Povodom dopisa našeg čitaoca Hadži Bogdana Todorova, a u vezi sa pitanjem da li se imenica Bog piše velikim ili malim slovom pokušaćemo da razjasnimo ovu nedoumicu.
U jednobožačkim (monoteističkim) religijama nazivi za božanstva shvataju se kao vlastita imena. Prema tome, pišemo ih velikim početnim slovom: Bog, Buda, Jehova, Šiva. Sinonimi za Boga, to jest Hrista, pišu se takođe velikim slovom: Gospod, Svevišnji, Spasitelj, Bog Otac... (U ime Oca i Sina i Svetoga duha.)
Međutim kada reči bog, gospod, svevišnji imaju opšte (zajedničko) ili atributsko značenje ili kada su upotrebljene u množini, pišu se malim slovom: bog Perun (ovde je imenica bog atribut);
gospod ga njegov znao (ovde imenica gospod ima opšte značenje);
ne bi mu pomogli ni svi bogovi (ovde je imenica bog u množini).
Malim slovom napisaćemo imenicu bog i u ekspresivnim i figurativnim izrazima koje svakodnevno koristimo u govoru: za ime boga, bože (me) prosti, za boga miloga, ubio je boga u njemu, ne daj bože...
Mirjana Manić, lektor "Politike"
