petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:44

Lokalna samouprava starosedelaca na Međici

Autor: Nikola Belićnedelja, 02.09.2012. u 22:00
(Фото Т. Јањић)

Pola veka prošlo je od kada su prvi avanturisti i poklonici prirode stigli na Adu Međicu i podigli drvene kolibe u krošnjama kraj Save. Na netaknuto rečno ostrvo pobegli su od urbanizacije koja je zakoračila u druge zone gradskog priobalja. I posle pola veka, Međica odoleva komercijalizaciji i masovnim navalama izletnika, a o prirodi i poštovanju njenih zakona stara se Udruženje ljubitelja Save i Dunava.

– „Pioniri” naseljavanja stigli su ovde 1962. godine, a već 1963. od opštine Novi Beograd dobili su pravo na korišćenje 86 parcela za sojenice i dozvolu za postavljanje splavova, najpre na strani okrenutoj prema Adi Ciganliji, a kasnije i na onoj koja „gleda” na Blok 44. Tako je i pravno utemeljena svojevrsna lokalna samouprava. Udruženje ima Statut i Pravilnik odgovornog odnosa prema prirodi, a uvek je važio nepisani zakon: „da smo ovde svi jednaki i svi smo u gaćama” – svedoči Dobrica Talić, predsednik Udruženja ljubitelja Save i Dunava.

Ovde su se od početka okupljale arhitekte, sudije, lekari, advokati, književnici, novinari, glumci... Međica nema i ne želi da ima „strogi vizni režim”, pa se u vrelim letnjim danima tu nađe i po dve hiljade gostiju. Starosedeoci kažu da im izletnici ne smetaju sve dok ne zagađuju okolinu i ne remete mir ostrva. Najveći deo njih ne zadire dublje u adu – uglavnom se drže plaže na uzvodnom špicu ostrva, koje je pre 40 godina betonirano.

– Uređenje te obale je jedina pomoć koju smo dobili od države. Betonski bedem služi da spreči eroziju obale. Rečna struja je toliko snažna da nas svake godine pomera za 50 centimetara do jednog metra nizvodno. Ako se Međica ne ukroti – jednog dana nasukaće se na „Most na Adi” – kroz osmeh upozoravaju predstavnici Udruženja.

Upravo činjenica da se tlo pomera jedan je od razloga zbog kojeg je priroda na Međici uspevala da se odbrani od urbanizacije.

– Da bi se ostrvo „usidrilo” i obezbedilo od poplava koje su ovde redovne, potreban je ogroman novac. Veliki izdatak bilo bi i dovlačenje instalacija za struju i vodu sa Novog Beograda. Mi se snalazimo u skladu sa ekološkim standardima – pomoću solarnih ploča obezbeđujemo struju, tek koliko je potrebno za opsluživanje osvetljenja, televizora, radio-aparata i frižidera. Dovoljno nam je da sednemo i družimo se uz čašicu i kazan paprikaša – naglašava Talić.

Jedno od čuda prirode na Međici je hrastova šuma koju čini oko 250 samoniklih stabala, starih između 50 i 100 godina. To je, tvrde ovdašnji domaćini, retkost u našim predelima i na ostrvu se od dolaska prvih vlasnika sojenica neguje kult ovog mesta.

– Konsultovali smo „Srbijašume” i planski zasadili još stotinak mladica belog jasena, autohtone vrste u plavnim i barskim područjima. Da bi se sačuvala vegetacija u pravilnik smo uvrstili odredbu da je moguće betonirati samo četiri do pet metara kvadratnih i staze koje se pružaju duž obala. Pojedince koji su pokušali da prekorače ta ograničenja smo u tome sprečili. Tek da bi se znalo da „domoroci” ovde poštuju zakone prirode – zaključuje Talić.

----------------------------------------------

Vrane istrebile pačiće i vrapce

U Udruženju ljubitelja Save i Dunava ističu da se u poslednje vreme dešava da pojedine sojenice i splavovi budu obijeni.

Naš čamac kojim se iz Bloka 44 stiže ovde, tretira se kao javni prevoz, pa smo dužni da vozimo svakoga ko to poželi. Stižu tako pojedine grupe mladića koje najčešće odlaze u napuštene vikendice i splavove, galame i prave nered. Nekoliko puta smo morali da ih prijavimo – kaže Dobrica Talić.

Svojevrsni problem su i vrane, jer su se ove ptice toliko namnožile da su istrebile pačiće, vrapce, golubove...

– Više ništa ne može da se izlegne od njih. Rasterujemo ih petardama, ali se vrlo brzo u krošnjama opet okupljaju jata – navodi Talić.

Pojedini posetioci Ade Međice žale se i na porast broja pasa lutalica. Kažu da su neki agresivni, pa pozivaju vlasnike sojenica i splavova da ih udome.

– S obzirom na to da ih pojedini članovi štite i hrane molimo ih da, ukoliko su iskreni ljubitelji pasa, udome ove životinje, a kod nas evidentiraju ljubimca za kojeg su preuzeli odgovornost – apeluju u Udruženju ljubitelja Save i Dunava.

----------------------------------------------

Jači od leda, ali ne i od glisera

Protekle zime, Međica i svi tamošnji splavovi bili su okovani ledom. Najuporniji privrženici ove ade dolazili su i u toku najhladnijeg perioda, patrolirali i lomili ledenu koru koja je pretila da smrvi objekte na vodi.

– S ledom smo se nekako sami izborili, ali ne znamo šta ćemo sa gliserima, jer ovuda redovno voze brzi čamci. Buku i talase prave ne samo na plovnom putu između Međice i Novog Beograda već i između našeg ostrva i Ciganlije, gde plovidba nije predviđena – žale se u Udruženju ljubitelja Save i Dunava.


Komentari1
b36c4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

На Међици је предивно
јутрос сам написала одох на Међицу због Брисела и Војводине ако желите мир, низак притисак, тишину у глави правац на Аду Међицу. Погледајте шта причају људи који користе Аду Међицу, јесте да има и оних који се бахато понашају , али Међица није ваша , па то што сада тражите да вам држава обезбеди то је од грађана новац , а буните се већ за превоз шпто морате да превозите запосели сте тамо простор , ипак не може баш слободно да се човек осећа када оде тамо јер су кућице и сплавови запосели целу Аду Међицу, тако исто и обалу преко пута Аде Међице тамо према Језеру ,ко користи Међицу нека је и утврђује, или дајте људима да је користе. Па исто ће изгледа бити и тамо преко пута Кеја у Земуну, само што је Дунав ипак Дунав . брза река а и нема организованог превоза али и ту обалу ће користити они који су изградили кућице, како су те обале решене у иностранству, да ли су додељене грађанима да имају сплавове и кућице или је некако другачије уређено

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja