subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 03.10.2012. u 10:51 Slobodan Samardžija

Gruzijsko „proleće” u oktobru

Неизвесно да ли је Грузија од понедељка окренула леђа Западу: Бидзина Иванишвили (Фото Ројтерс)

Tbilisi – Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili priznao je juče poraz svog Jedinstvenog nacionalnog pokreta na parlamentarnim izborima u Gruziji, održanim u ponedeljak. „Jasno je da je (opozicioni) Gruzijski san osvojio većinu”, rekao je Sakašvili u govoru na televiziji, prenela je agencija Tanjug.

Mada prema saopštenju Centralne izborne komisije rezultati glasanja još nisu potpuni, već sada je jasno da je opozicioni blok milijardera Bidzine Ivanišvilija obezbedio konačnu pobedu.

* * *

Žitelji Gruzije obavili su na parlamentarnim izborima u ponedeljak istorijski zadatak: pokazali su da promenu vlasti mogu da izbore na demokratski način, odlukom na glasačkim mestima, mirno i bez preterane euforije. Mada je mnogo šta uoči glasanja kazivalo da bi već prvi postizborni dan mogao da bude uvod u nove raskole unutar gruzijskog društva, prognoze su se pokazale potpuno pogrešnim.

Osim pobede demokratije, važnost gruzijskih izbora ogleda se i u činjenici da oni predstavljaju pravi „lakmus papir” zapadnog modela upravljanja na prostorima bivšeg Sovjetskog Saveza. Biće to svakako nešto o čemu će morati da razmišljaju organizatori parlamentarnih izbora u Litvaniji, polovinom ovoga meseca, ili u Ukrajini 28. oktobra. Možda je upravo to na umu imao jedan gruzinski učitelj kada je promenu u svojoj zemlji, prema primeru ne tako davnih arapskih dešavanja, okarakterisao kao – „kavkasko proleće”.

Ono što sada stoji pred analitičarima postsovjetskih dešavanja jeste da odgonetnu da li je Gruzija od ponedeljka okrenula leđa Zapadu, i koliko se ponovo okrenula Moskvi, ili će pod Ivanišvilijem krenuti nekim svojim, trećim putem.

Zapad je još od vremena demokratske „revolucije ruža” (2003) neštedimice podržavao Sakašvilija. Amerikanci su u tome imali vodeću ulogu. Podržavao ga je, uostalom, i sam Ivanišvili. Ali predsednikov režim se, u međuvremenu, a prema mnogim parametrima, pretvorio u jasno autokratski. Objektivno, u zemlji je vladala stabilnost, i na političkom i na ekonomskom planu. Ali iza svega je stajala i nemoć da se jedan autokratski sistem, zasnovan na načinu razmišljanja koji je korene vukao decenijama u prošlost, potpuno eliminiše.

Ivanišvili ne najavljuje raskid sa Zapadom. Naprotiv, gruzijski put ka Evropskoj uniji i za njega ostaje prioritet. Uostalom i sam je državljanin Francuske. Ipak, svestan je da je Rusija, i kao velika zemlja i kao bivša socijalistička matica, tu odmah preko granice. I to granice koja ne spada u mirnije. A sa takvim komšijom valja imati dobre odnose, i bezbednosne i poslovne, a posebno imajući u vidu događaje iz 2008. kada su se, upravo uz pomoć ruskih trupa, gruzijske provincije Abhazija i Južna Osetija izdvojile iz matične države.

Kakav će stav o tom pitanju zauzeti Ivanišvili za sada ostaje nepoznanica. Ipak, teško je verovati da bi on mogao takvu, vojno izvojevanu, nezavisnost javno da prihvati i prizna. Uostalom, dešavanja od pre četiri godine razlog su što između Rusije i Gruzije trenutno ne postoje diplomatski odnosi. Ovo je kao direktnu posledicu imalo nemogućnost hiljada Gruzina koji žive u Rusiji da daju svoj glas na prekjučerašnjim izborima.

Ivanišvili (56) važi za velikog filantropa i ljubitelja umetnosti, a prema „Forbsovoj” listi „težak” je 6,4 milijarde dolara. Po sopstvenoj tvrdnji. u Gruziju je do sada uložio 1,7 milijardi, a najavljuje podsticanje privrede, smanjenje birokratije, borbu protiv monopola, privlačenje stranih investicija, nezavisno pravosuđe, novi poreski sistem... „Narod neće biti razočaran”, tvrdi Ivanišvili.

Komеntari0
98965
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja