četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 03.10.2012. u 22:00 Miša Đurković

Balkanski ratovi – vek kasnije

U ponedeljak osmog oktobra navršava se tačno sto godina od kada je Crna Gora objavila rat Osmanskom carstvu čime je zvanično počeo Prvi balkanski rat. Pet dana kasnije uključile su se Bugarska, Grčka i Srbija. Rat je okončan tridesetog maja naredne godine velikom pobedom balkanskih saveznika. Pet vekova nakon osvajanja Balkana, Osmanska carevina bila je prinuđena da se sa njega povuče.

Današnje generacije nažalost ne mogu da shvate šta je za tadašnji naraštaj naših predaka značila ova herojska epopeja. Mala Srbija je podigla i pod oružje stavila skoro deset odsto stanovništva. Dobrovoljci su stizali iz svih srpskih krajeva, a sa oduševljenjem su se u pripremu i vođenje rata uključili svi slojevi društva, od političara preko intelektualaca do običnog sveta i naročito omladine. Ovo je, kako je primetio istoričar Dušan Bataković, verovatno bio najpopularniji rat u istoriji Srba. Lebdelo je osećanje da se posle pet vekova oslobađa Kosovo i sva stara Srbija. Ključni momenat Prvog balkanskog rata za Srbe je ostala Kumanovska bitka, vođena 23–24. oktobra. Ostalo je predanje da su neki srpski vojnici oduševljeno jurišali verujući da pred njima jaše Marko Kraljević. Nakon ove velike pobede srpska vojska je umarširala u staru prestonicu Skoplje.

Nakon sramnog Milanovog rata sa Bugarskom i poraza na Slivnici, srpska vojska je povratila svoju čast i ugled na evropskoj mapi. Iako su pred rat sve oči bile uprte u Bugarsku, „balkansku Prusku”, upravo se Srbija istakla veštinom i hrabrošću svoje vojske. Ratnim operacijama prethodila je diplomatska priprema, u kojoj su veliku ulogu imali ministri inostranih poslova Milovanović i Geršov koji su uspeli da uprkos brojnim sporovima organizuju zajednička dejstva.

Savremena istoriografija i teorija međunarodnih odnosa racionalno sagledavaju stvari i nastoje da Balkanski savez i ratove smeste u realan geopolitički okvir tadašnjih odnosa velikih sila. Tačno je zaista da je stvaranje Balkanskog saveza povezano sa interesima i posredništvom dve velike sile: najpre carske Rusije, a indirektno i Britanije. Iako je Rusija operativno najviše radila na posredovanju između četiri balkanske hrišćanske države, najvažniji faktor je ipak promena britanske politike prema Balkanu. Čitav devetnaesti vek protekao je u britanskom protivljenju upravo takvim idejama balkanskih naroda i borbi za održavanje Otomanske carevine na Balkanu. Radikalna promena dolazi nakon približavanja Turske Nemačkoj i planova o izgradnji pruge Berlin – Bagdad. Tako je 1907. sklopljen britansko-ruski savez u cilju sprečavanja nemačkog prodora ka Bosforu. Hrišćanske balkanske države su iz te perspektive dobile važnu ulogu oruđa britanske i ruske politike sprečavanja nemačkog prodora i nemačko-turske saradnje.

To sve međutim nimalo ne umanjuje veličinu srpske borbe. Štaviše, ostavilo je nauk da je moguće realizovati nacionalne ciljeve samo onda kada se oni poklope sa strateškim vizijama velikih sila.

Vek kasnije, uočljiv je izostanak želje da se ova velika srpska pobeda adekvatno proslavi. Ne postoji organizovana državna proslava Balkanskih ratova. Osim nekoliko prigodnih muzejskih izložbi postoje samo različite inicijative pojedinaca i udruženja. Studenti Pravnog fakulteta u Beogradu su organizovali obilazak srpskih znamenja i spomenika u Makedoniji, poput groblja u Bitolju i Zebrnjaka. Najveću manifestaciju organizuje opština Prijepolje u saradnji sa udruženjem srpskih domaćina. Pećka patrijaršija organizuje naučni skup. Vlada Srbije i ostale državne institucije ne najavljuju međutim bilo kakvu zvaničnu proslavu u Srbiji. Najavljeno je da će predsednik Nikolić zajedno sa predstavnicima makedonske države položiti vence na ostacima Korunovićevog spomenika na Zebrnjaku.

U Srbiji nema svečane akademije, nema sećanja na junake koji su izvojevali jednu od najvećih srpskih pobeda. Ministarstvo kulture ili RTS neće nas iznenaditi igranim ili dokumentarnim filmom, eventualno serijom koja bi se bavila ovim slavnim periodom naše istorije (važniji su valjda „Klip”, „Parada”, ili filmovi o srpskim zločincima poput „Ustaničke ulice”). Ova tema nije pobudila maštu savremenih srpskih pisaca, a jedina naučna knjiga koja se najavljuje je studija Miroslava Svirčevića, na engleskom jeziku.

Ruku na srce ni naše komšije nisu mnogo dalje otišle. U Crnoj Gori tema su parlamentarni izbori na kojima Đukanović računa na glasove manjina pa se o balkanskim ratovima i ne govori. Grčka je u ekonomsko-finansijskom kolapsu i bavi se izbegavanjem novih pobuna, dok Bugarska takođe obeležava jubilej niskim intenzitetom. Vek nakon sjajnih pobeda, naslednici se ponašaju kao da se stide. Svojih predaka ili sebe, pravo je pitanje.

Zanimljivo je svakako da je sto godina kasnije velika politička tema na Balkanu – povratak Turske.

Komentari23
38a7c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nemanja Devic
U Crnoj Gori bice odrzan naucni skup... I, jedna dopuna: na obelezavanju jubileja rade i studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji pripremaju nekoliko izdanja vezana za ovu temu, pod pokroviteljstvom Sluzbenog Glasnika. Takodje, studenti Filozofskog fakulteta 18. oktobra na Belom dvoru organizuju tematsku izlozbu fotografija iz Prvog balkanskog rata pod nazivom 'Junastvom u slavu'. Steta sto i ovaj napor nije pomenut u tekstu.
Teta Teta
Uopšte se ne treba čudi našem tzv. kratkom pamćenju u vezi naše istorije. Pa pobogu, posle 100 godina bivstvovanja u nekim drugim državama (SHS, Kraljevina Jugoslavija, DFJ, FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG) čak bi i SAD i Francuska i Rusija IZGUBILE identitet sa svojom RANIJOM državom! Srbija nije samostalna od 1918. A nacionalitet se neprekidno podstiče, stimuliše, gaji. To bi trebalo da počne da samosvesno čini naša inteligencija, predstavnici akademija (univerziteta), političari (ako su svesni šta sve to znači), državni organi i svi ostali.
Робин Худ из гудура Западног Балкана
Све похвале аутору. Миша Ђурковић константно одржава високи ниво својих прилога и даје пример како се нејуначком времену упркос пише патриотски.
CG
Nije tacno da nema pomena. U Crnoj Gori se organizuje veliki naučni skup u kojem ce uzeti ucesće preko 100 istoričara iz regiona od 12 do 16 oktobra povodom stogodišnjice od balkanskih ratova!!!!
Владимир Вишњић
У Саборној Цркви Св. Саве у Њујорку одржаће се велика свечана академија у ову недељу, 7-ог октобра. Пре Академије, у цркви ћемо имати парастос палим јунацима, а такође и Краљу Александру чија је годишњица убиства 9-ог октобра. Имаћемо бројне говоре, укључујући професора историје Др. Тому Поповића и војног историчара Драгана Крсмановића. Позвани су и дипломатски представници Грчке и Кипра. Срби Њујорка са поносом славе најсветлије дане у историји Србије, кад су се Срби из Америке враћали у Србију да се боре за ослобођење отаџбине! Позивамо новинаре да дођу, виде и известе како ми не заборављамо!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja