petak, 27.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 05.09.2012. u 22:00 Miša Đurković

Nova vlast i Srbi u regionu

Kada u Crnoj Gori gostuje neka srpska reprezentacija, jedan deo publike sa crveno-zlatnim bojama po pravilu zviždi srpskoj himni, dok drugi deo publike, sa srpskim zastavama pozdravlja himnu kao svoju. Oni prvi su Crnogorci koji prihvataju novi identitet nezavisne Crne Gore, koji se nažalost gradi na izrazitom antisrpstvu. Oni drugi su Srbi iz Crne Gore, kojih i po poslednjem popisu ima oko 30 odsto i koji su odlučili da uprkos strahovitim pritiscima održe srpsku tradiciju nasleđenu od predaka i svoj identitet grade u duhovnoj i kulturnoj zajednici sa svim ostalim pripadnicima srpskog naroda.

Jedan od razloga što su ovi ljudi i dalje toliko brojni i jaki u odbrani svog identiteta je činjenica da nakon referenduma 2006. nisu zaboravljeni. Đukanović i njegovi saradnici su bili ubeđeni da će sa dobijanjem države dobiti i gotovu naciju i da će se broj Srba tamo svesti na nivo zanemarljive manjine. Srbi su se tamo međutim vrlo brzo organizovali i uz pomoć određenih alternativnih krugova iz Srbije uspeli da odbiju prvobitni pritisak i otpočnu borbu za priznanje svojih prava. U međuvremenu je i ovde izmenjen zakon o državljanstvu i od pre nekoliko godina država Srbija je počela ozbiljno da se bavi politikom prema dijaspori i posebno prema Srbima u regionu. Usudio bih se da kažem da je to jedna od retkih oblasti u kojoj su postignuti značajni rezultati.

Od donošenja poslednjeg Ustava 2006. koji je postavio osnove za rad sa dijasporom i za brigu o Srbima van Srbije, postavljen je određeni kontinuitet izgradnje ove politike. Vlada Vojislava Koštunice potpisala je sporazum o specijalnim vezama između Srbije i Republike Srpske, a Telekom Srbije je u to doba kupio Telekom Republike Srpske. Zakon o dijaspori koji je donela Tadićeva vlada uz sve svoje nedorečenosti uveo je posebnu kategoriju Srba u regionu, dajući ovom eksjugoslovenskom prostoru poseban tretman, kakav kod Rusa ima kategorija „bliskog susedstva”. Formiran je i Savet za dijasporu i Srbe iz regiona koji je uključio i predstavnike zainteresovane populacije. Možda je najvažnije da je ta vlada precizno locirala partnere za saradnju na terenu i strateške projekte koje u svakoj od ovih sredina treba pomoći. Sve to je rađeno potpuno u skladu sa aktuelnom evropskom normativom i praksom zaštite etničkih i manjinskih zajednica. Ovaj segment rada je za nas od ogromne važnosti zato što je usko povezan sa statusom Srpske pravoslavne crkve u novoformiranim zemljama.

Nova vlast se još uvek nije de fakto formirala i pozicionirala. Neka od ključnih mesta još nisu popunjena. To se posebno vidi u ovom segmentu gde još uvek nisu određeni direktor kancelarije za dijasporu i kancelarije za veru. Ali stvari na terenu zahtevaju da se te stvari što pre reše i da novi akteri nastave da sprovode započetu politiku. Dok traje ovaj interregnum dešava se nekoliko veoma važnih stvari. Srbi u Hrvatskoj su ponovo izloženi pritiscima koji se kreću od unošenja političkih podela među njihovo rukovodstvo do novog talasa istorijskog revizionizma koji umanjuje broj jasenovačkih žrtava. U Republici Srpskoj i Federaciji održavaju se u oktobru lokalni izbori čiji će rezultati posebno u mešovitim sredinama biti važni za status i položaj srpskih zajednica. U Crnoj Gori su u oktobru parlamentarni izbori gde srpske partije na različite načine pokušavaju da postignu što bolji rezultat i stvore saveznike uz pomoć kojih bi mogli institucionalno da poboljšaju položaj Srba i srpskog jezika. Ostaju takođe i započeti poslovi samoorganizacije Srba u Makedoniji koji su počeli da grade svoju medijsku i obrazovnu strukturu i posebno pitanje izbrisanih Srba u Sloveniji. Ovo su sve vrlo urgentna pitanja koja bi neko u novoj vlasti trebalo što pre da preuzme i da realizuje.

Na subotnjem aeromitingu simbolički je veoma značajno bilo to što je među najvažnijim zvanicama bio doskorašnji ministar odbrane. To govori o kontinuitetu uprave i uspešno izvedenoj tranziciji vlasti. Novi ministar je pokazao da poštuje rad svog prethodnika i da uprkos političkim neslaganjima nastavlja njegov posao. Da bismo bili ozbiljna država takva tranzicija nam je hitno potrebna i u ostalim oblastima, a pitanje Srba u regionu je jedan od prioriteta, posebno u svetlu činjenice da Republika Srpska vrlo brzo može ponovo da dođe pod pritisak za izmenu ustava BiH u pravcu centralizacije.

Zato je neophodno da se institucije zadužene za pitanje Srba u regionu što pre popune, da predsednik nađe za kabinet adekvatnu osobu koja bi taj posao pratila i da se sa započetom politikom što pre nastavi. Čini se konačno da zbog svojevremenih spekulacija o navodnim vezama sa Đukanovićem nova naprednjačka vlast ima posebne obaveze da nastavi započeti posao u Crnoj Gori.

Komentari7
a8197
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Filip Vujačić
Gdine Popoviću, Ova danas Crna Gora je kontinuitet politike Petrovića ali i Vojislavljevića, Balšića i Crnojevića. Što se ne sjetiste Njegoša kada ste mu okupirali zemlju (1918), ukinuli crkvu i klali njegov narod. Što se tiče "srpskog pitanja", rešavaćete ga u Briselu i Vašintonu a susjede ostavite na miru. Hvala!
ivana kovacevic
Apsolutno se ne slazem sa autorom. Ova vlada treba da se bavi problemima Srbije, a to su pre svega nezaposlenost, male plate, los zdravstveni sistem, skolstvo...Ja sam Srpkinja iz Srbije i uopste me ne zanimaju BiH, Hrvatska, Crna Gora...Nek se svako bavi svojim "dvoristem", a mi treba da se manemo "visokoumnih", nacionalnih tema,treba da gledamo od cega se zivi
vox populi
Поздрављамо чланак који нашу власт подсећа, а и све нас, да нам тек предстоји борба за решавање српског питања на Балкану.
drago popovic
Svi Srbi u Crnoj Gori koji slede politiku M.Djukanovica, odrekli su se velikog Njegosa!A,bez Njegosa nema Crne Gore,nema ni nas, koji se ponosimo svojom istorijom, svojim precima i svojom kulturom.Voljom svetskih siledjija nas narod je razdvojen stvaranjem mikro drzava na Balkanu,ali osecaj pripadnosti veri i naciji nece nikada prestati,jer je to istorijska konstanta, koju niko jos nije uspeo da dematuje.Mogu se deliti geografski prostori mogu se deliti pasnjaci ili njive,ali narod koji ima svoju proslost i kulturu,nikada!
РАСТКО КОКОРИН
А,господине Ђурковићу,врло,врло добар текст!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja