ponedeljak, 16.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04

Robert Kramb: Vole me čudaci poput mene

Autor: V. Vukasovićsreda, 05.09.2012. u 22:00
Роберт Крамб поред својих јунака Госн Природног и мачка Фрица (Фото З. Кршљанин)

Za osobu koja važi za povučenog čudaka, koja se iz rodne Amerike preselila u francusko seoce, gde je provela poslednjih 20 godina, Robert Kramb je vrlo radoznao turista. Jedan od najznačajnijih strip umetnika, tvorac mačka Frica i još luđih likova, preksinoć se u beogradskom SKC-u zainteresovano raspitivao o Srbiji, gde prvi put boravi kao gost Septembarskog salona stripa, koji priređuje izložbu njegovih radova.

Kramb, njegova supruga i čest koautor Ejlin Kominski Kramb, kao i još dva velikana stripa – Lora Fontejn i njen muž Gilbert Šelton, autor „Famozne čupave braće Frik” – takođe gosti salona, upoređivali su američki i srpski sistem javnog prevoza, nakon što su čuli za zapuštenost naših vozova i autobusa. U SAD su vozovi skupi, prljavi, neudobni, spori i opasni, naftaši sabotiraju pruge pošto žele da se svi voze kolima, a policija u Los Anđelesu zaustavlja na ulici pešake, jer ih sumnjiče da su lopovi koji osmatraju kuće ili prostitutke, komentarišu umetnici. Kramb želi da zna i da li su Srbi religiozni i na čemu nam se zasniva privreda. Usput iskaču razne anegdote, poput Krambove o poseti Džima Morisona – „u to doba već je bio tužan prizor” – i Šeltonove o tome kako mu je Dženis Džoplin, koju nikad ranije nije video, pokucala na vrata i, po preporuci zajedničkog prijatelja, zamolila ga da ostane u njegovom stanu dok ne nađe svoj.

Pravi hipik nikada nisam bio

Kramb se i kao dete pedesetih godina prošlog veka osećao otuđeno od vršnjaka i moderne kulture uopšte, pa je i crtačke uzore nalazio u starim autorima. Šezdesetih godina je postao kultna figura andergraund scene, ali se nije uklopio ni u dominantnu struju kontrakulture, hipi pokret koji nije laskavo predstavljen u njegovim stripovima. Kada se otpišu deca cveća i „fini, porodični ljudi”, koje su odbijale seksualne perverzije i crni humor u njegovim radovima, gotovo da je čudo što je u ono doba uopšte našao publiku, priznaje i autor uz smeh.

– Uzimao sam el-es-di, ali nisam imao dugu kosu niti podnosio psihodelični rok. Pravi hipik nikada nisam bio. Zbilja, ne znam kako sam uopšte privukao ijednog čitaoca. Izgleda da me vole probisveti koji nigde ne pripadaju, perverznjaci, čudaci poput mene, šljam koji mnogo pije i drogira se. I vozači kamiona. Jednom je pored mene na ulici projurio neki kamion čiji mi je vozač, kao i mnogi drugi, dovikivao „Nastavi da voziš” („Keep on truckin”) – aludira Kramb na frazu iz njegovog čuvenog stripa, koja se, na užas autora, primila u svakodnevnom govoru.

Dominantne žene i potčinjeni muškarci

Zbog bespoštedne iskrenosti u prikazivanju svojih divljih fantazija u ranim delima, kao i oslikavanju sopstvenih mana u kasnijim, autobiografskim stripovima, za Kramba publika mahom misli da ga potpuno razume. Slično Čarlsu Bukovskom, stereotip o Krambu, kao smešnom i nastranom čudaku, boji interpretacije njegovog dela, čiji dublji slojevi, koji odudaraju od tog klišea, ostaju neprimećeni. Na primer, pošto su mu stripovi puni dominantnih žena i muškaraca koji im se s uživanjem potčinjavaju, uzima se zdravo za gotovo da je Kramb mazohista i perverznjak. Previđa se da on uporno piše o tome kako devojke vole agresivne i nasilne alfa-mužjake i kako je ta dominacija srž „tradicionalne porodice”. Njegova „perverzija” je samo u ogledalu obrnut lik opšte prihvaćene „normalnosti”.

– Na razne načine me shvataju, naročito van SAD. U Francuskoj mi kažu da su prevodioci mojih ranijih radova dali sebi previše slobode. U Americi postoji možda 20.000 ljudi koji zaista prate moj rad i cene ga na pravi način. Ostali me uglavnom znaju po mladalačkim radovima. Pošto im nisu poznata novija dela, mnogi su uvereni da sam mrtav – smeši se Kramb.

Od mačka Frica do Boga lično

Od mačka Frica, beskarakternog zgubidana lakomog na sva uživanja, Kramb je stigao dotle da mu je jedan od glavnih junaka u poslednjim godinama bio lično Bog. Fanovi su bili iznenađeni time što u njegovom stripu „Knjiga o postanju” biblijska priča nije izvrnuta. Ali, sudeći po ostalim skorijim delima, Kramb nije omekšao. U svakom slučaju, on odbija uobičajenu kategorizaciju njegovih stripova kao vrhunske satire.

– Ne znam šta je ali satira nije. Ona je površno ismevanje sa strane, a to ne radim, možda zbog ličnog razumevanja prema mojim likovima – kaže Kramb.


Komentari1
a5d5d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milos Novic
posto je ovo rubrika kulture, 'ajmo da sirimo kulturu i omogucimo zainteresovan citaocima daljnje obrazovanje - guglanje tema/imena o kojima pisete u tekstu. u tom smisliu, neizmerno bi pomoglo citiranje izvornog naziva gsn. Roberta Kramba. i svih ostalih, makar licna imena ako ne i imena dela/ostvarenja istajaznamstavise. nije mnogo, nije tesko, otkloniti sve prepreke, koliko god male da Srbija, koja to zeli, postane deo sveta.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja