petak, 21.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:59

Kuća Đure Jakšića

Autor: Tiodor ROSIĆsubota, 17.03.2007. u 12:59
Ђура Јакшић: "Девојка у плавом", уље на платну

Kraj je sudija početku − kaže se u narodu.
Danas se nedovoljna briga vodi čak i o onim pojedincima koji na nacionalnoj duhovnoj lestvici zauzimaju najviša mesta.
O onome o čemu se ne brine danas, nije brinuto ni u prošlosti.
Ovovremeno omalovažavanje, nipodaštavanje, zlurada mržnja i zadovoljstvo zlom, naspram ljubavi prema bližnjemu, sudi i o tome kakvi smo bili, šta je činjeno; kazuje o našoj karakterološkoj sklonosti da negiramo sve pa i zlatno moralno načelo:
"Ne čini nikome drugome ono što nećeš da ti se čini"! Da je drukčije, zar bi u rodu našemu bilo toliko konvertita i seoba preko jezika i vere u druge narode?

Nemilice su rušeni lovćenski hramovi nacionalnog dostojanstva, a na njihovim razvalinama zidane faraonske građevine i istočnjačke pagode − recimo ona pored Svetosavskog hrama u Beogradu. Pesničko delo Đure Jakšića je pri samom vrhu lovćenskog poetskog prestola. Njegovo slikarstvo ne uzdiže se iznad monumentalnog raškog slikarstva, ali je na samom vrhu srpskog likovnog stabla. Život i naš potonji odnos prema ovom bečkom studentu slikarstva, koji je pre toga u Minhenu šest meseci izučavao stare majstor, u znaku su ocene: kraj je sudija početku.

Po seoskim zabitima

Veliki srpski romantičarski pesnik nije postupao po načelu: "Ono što hoćeš da ti čine, čini to i ti"! Živeo je božjački. Čak i kad se prkosno oglašavao protiv nepravde i zla, nije se zlurado radovao zlu. Pa, ipak, za života nije našao smiraja. Službovao je po seoskim zabitima ondašnje Srbije, gonjen i zlostavljan. Tužakali su ga kmetovi da je pijanica, žali se Jakšić u pismu Stojanu Novakoviću 1868. godine, i to u onom vremenu kad osim vode ništa nije pio. "Pijanica sam ja", veli, "a moj tužitelj načelnik nije"! Niko se nije našao da pomogne njegov pesnički i slikarski dar. "Iz Podgorca u Sumrakovac, iz Kragujevca u Sabantu, iz Požarevca, umesto u Beograd, oni me tisnuše u Raču", navodi veliki pesnik i još veći slikar, jedan od najvećih. Tako je bilo tada, ali i danas on nailazi na nehat i zluradu mržnju, koja je, prema Kantu, protivna ljubavi prema bližnjemu. Jakšić je bio svestan nepravdi koje je iskusio "od onih koji bi trebalo pravdu da dele" a nepravda se čini, ne samo prema njemu, već i prema onim pojedincima koji su utemeljili noviju Srbiju.

Svirepa mržnja, i želja da se po svaku cenu skrene pažnja na vlastito opskurno sopstvo, povodom dvestagodišnjice Prvog srpskog ustanka iznedrila je na jednoj od televizija banalnu televizijsku seriju "Crni Gruja". Snimljeno je, potom, nešto što je trebalo da se nazove filom − još gore i banalnije: "Crni Gruja i kamen mudosti" − neinventivni prostakluk. Najcrnji psovački primitivizam i bananluk, to opskurno prikazanije, i ne bi zasluživalo kritičku ocenu da se ne bavi Karađorđem i Prvim srpskim ustankom. Kako? To nije ni filmski pamflet. Umesto relevantnog filmskog oblikovanja, posegnuto je za velikom temom iz prošlosti, da bi se, kroz nemaštovito, u pakost zaodenuto karikiranje, jednoumno progovorilo, navodno, ne samo o ondašnjem već i o sadašnjem političkom trenutku. Ta banalija ukazuje i na bolesne korene našeg karakterološkog stabla. Ne čudi, otuda, ni odnos prema pesniku "Otadžbine", diptiha "Na Liparu" i slikaru nenadmašnih slika.

Đura Jakšić − pesnik i slikar "Devojke sa lautom", "Žrtve Avramove", "Karaule" kao i "Devojke u plavom", možda i najbolje srpske slike, naslikane nakon povratka iz Minhena − proganjan je i danas. Nema u njegovom slikarstvu romantičarske praznjikave uznesenosti, kao, recimo, u početnim istorijskim  pripovetkama ovoga stvaraoca. Ima realnog, preoblikovanog, života, poput onog u "Karauli", slici prožetoj rembrantovskom svetlošću. Život, taj slučaj komendijant, kako bi rekao Crnjanski, i posle njegove smrti poigrava se sa pesnikom i slikarem.

U Kragujevcu, na uglu Karađorđeve i Ulice Mihaila Iveše, na oronulom, naherenom, kućerku stoji spomen-ploča: "U ovoj kući živeo je pesnik i slikar Đura Jakšić od 1863. do 1865. Kragujevac 1982". U Kragujevcu Jakšić je predavao crtanje i krasnopis, da bi, potom, dobio službu u Sabanti.

Progon se nastavlja

Iz Rače je Stojanu Novakoviću pisao da mu je teško gledati decu svoju "kako se prostoj lepinji kao nekoj poslastici raduju − ali neka ih, neka se uče izmalena trpeti, od mene neće se moći puzenju naučiti, a samo onaj koji puzi, može decu kolačima nahraniti". Đura Jakšić je podnosio sve, samo nepravdu ne! Govorio je: "Neka me tuže, neka ogovaraju, ja ostajem i čovek i čelik". Isticao je kako je lako izreći presudu nepravednu, a da teže ide s pravdom. Kad putnik danas dođe na Lipar, gde su ispevani i oni njegovi čuveni stihovi, ugledaće u porti crkve pored Jakšićevog poprsja, na obližnjem drvetu proglas o tome da Đuru, jer je vređao sveštensvo, treba izmestiti u obližnju školu. Progon se nastavlja!

Mi današnji, slika smo onih nekadašnjih. Srušena je kuća u kojoj je znameniti stvaralac stanovao dok je radio u Jagodini. Ostaje ona u Skadarliji. Dokle? Neka nikoga ne iznenadi to što neko "iz prikrajka" već "merka" Đurinu kuću. Ne mari taj za veličanstveni portret "Devojka u plavom". Šta ga briga što je Đura podsticaj za tu sliku našao kod Rubensa! Ko još mari što je tom slikom Jakšić anticipirao budući slikarski izraz i, bar njom, stao u red najvećih francuskih slikara moderne!

Nebriga, nipodaštavanje i omalovažavanje ne bi trebalo da budu obrazac uživanja u sveopštem rasapu, niti za sadomazohističko zadovoljstvo zlom i destukcijom iskonskih vrednosti. Sudbina Đure Jakšića, kome jedva da su dali priliku i da radi, opominje. Prolaze li čelnici grada Kragujevca pored kuće u kojoj je stanovao Đura Jakšić? Šta o tome misle nadležno "nenadležni" u republičkim institucijama?


Komentari0
9a746
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja