzej.

– Prvi direktor Opservatorije Milan Nedeljković je, koristeći nemačku ratnu odštetu, dobio za ono doba najbolje astronomske instrumente. Devet teleskopa od Nemačke sa opremom je vredelo 4.372.000 zlatnih maraka, a instrumenti su smeštani u podrum tadašnje Praške banke. Bilo je to zlatno doba teleskopa sa sočivom u kojima se prelama svetlost. Iz Jene su 1922. godine dopremljeni u Beograd – kaže zamenik direktora opservatorije i predsednik Nacionalnog astronomskog olimpijskog komiteta profesor dr Slobodan Ninković.

Profesor nas sprovodi do komandnog centra, do teleskopa čija je dužina cevi 10,5 metara, a prečnik objektiva 65 centimetara. Za ono vreme, teleskop je bio naučno čudo i mogao je da se poredi sa tada najmoćnijim svetskim teleskopom, postavljenim 1901. godine u Americi, sa prečnikom objektiva od 1,02 metara.

– Generacije astronoma su odavde posmatrale kosmos. Kroz stari teleskop se vidi Sunčev sistem i Mars, kao na dlanu. Mogu se lepo videti galaksije udaljene desetine miliona svetlosnih godina, a sasvim se lepo vidi Andromedina magla, nama najbliža galaksija – priča profesor.

Beogradsko nebo je, međutim, postalo isuviše prljavo i posmatrački rad na Zvezdari je gotovo zamro. Svetlosno i aerozagađenje nad prestoničkim parčetom neba izazvalo je astronomsko slepilo, tako da je Beogradska opservatorija, pod kodnim imenom „Belisima”, podnela Briselu „Beogradsku inicijativu za svemirske nauke i modeliranje u astrofizici”.Uz pokroviteljstvo evropskih fondova, izgrađena je opservatorijska bazna stanica na planini Vidojevica, nedaleko od Prokuplja, gde je najčistije nebo nad Srbijom. 

– Na Vidojevici je instaliran teleskop koji, kao glavni optički pribor, koristi ogledalo. Cev mu je znatno kraća. U drugoj polovini 20. veka, teleskopi sa ogledalom dobijaju bitku, dok se teleskopi sa sočivima retko koriste. Ali u njihovo slavno doba, u Opservatoriji su male planete bile intenzivno posmatrane. Neke su baš na njoj i otkrivene, poput planeta „1564 Srbija”, „1605 Milanković”, „1550 Tito”, „1675 Simonida”, „1517 Beograd”, „2348 Mišković”, „1700 Zvezdara”, „1554 Jugoslavija”, „2244 Tesla”. Sve pomenute male planete otkrio je, posmatrajući fotografskim teleskopom, Milorad Protić (1911–2001), koji je u dva navrata (u šestoj i osmoj deceniji prošlog veka) bio direktor Opservatorije, osim „Milankovića” i „Zvezdare”, koje je otkrio Pero Đurković (1908–1981). On je takođe bio direktor Opservatorije, u drugoj polovini sedme decenije 20 veka – priča profesor Ninković.

Doživevši pomračenje, džin iz Jene još može da posluži za naučne radove, iako je teleskop na Vidojevici, koga opslužuju posade mladih naučnika iz svih krajeva Srbije, sada osnova za istraživanja. U Vidojevici je instaliran austrijski teleskop vredan oko 70.000 evra, kojim se upravlja kao protivvazdušnim sistemima najmodernije generacije. Takav kakav je, trenutno je najveći operativni teleskop u Srbiji, koji sakupi 10.000 puta više svetlosti od ljudskog oka i s njim možemo videti zvezde koje su milion puta tamnije od najslabije vidljive zvezde golim okom.  

Kvantni skok u srpskom svemirskom voajerizmu nastaće tek postavljanjem teleskopa „Milanković”, prečnika 1,5 metara. Tim dalekometnim i robotizovanim mehanizmom upravljaće se daljinski iz Beograda. Aktiviranjem teleskopa, na osnovu šifrovanih koordinata, otvaraće se krov kupole sa komandnog mesta na Zvezdari i procesi koji će potom uslediti, daleko su više od nauke. Jer, možda imamo teleskope iz doba jure, ali nam zato naučnika i mladih talenata ne nedostaje. Nedavno su učenici Matematičke gimnazije u Beogradu, Luka Bojović (srebrna medalja), Aleksandar Miladinović (bronza) i Predrag Obradović (pohvala), osvojili priznanja na Šestoj međunarodnoj olimpijadi iz astronomije i astrofizike, održane u Brazilu.

Kakva je tradicija astronomije u Srbiji, pokazuje činjenica da je jedan od direktora Astronomske opservatorije u Beogradu, od 1948. do 1951. godine, bio jedan od najslavnijih srpskih naučnika Milutin Milanković.

Zajedno sa reporterom „Politike”, prvi put u paviljon velikog reflektora, ušli su astronomi olimpijci, Predrag i Aleksandar. Dečaci mi objašnjavaju da se kroz sočivo džinovskog teleskopa na Zvezdari posmatrao Mars, da su u staro doba kanjoni na planeti smatrani za autoputeve, pa otuda ona teza o „malima, zelenima”.       

Još osam manjih teleskopa, kao deo ratnog plena iz Prvog rata, raspoređeno je na površini od 10,5 hektara beogradskog poligona za zvezdane staze.

----------------------------------------------

Iz Bugarske se najbolje osmatra

– U Beogradu su nedavno boravili studenti iz BiH, Indije i Italije, dok naši astronomi dva puta godišnje odlaze na planinski vrh Rožen (1.750 metara), na jugu Bugarske, u blizini grčke granice. Tamo je postavljen najveći teleskop na Balkanu – kaže profesor Ninković.

Komentari2
30f60
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Rasha Dijasporac
Sa boljom opremom i rezultati istrazivanja su bolji. Ali, za sve treba novac, koji se ne zaradjuje lako. Ako izgradimo stabilno i odgovorno drustvo sa jakom privredom, onda mozemo da se nadamo i vecim ulaganjima u nauku.
Мали Зелени
Штета.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja