petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 02.10.2012. u 21:54 Tatjana Mandić Rigonat

Lekoviti nikl i otrovna vidova trava

„Kad glupost ne bi toliko nalikovala napretku, talentu, nadi ili usavršavanju, da ih čovek ne može razlikovati, niko ne bi želeo da bude glup”. (Robert Muzil)

Kad ministar rudarstva, prirodnih resursa i prostornog planiranja dr Milan Baćević kaže da se procenjuje da: „milijarde evra leže u utrobi zemlje i da je normalno da prirodni resursi nikla budu iskorišćeni, da će se uznemireni građani primiriti i shvatiti da u Srbiji može da se živi i od nečega što nije vezano za prodaju sira, kajmaka, podubice i vranilove trave, te da je nasrtaj pojedinaca i lobija posredstvom medija koji upozoravaju na opasnost po život i zdravlje ljudi zbog eksploatacije nikla, u stvari napad na vladu”, ja ne znam da li smo na terenu poređenja lekovitih svojstava nikla i sumporne kiseline sa kajmakom, vranilovom travom, majčinom dušicom, nanom, ili na terenu temeljno planiranog ekocida koji će sprovesti postojeća vlada u ime profita. Kad još pročitam i da je direktor firme „Srbija nikl”, koja je dobila dozvolu za istraživanje rude nikla u Srbiji, Dragoslav Božović, nekadašnji poslanik Demokratske stranke, koji je na to nikl direktorsko mesto postavljen pošto mu je istekao poslanički mandat, priča o poređenju lekovitosti sumpora i nikla i podubice i vranilove trave dodatno se zapliće oko dobro poznate teme o animalnom kapitalizmu, o robi koja lako prelazi stranačke carine.

Danima čitajući o mogućoj eksploataciji nikla, o tome kako se nikl ispira sumpornom kiselinom, kako bi rudnik bio ekološka bomba, koja bi Zlatibor, Taru i Šargan pretvorila u pustinje bez traga i znaka života a Drinu i sve njene pritoke u mrtve reke, deo Srbije u mesečev pejzaž koji ne bi kvasile mirisne kiše rosulje već sumporne kiše, setila sam se scene između Dropca i Sofije iz antologijske drame ,,Putujuće pozorište Šopalović”, Ljubomira Simovića. Čudna je putanja asocijacija, ali kada bih želela da rekonstruišem put koji me je vodio od priče o uništavanju lepote koju nije stvorio čovek, već mu je data kao pejzaž rođenja, da ga voli, plodi, poštuje, okidač je bilo ono ministarsko ruganje podubici i vranilovoj travi i zdravoj pameti običnog čoveka. Drama se zbiva u okupiranom Užicu 1941. Drobac je batinaš, saradnik okupatora, koji ljudima volujskom žilom drobi kosti i vadi drob. Iza njegovih opanaka ostaju krvavi tragovi, a sa ruku ni voda ni rakija ne mogu da mu speru krv. Taj i takav nečovek zna imena svih mogućih lekovitih trava, baš kao i svaki drugi srpski seljak. Ali nije postao vidar nego batinaš. On u susretu sa glumicom Sofijom, njenom lepotom, progleda, postaje svestan svog nečoveštva. I kaže: ,,Ko da si mi skinula krv s očiju. Vidim tvoju ljepotu. Vidim... Vidim moju rugobu. Ne znaš ti čime ja zarađujem lebac”. U slici koja se zove Vidova trava ili šišanje Sofije, a koja se dešava na „obali reke, pod mesečinom, jedne sparne letnje noći pune cveća, zrikavaca i svitaca”, Drobac posmatra Sofiju koja posle plivanja briše kosu. U situaciji Aske i vuka, pričaju o lekovitim travama o tome kako je čubur dobar protiv reume, sporiš protiv krstobolje, žalfija protiv gripa, nana protiv velike tuge. Nižu se: list kadife, koren ljubičice, list kadulje, rastavić, odoljen, gorocvet, kopitnjak, orahov list... lekovito bilje što se suši na suncu i na mesečini. A misjakinju-vidovčicu, vidovu travu – dobru za vid, Sofija poklanja Dropcu da ga izvede iz mraka, da progleda. Na kraju drame Drobac se obesi volujskom žilom o neku krušku što rađa po vagon. U ruci su mu našli vidovu travu.

Koliko tona vidove trave je potrebno da bi progledali oni koji su zaslepljeni idejom „ekonomskog preporoda” u duhu smrti i za ljude i za prirodu koja nudi onoliko zdravih mogućnosti da se zaradi taj isti novac ali u slavu lepote i života. Potpisati peticiju protiv otvaranja rudnika nikla za mene je danas vrhunski čin ljubavi prema ovoj zemlji. Nadam se da će Emir Kusturica skupiti milion potpisa i tako mi ukazati čast da se nađem na tom spisku kao što mi je bila čast što je moje ime bilo na spisku Dragana Kolarevića koji me je markirao kao antisrpkinju. Perverzna sintagma „nikl patriotizam” nekako se lakše razume od one „patriotska kultura”. Kao što je i ekocid vidljiviji od kulturcida, mada oba podjednako bole.

Komentari21
5b9ca
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Novak Radulovic
Slažem se sa stručnim mišljenjem akademika Vidojka Jovića. Mislimo na generacije koje dolaze. Zlatibor je zlato Srbije, lako je zatrovati prostor ali ga je teško sačuvati za potomke.
nebojsa eric
za ovakve stvari u svajcarskoj se raspisuje referendum.nazalost u srbiji odluke donose pojedinci, kao doticni ministar.kome su jedino na pameti milioni koje ce uzeti od provizije!a narod .......ma ko ......
DrJela Bisic
Ima ljudi,koji,da nisu glupi,ne bi ni bili na nekom polozaju npr sluzbenika,direktora ili cak i ministra.Ima drzava u kojima da bi ste bili na nekomo polozaju-morate na neki nacin da budete defektniNe mora da bude moralnoMoze i intelektualno,informacijski,medijski,u pogledu komunikacije i sl.U tom svetlu treba gledati razne izjave,koje su pogresno izrecene,iritiraju,islDanasnje tehnogije su iz 19.v.,zato sto nove zahtevaju nova ulaganjaCovek,koji je danas potpuno zamenjljiv masinama i robotima,jos uvek je jeftiniji,pa se zato koristi.Ionako se ne zna sta da se radi sa ljudimaNegde u nekom komentaru sam procitala o vodenom filteruSve tacno sto je tu napisanoSecate se nesrece izlivanja aluminiumskih soli(korozivnih,crvenih ka krv)pre par godina u Madj,gde je bilo mrtvih?Jedna Rum firma je otkupila "zlatni rudnik"auminijumskih soli(otrova)i napravila od toga biznisDakle,"otpad"sa kojim se ne zna sta da se radi,je itekako skupTgovina raznim vrstama otpada jeod najbojih/najvecih sv biznisa
aa
O strucnim temama bi trebalo da raspravljaju srucnjaci,a ne laici.Strucnjaci ce vam reci da je svaka proizvodnja,manj ili vise,opasna po okolinu,a laici samo ona za koju im se kaze.Po toj logici,trebalo bi zatvoriti sve fabrike,sve gradske toplane...Eko cistunci moraju zabraniti upotrebu mineralnih djubriva,sredstava za prskanje,sagorevanje nafte........Ja razumem gospodina Kusturicu.On bi da zastiti Mokru Goru.Da ima netaknutu prirodu.Ali,on tu dolazi helikopterom.A,mi?Mi mozemo i travu pasti.Makar ce biti cista.
Zeljko Majstorovic
Sjajan tekst Tatjane Rigonat, a na nasu srecu nije prvi, nego jos jedan u nizu. Ovdje je najmanje rijec o "niklu", ovdje je rijec o svijesti i moralu - o pogledu u pravcu onih koji ce doci poslije nas. O buducnost je rijec. A mi smo svoju porciju dobili, zar ne? Dilema je lazna, radi se o vidovoj travi. Bas bukvalno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja