sreda, 21.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 24.09.2012. u 22:00 Jovo Bakić

Sloboda zbora i dogovora ili zastrašivanja?

Ovih dana svedoci smo nepodnošljive lakoće zastrašivanja na globalnom i lokalnom nivou. Prvo su islamski teroristi ubili američkog ambasadora u Libiji zbog nekakvog filma s kojim taj ambasador nije imao nikakve veze, a zatim su hrišćanski i krajnje desni fanatici zapretili da će krv teći ulicama Beograda, ako se LGBT aktivisti odluče da njima organizovano prošetaju. Pitanja na koje ovaj tekst treba da odgovori glase: Čija je sloboda preča, da li onih koji nešto pišu, crtaju i govore ili onih koji žele da im zastrašivanjem to onemoguće? Da li onaj koji se doživljava lično uvređenim zbog uvrede Proroka ima pravo da ugrozi život onoga koji je Proroka uvredio? Da li oni koji smatraju ličnom uvredom nečiju seksualnu usmerenost imaju pravo da ugroze bezbednost i život seksualno drugačije usmerenog čoveka? Zbog čega bi verska osećanja imala preče pravo od prava na slobodno izražavanje misli? Naposletku, šta je zadatak država koje se suočavaju s pretnjama onima koji drugačije misle i govore?

Treba se prisetiti da je veliki francuski prosvetitelj Volter svojevremeno, kada je katolička crkva u Francuskoj bila mnogo jača no što je danas, završavao svoje tekstove sa „smrvite bestidnicu”, misleći upravo na crkvu. Da li je Voltera trebalo zbog toga ubiti? Danas, kada u Francuskoj, Danskoj ili bilo gde, karikaturista naslika Proroka jedne od najmasovnijih konfesija, preti mu se smrću i mora ga policija stalno obezbeđivati. Salman Ruždi, pisac Satanskih stihova, zbog te knjige već decenijama živi u strahu pošto ga je svojevremeno ajatolah Homeini osudio na smrt. Domaći LGBT aktivisti su već nekoliko puta prebijani u Srbiji kada su se drznuli da upozore javnost o sopstvenom postojanju i ugroženosti prava. Crkveni autoriteti, obični sveštenici i raznovrsni krajnje desni besprizornici umeli su pozivati na nasilje, pa i primenjivati ga prema ovim ljudima (na stranu sad to što se, krajnje licemerno, nisu obračunali sa pedofilima, odnosno onim homoseksualcima koji su kriminalci u sopstvenim redovima). Dakle, verski autoriteti uzurpiraju nadležnost za određivanje šta je dozvoljeno a šta nije u društvu. Oni misle da mogu određivati ko sme a ko ne sme organizovano šetati ulicama ili, ako se vratimo na globalni nivo, smatraju da mogu određivati ko i šta sme biti predmet umetničkog izražavanja. Time se verski fanatizam uzdiže iznad prava čoveka da misli i dela onako kako smatra da treba, pod jednim jedinim uslovom, a taj je da ne ugrožava prava drugih ljudi.

Da li su prava hrišćana i heteroseksualaca ugrožena „Paradom ponosa”? Nisu, zbog toga što mogu ostati kod kuće ili otići na izlet u prirodu, ili voditi heteroseksualnu ljubav i, možda, stvarati decu, ako im se miroljubiva šetnja LGBT aktivista ne sviđa. Da li su prava muslimana ugrožena filmom (pisac ovih redova ga nije gledao, taman kao ni oni koji autora filma žele ubiti, pa ne zna da li išta vredi)? Nisu, zbog toga što niko muslimane ne tera da gledaju taj film. Štaviše, legitimno je da verski glavari pozovu vernike da film bojkotuju, ako nešto protiv njega imaju. Da li su prava muslimana ugrožena karikaturalnim predstavljanjem Proroka? Nisu, jer niko ih ne sme naterati da kupe štampu u kojoj se mogu naći dotične karikature. Prema tome, u oba slučaja se radi o grubom kršenju prava i sloboda drugih pozivajući se na sopstvena tobože povređena prava.

Ko i kako treba da odgovori na ugrožavanje prava i sloboda drugih ljudi? To je svakako ona institucija koja ima monopol na silu. Dakle, država ima obavezu da zaštiti prava i slobode onih koji ne ugrožavaju druge svojim delanjem, a uprkos tome im se ugrožava fizička bezbednost. Ako to država nije u stanju, onda se ona pokazuje nesposobnom i bespomoćnom pred nasiljem onih koji na to nemaju pravo ili, što je još gore, saučesnikom u uskraćivanju prava i sloboda, odnosno diskriminaciji jedne grupe građana, LGBT aktivista, i favorizovanjem druge grupe građana, krajnjih desničara i hrišćanskih fanatika. Kada je u pitanju globalni plan, različite države treba usko da sarađuju u suzbijanju islamskih terorista, jer ugrožavanje života nemuslimanskih civila ne može biti opravdano čak ni stvarno učinjenim nepravdama američkog imperijalizma prema muslimanima, a kamoli bilo kakvim slikama ili tekstovima.

Intelektualci i politički vođi imaju najveću odgovornost pošto oni treba da odluče čemu će se privoleti – da li pravima i slobodama čoveka ili poslušnosti autoritetu verskih glavara. Hrišćani i muslimani bi podjednako trebalo pred sobom da imaju što bolje primere i što nedvosmisleniji izbor.

Komentari27
84d16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

alal vera
@Dragan Lučić: 1. "Razlog za paradu nije neravnopravnost nego eksponiranje koje vecina dozivljava kao pornografiju na ulici." Utisak većine nije relevantan, jer većina ne mora da bude u pravu. Ne znam da je 2010, kad je Pride održan, bilo pornografije na ulici. 2. "Poznato je da kad se dokopaju pozicija moci, pripadnici ove populacije brzo zaboravljaju price o ravnopravnosti i favorizuju clanove svoje grupe." Da ste naveli primer, pa da nam možda i postane "poznato"... 3. "Pedofili bi mogli da dodju na istu ideju (...) i nisu krivi dok ne ucine nesto protivzakonito.(...) Da li bi bilo ok da sado-mazo grupacija organizuje paradu? Ili svingeri?" Navedite mi jednu zemlju u kojoj se održava gej parada i u kojoj su posle toga marširali pedofili, sado-mazo pristalice i ostali. Pričate napamet a pojma nemate! Govorite hipotetički – ne daj bože da realnost uključite u "argumentaciju"!
Milan Miljkovic
Postovani kolega, potpuno se slazem sa argumentacijom u Vasem tekstu. I pravi je trenutak za njegovo objavljivanje. Bilo bi jos bolje kada bi vise takvih tekstova bilo objavljeno u narednom periodu. A najvaznije bi, po mom misljenju, bilo da se npr, javne licnosti poput glumaca, umetnika, reditelja, kulturnih i naucnih radnika oglase povodom parade ponosa kao dogadjaja koji dotice sustinu odbrane gradjanskih prava. Najefektnije bi bilo kada bi upravo ljudi koji nisu LGBT aktiviti poslali kroz medije poruku gradjanima i gradjankama da su gradjanska prava svih marginalizovanih manjina svetinja, da se stepen demokraticnosti jednog drustva meri odnosom prema manjinama a ne prema vecini. Veliki pozdrav, Milan Miljkovic
Aleksandar Mihailovic
@Gaster Bajter | 25/09/2012 09:07. Ocigledno je da ste i Vi progutali "foru" oko objasnjenja, "uklanjanje tabua". Svi ti posebni su u svojim okruzenjima jako dobro poznati i niko ih ne dira, niti im smeta, niti ih proziva. Da li je tesko razumeti da je u pitanju zelja za publicitetom, da budu u zizi interesovanja javnosti i da se jos vise osecaju posebnima? A ideja da paradiraju nije samo njihova. To sto zele je svojevrsni egzibicionizam i svesno i namerno izazivanje nereda. Ko im brani da iznajme dvoranu i da kongresisu do mile volje, a neka pozovu i medije, mozda i ambasadore zemalja gde je dozvoljen brak osobama istog pola? Sta mislite, ako ih u njihovim okruzenjima svi poznaju i znaju kakva su im seksualna opredeljenja, zbog cega im treba ovakav publicitet i da li na ovaj nacin mogu ista da rese?
Miša
Poštovani profesore, mislim da Vam poređenje nije adekvatno. Po mom mišljenju, svrisishodnije je javnosti objasniti koja kategorija u demokratskom društvu ima veću vrednost ili važnost - volja većine ili sloboda govora? Jednačina bi bila sledeća: sloboda govora + volja većine = demokratija odsustvo slobode govora + volja većine = tiranija (diktatura) sloboda govora + volja manjine = okupacija (oligarhija) Šta je značajnije? To bih voleo da pročitam u Vašem sledećem tekstu u Politici.
Rob Kapitalizma
" Чија је слобода преча, да ли оних који нешто пишу, цртају и говоре или оних који желе да им застрашивањем то онемогуће? Да ли онај који се доживљава лично увређеним због увреде ..." Ako se podje od definicije slobode da je ona onoliko dozvoljena koliko ne ugrozava druge, onda je pitanje sta je sloboda danas? Da li ona ukljucuje i vredjanje osecanja drugih? Licno imam negativno misljenje, ne o religijama kao filozifijama razlicitim, u korenu je svaka manje vise pozitivna, vec o onima koji je tumace onako kako odredjeni nacionalisticki, politicki pa i licni interesi odredjuju. Svaku religiju bez izuzetka danas smatram kao veliki biznis, po ponasanju njenih tumaca i najvisih subjekata, i kao jako politicko sredstvo za odredjene ciljeve. Zar nismo svedoci toga zadnjih dve decenije?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja