ponedeljak, 25.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:03

Šest godina potrage za državnim novcem

Autor: D. Čarnićčetvrtak, 15.03.2007. u 19:15
Михаљ Кертес и Јован Зебић

Posle šest godina trajanja istrage o iznošenju državnog novca na Kipar devedesetih godina, podignuta je optužnica protiv dvojice funkcionera vlasti Slobodana Miloševića, bivšeg direktora savezne uprave carina Mihalja Kertesa i bivšeg saveznog vicepremijera Jovana Zebića. Specijalno tužilaštvo još nije saopštilo tačan iznos sume koja je u njihovoj režiji, prema optužnici, završila na tajnim računima. To će biti otkriveno kada optužnica postane pravnosnažna.

Tužilaštvo ocenjuje da se zna sve o tome ko je, kada i na koji način učestvovao u pljački Srbije. Ostaje pitanje zašto je optužnica podignuta tek sada. Ili baš sada.

– Dokazi su bili takvi da sa tužilačkog stanovišta dileme nije bilo. Sve je čisto kao suza. Mi smo se čudili zašto optužnica nije bila podignuta ranije i očigledno je da je bila potrebna hrabra odluka da se to uradi. Za nas nije važan politički momenat i vansudske okolnosti i jedini princip je da bude optužen svako za koga se utvrdi da je počinio krivično delo – kaže Tomo Zorić, portparol Specijalnog tužilaštva, dan posle podizanja optužnice koja je odmah okarakterisana kao istorijska.

U Okružnom sudu kažu da je istraga protiv bivšeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i njegovih najbližih saradnika Mihalja Kertesa, Nikole Šainovića i Jovana Zebića trajala neprekidno od 31. marta 2001. godine, kada je podneta krivična prijava, pa do marta prošle godine. Nikakvih prekida u istrazi, tvrde, nije bilo, naprotiv, radilo se najbrže što se moglo.

– Maliciozno je reći da je istraga mogla da bude završena ranije. Godinama se zna da je novac iznošen na Kipar i da se za to terete četvorica osumnjičenih, ali da bi se to dokazalo bilo je potrebno saslušati oko 150 svedoka, pribaviti i pregledati hiljade dokumenata – rečeno nam je u sudu.

Šta se dešavalo tokom šest godina istrage? Postupak je počeo istražni sudija Goran Čavlina, koji je za nešto više od godinu dana saslušao prvu grupu svedoka. Predmet je zatim dostavljen Okružnom tužilaštvu. Usledio je predlog za dopunu istrage i saslušanje još oko 70 svedoka. Predmet je posle toga dodeljen istražnom sudiji Draganu Lazareviću. Lazarević je 2004. godine u Haškom tribunalu saslušao Miloševića i Šainovića.

U međuvremenu je trebalo pribaviti veoma obimnu dokumentaciju, uglavnom iz inostranstva, iz Monaka, Velike Britanije, Grčke, Kipra i drugih zemalja. U sudu kažu da se na neke od tih dokumenata čekalo mesecima. Kada je na red stiglo ekonomsko-finansijsko veštačenje, ispostavilo se da je veliki problem naći ustanovu koja može da obavi taj posao. Predmet je konačno dostavljen Gradskom zavodu za veštačenja koji je ekspertizu radio više od godinu dana. Čim je veštačenje završeno, istraga je okončana i predmet "Kipar" je prošlog marta dostavljen Okružnom tužilaštvu. Ispostavilo se da je u međuvremenu promenjen zamenik tužioca koji je radio na slučaju. Novom tužiocu bilo je potrebno vreme da se sa predmetom upozna. Zatim je procenjeno da je reč o organizovanom kriminalu, kada na scenu stupa specijalni tužilac. Zaključak je da ovo nije moglo brže da se uradi.

Kako nam je objašnjeno, u javnosti se ovaj predmet vezuje za sva iznošenja novca iz Srbije na Kipar. Tomo Zorić kaže da prekjučerašnja optužnica obuhvata isključivo poslovanje carine od 1994. godine do 5. oktobra 2000. godine, odnosno, nezakonito postupanje sa novcem dobijenim od deviznih prekršaja i drugih taksi u tom periodu.

Deo tog novca nije, kako je trebalo, dostavljen Narodnoj banci, već je predat raznim pravnim licima i nekim političkim strankama, a jedan deo je završio i na Kipru. U optužnici je kao nalogodavac ovih malverzacija označen pokojni Slobodan Milošević, dok se Kertes, Zebić i Šainović pominju kao oni koji su takva naređenja izvršavali.

Međutim, ako optužnica postane pravnosnažna, sudiće se samo Kertesu i Zebiću. Zorić objašnjava da Milošević nije optužen, jer se protiv preminule osobe ne može voditi krivični postupak, već je naveden kao nalogodavac. Kada je reč o Šainoviću, naš zakon nalaže da krivični postupak u Srbiji protiv osobe optužene pred Haškim tribunalom mora biti prekinut. Šainović će za finansijske malverzacije oko iznošenja novca na Kipar odgovarati samo u slučaju da u Hagu bude oslobođen.

Ostaje i pitanje da li je šestogodišnja istraga ušla u trag novcu iznetom u inostranstvo. U tužilaštvu odgovaraju: "Videćemo na suđenju".

Komentari0
bac00
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja