nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:28

Nepismeni svuda oko nas

Autor: Jelena Čalijaponedeljak, 10.09.2012. u 22:00

Stvaralaštvo nepismenih Srba svojevremeno je zanelo jednog učenog Nemca. Naša epska, narodna, usmena poezija očarala je Johana Volfganga Getea. Međutim, da nije bilo bar nekog pismenog, poput Vuka Karadžića, nekog da te pesme i zapiše, ni Gete, ali ni današnji naraštaji ne bi znali kako je, u desetercima, stradala srpska vojska na Kosovu i koja je sve junaštva u istom stihu počinio Kraljević Marko.

I danas imamo zavidan korpus nepismenih, tačnije svaki šesti stanovnik Srbije, prema procenama, nema završenu ni osnovnu školu. S obzirom na to da je vreme epske poezije odavno prošlo, jedino što tim ljudima danas preostaje jeste da zadive svojom fizičkom snagom nekog gazdu Nemca ne bi li im dao neki posao negde u Frankfurtu, na primer.

Pravo na obrazovanje je zagarantovano Ustavom, ali ga ne ostvaruje čak 1,35 miliona građana Srbije, i to kada je u pitanju samo osnovna škola koja je zvanično i besplatna.

U školu se najčešće uopšte ne upisuju najsiromašniji, Romi, deca sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju, ali sve više i deca iz seoskih sredina. Oni koji se upišu, najčešće napuštaju školske klupe zbog nemaštine, nemogućnosti da dođu do škole jer daleko stanuju, zato što već u školskom uzrastu počinju da rade... To su mališani pred kojima zatvaramo oči i za koje još uvek nismo našli efikasno, sistemsko rešenje da završe makar osnovnu školu.

Država ulaže napore zajedno sa pojedinim lokalnim samoupravama: olakšava se upis dece bez dokumenata u školu, obezbeđuje prevoz, besplatni udžbenici, ali sve to i dalje prati neumoljivi podatak da se za obrazovanje izdvaja nedopustivo malo novca iz republičkog budžeta. Bogatije opštine mogu sebi da priušte da kupe osnovcima i po dva kompleta udžbenika, ali one siromašne ne mogu da im obezbede ni da stignu do škole. Takva neravnomernost i neravnopravnost rađa se kada nema sistemskog i jedinstvenog rešenja.

Ali, nije reč samo o novcu. Kada utonete u predrasudu da su nepismeni ljudi samo oni sa društvene margine – pogledajte malo oko sebe. Pogledajte autobusku stanicu na kojoj stoji natpis: Bolnica „Dragiše Mišovića“, plavu tablu koja vas obaveštava da ste u ulici Viktora Iga. Obratite pažnju na fakultetski obrazovane ljude koji i dalje ispred svog prezimena pišu dr., dakako s tačkom, nesvesni da su se okitili skraćenicom od reči drugi/drugo, a ne doktorskom titulom. Ne dajte da vas zavaraju ni novinari koji štampane medije zovu „novina“, ti će uskoro valjda i makaze da zovu makaza, a pantalone pantalona. Nemojte da vam promakne vest da je na skup povodom dvadeset godina od smrti Borislava Pekića od 26 uglednih, mudrih glava koje pišu dubokoumne knjige i bistre srpsku književnost, došlo svega dvoje. Nama, u stvari, Pekić i ne treba, mi smo potomci Milisava Lapovca, onog koji je uveravao kneza Miloša Obrenovića da bi zemlja mnogo bolje napredovala bez balasta zvanog pismeni ljudi.


Komentari20
a9f93
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Миодраг Миленовић
Иако то чиним са великим закашњењем, ипак бих питао оног ко то зна: где је то Гете изричито рекао да је "очаран" српском епиком? Многи то годинама понављају, а нико да цитира Гетеа. Колико знам, само из друге руке је изнесена констатација да се веома занимао уопште за усмену књижевност, па и за наше народно стваралаштво, које је "хвалио". А када нас је поредио са другима, стављао нас је на треће место. Бановић Страхињу је назвао "племенитим дивљаком". Много веће похвале нашој народној песми казивао је Јаков Грим. Он је сматрао да немачко усмено стваралаштво треба да се сакрије пред нашим. Веома је ценио наше лирске песме, а још више епске, које је стављао изнад шпанских јуначких песама...
Črnorizc Hrabr
Nazivate nepismenima ljude koji dodaju tačku posle "dr". A kako onda nazivate ljude kojima se poveri da čuvaju jezik, a oni kao normu usvoje oblike "(to) doba", "(taj) bol", "svo (vreme)" i uopšte "sav" um. "vas", "(jedna) vojska", "nemam", "neću", "nemoj", glasovne promene "l u o", jednačenje po zvučnosti, jednačenje po mestu tvorbe, gubljenje suglasnika, zabrane participe, i pritom nam unakaze promenu množine svake imenice. Ovo su, naravno, samo kapi vode u moru oglušenja o uporednu gramatiku i iskon jezika, koja je udavila naš jezik. Talentovana ste spisateljica, smislite mi jedan lep a pogrdan izraz za ove ljude, koji su nam u poslednjih sto godina uništili srž i bit jezika, kao i za nastavnike koji nas nekritički podučavaju dogmi koju nazivaju pravopisom. Svi jezički puritanci uzdižu svoje poznavanje spiska izlišnih pravila, a njihova je nepismenost, urpkos tome, na poražavajuće visokom nivou, doduše u obvlasti o kojoj ni ne umeju razmišljati.
Aleksandar M.
Nepismenost se najvise vidi na komentarima nakon tekstova, zatim u razgovoru/dopisivanju mladih. Jedna ulica u Beogradu ne bi trebalo da bude Ljermontova vec Ljermontovljeva (kao sto postoji Molotovljev koktel)... Primera ima mnogo. U pozivu za sud stoji da treba da donesem I-vi primerak uplatnice (umesto "prvi" ili "1.") i tako dalje. Ne znam se pise odvojeno, neprijatan zajedno, uradio se pise bez "j"... Tragedija je koliko ima nepismenih, cak i medju studentima koji pisu "idijot" ili "avijon", licno znam neke. Uzas.
Lana Krunic
S obzirom koliko je ljudi izbeglo u Srbiju iz ratova u Bosni i na Kosovu, svaki taj 6 stanovnik nije imao vremena da ide u skolu, ljudi su morali da se snalaze za prezivljavanje. A nije bolji ni slucaj sa onima koji nisu bili u ratu a drzava im ne daje nikakva prava, nemaju nikakve doprinose ili neke minimalna pa su njihova deca prinudjena da idu da rade da bi se prehranila . Navescu slucaj de je devojcica sa 18 godina pocela da radi i da se snalazi za zivot, kao i slucaj gde su dva decaka sa 16 godina uporedno radila i isla u skolu. Zatim decko koji mogucnosti da upise studije jer mora da radi kako bi preziveo, Onda mnogi studenti koji nemaju mogucnosti da upisu zeljeni fakultet nego visu skolu jer nisu u mogucnosti da placaju, ili moraju da rade i plaaju fakultete. Jednostavno roditelji sa primanjima od 800e mesecno ne mogu da izdrzavaju dvoje ili troje dece a o cetvoro da ne govorim. I to recimo da svaki roditelji ima po 400e. A sta je sa onima koji imaju manje samo 500 ili 600 e?
@Onako Samo usput Žika Ž
Još samo kad bi rekao(/la) GDE je Gete, i kojim rečima, izrazio to oduševljenje... Nigde Gete ne kaže da ga je srpska narodna poezija "očarala". Interesuje se prirodom stida kod Hasanaginice, čak i prevodi tu pesmu na nemački (koju je Vuk inače preuzeo iz veoma pismene Fortisove verzije). O drugim pesmama nema tako pohvalno mišljenje. Običaj zaziđivanja žene u temelje grada za njega je ostatak paganstva i varvarstva. Ne kažem ja da ga je naša narodna poezija zgražavala, već da je o njoj imao kompleksno i slojevito mišljenje. Koje se nikako ne može smestiti u jednostavan kontekst tipa "bio je očaran". Čak ni u novinskom članku.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja