ponedeljak, 16.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04

Tenderom do jeftinijeg kilometra autoputa

Autor: Marijana Avakumovićnedelja, 16.09.2012. u 22:00

Izgradnja autoputa po kilometru u Vojvodini košta od 1,5 do 2,5, dok u Grdeličkoj klisuri treba izdvojiti od 10 do 15 miliona evra po kilometru, navedeno je u brošuri o Koridoru 10 Ministarstva saobraćaja. I to na prvi pogled deluje prihvatljivo. Ali, kako objasniti da kilometar autoputa kroz brdovit teren od Ljiga do Čačka košta 7,5 miliona evra, i da potencijalni strani izvođači isto toliko traži za prilično ravnu deonicu od Obrenovca do Ljiga, a da domaća preduzeća već grade 12 kilometara između Uba i Lajkovca za 5,8 miliona evra. Razlika od milion do dva miliona evra po kilometru nije mala suma ni za bogatije zemlje od nas.

Otuda i pitanje – ima li Srbija cenovnik, tarifu za izgradnju autoputeva i šta sve utiče na finalnu cenu.

– Cenu deonice u startu određuje vrsta terena. Da li je močvaran ili sklon klizanju, da li je u ravnici ili u klancu. Gradnja potpornih zidova, obaloutvrda i saniranje močvarnog zemljišta povećava cenu. Potom na red dolazi kvalitet asfalta. Ukoliko investitor traži autoput najvećeg kvaliteta gradi se dupla armirana betonska ploča na delovima kuda prolazi pretežno teretni saobraćaj. Zatim ako na trasi ima mostova, nadvožnjaka ili petlji svakako će cena biti viša – objašnjava Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije.

Prema njegovoj proceni, kilometar autoputa u Srbiji košta između 2,5 i sedam miliona evra u zavisnosti od deonice, a prava cena se, kaže, postiže isključivo na tenderu. Svako pogađanje mimo tržišnih uslova vodi ka nerealnoj proceni vrednosti.

– Inženjerski to je veoma jednostavno. Kada projektant uradi dobar premer i predračun cena može da odstupi 10 odsto, a količina izvedenih radova najviše tri odsto. I tu nema nikakvih iznenađenja. Svi naknadni troškovi i radovi su isisavanje para od investitora – dodaje Rodić.

U praksi to nije baš tako jednostavno. Praktično je nemoguće utvrditi koliko su nas koštale pojedine deonice započete davnih devedesetih godina prošlog veka, a završavane u vreme prethodnih mandata Velimira Ilića, ministra građevinarstva i urbanizma, i Milutina Mrkonjića, ministra za saobraćaj. „Putevi Srbije”, koji su donedavno bili jedini investitor u ime države, nemaju na jednom mestu podatke i kako nam je rečeno moramo da sačekamo da ih prikupe iz arhiva.

Ono što se zna jeste da je za vreme Velimira Ilića, od 2004. u naredne četiri godine izgrađeno 36,5 kilometara autoputa od Pečenjevca do Grabovnice i leva traka od Beograda do Novog Sada u dužini od 52,2 kilometra. Na primer, izgradnja 19,2 kilometra od Beške do Novog Sada finansirana je kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 900 miliona dinara ili oko 11.743.000 evra. Što znači da je kilometar jedne trake kroz ovaj deo Vojvodine koštao oko 611.000 evra, dok je kilometar, takođe leve trake, od Novog Sada do Horgoša pet godina kasnije koštao oko milion evra. Završetak ove deonice od 110 kilometara ugovoren je 2009. po ceni od oko 10 milijardi dinara uključujući i završetak Ipsilon kraka od Kelebije do Subotice. S tim što je za upola manje vremena završeno skoro šest puta više kilometara.

Kako je došlo do razlike u ceni?

Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, podseća da je izgradnja leve trake autoputa od Beograda do Novog Sada počela devedesetih u vreme obnove zemlje kada je njom rukovodio Milutin Mrkonjić i tada je urađen donji sloj, tako da je Ilić nastavio tamo gde je Mrkonjić stao. Kada se na delu prema Horgošu doda obilaznica oko Novog Sada i Ipsilon krak između Kelebije – dođe se na isto.

Za vreme prethodnog mandata Milutina Mrkonjića sagrađeno je 58,55 kilometara autoputa od Levosoja do makedonske granice, obilaznice oko Novog Sada, Beograda od Dobanovaca do Batajnice i od Orlovače do Avalskog puta. Potom 7,7 kilometara poluautoputa od Ostružnice do Orlovače, koji je Ilić započeo, a Mrkonjić završio.

Završetak autoputa od Levosoja do makedonske granice koštao je 17,7 miliona evra ili 809.523 evra po kilometru. Koliko je na južnom kraku koštao autoput Pečenjevce–Grabovnica u Ilićevo vreme ne zna se s obzirom na to da je građen od 1977. Poređenja radi u novije vreme Grci su na ovom kraku ugovorili izgradnju deonice Donji Neradovac – Srpska kuća po ceni od 2,7 miliona evra što je ocenjeno kao nerealno niska cena.

Na istoku, prema Bugarskoj, „Alpina” obilaznicu oko Dimitrovgrada gradi za 5,3 miliona evra po kilometru ne računajući dva tunela na njoj koja dodatno koštaju 3,8 miliona dinara. Poređenja radi, ako je to uopšte uporedivo, kilometar obilaznice oko Beograda, od Batajnice do Dobanovaca, s dve petlje koštao je oko 6,5 miliona evra.

 – Teško je proceniti šta je realno. Deonice su mnogo usitnjene. Svaku finansira posebna banka i gradi drugi izvođač. Samo obilaznica oko Dimitrovgrada ima tri sektora i tri različita izvođača. Država bi ih bolje kontrolisala da je pristala na sindikovano kreditiranje, odnosno da jedna banka vodi sve – kaže Bušatlija.

 Prema mišljenju Zorana Đorđevića, direktora konsultantske kuće „JU bild”, država se za sada dobro bori na Koridoru 10, ali njen prevashodni zadatak je da raspiše čist i jasan tender i da strogo kontroliše ceo proces izvođenja radova.

– Velike strane firme, uglavnom grčke, koje na tenderima nude nerealno niske cene, računaju na to da mnogo bolje od naše države vladaju ugovorima i da će detaljno naplatiti državi za sve njene greške, kojih uvek ima pri realizaciji infrastrukturnih projekata, istakao je Đorđević.

To otprilike ide ovako – projekat nije najbolji, kasni eksproprijacija, kasne dozvole, a naša država je nespremna da ide na međunarodnu arbitražu, jer procenjuje da će sve to onda koštati mnogo više nego ako se dogovori sa izvođačem, objašnjava ovaj stručnjak za upravljanje projektima.

Kao primer navodi da austrijska „Alpina” za izgradnju novog mosta preko Dunava kod Beške, koji je deo putnog Koridora 10, traži dva i po puta veću cenu i da će najverovatnije dobiti bar dva puta više od onog što je ugovoreno.

Domaće firme na Koridoru 10, kaže, ne umeju da dokumentuju svoje potrebe za dodatnim novcem ili dodatnim vremenom, dok su neke strane firme već tražile udvostručenje vremena rada i oko dva i po puta veću cenu.

Strane firme su, prema njegovim rečima, spremne da u takvim situacijama plaćaju i više hiljada evra na dan svog eksperta koji će braniti taj zahtev, dodaje Đorđević.

Sasvim druga priča su međudržavni aranžmani, kada neka država kreditira radove, ali traži i angažovanje svoje operative. Tada, kaže Đorđević, u pojedinim slučajevima može da stoji i neki viši politički interes. Kao primer je naveo autoput u Albaniji od Jadrana do granice sa Kosovom, koji američki „Behtel” bez tendera gradi po ceni od 10 do 15 miliona evra po kilometru.

----------------------------------------------------------------

Zidanje cene

Cena počinje da se „zida” od eksproprijacije zemljišta, koju po pravilu plaća država. Tu je, potom, projektovanje, koje može da uradi ili investitor ili izvođač. Sledi ono što samo plaća izvođač: izgradnja donjeg sloja, označavanje trase, ravnanje terena i nasipanje šljunkom. Drugi sloj je asfaltiranje. I na kraju dolazi postavljanje horizontalne i vertikalne signalizacije, kažu putari.


Komentari3
23311
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Natalija M.
Pojma nemate o gradnji puteva! Pojma nemate! Pravite najskuplje puteve a pogledajte nasta lici ono sto ste pre neku godinu napravili! Kao da puteve pravite od testa! SRAM VAS BILO! I vas i "strucnjake' iz te oblasti!
Sonja I.
U Srbiji je km autoputa tri do deset puta skuplji i tri do deset puta losiji od puteva u Nemackoj npr.
Радгост Коритник
Цена је различита ,јер су услови, терен и сл . различити.... Некоме је циљ да се сречи градња аутопутева кроз Централну Србију!??? Интерес против тих аутопутева је у Хрватској, Босни,Македонији и Албанији, јер се ПУНЕ њихови аутопутеви ако нема аутопута кроз Србију до Јадранских лука! Значи, градите аутопутеве, решавајте инфраструктурне проблеме, користите понуђене кредите и партнерство Азербејџанаца, Кинеза и Русије.... улагање у инфраструктуру је исплативо. Градите у Централној Србији која је запуштена, градите саутопутеве од БГ-Чачак-Пожега, и аутопут Прељина-Краљево-В. Бања- Трстеник- Крушевац-Појате..... има да просперира цела Србија, бре!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja