četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 03.10.2012. u 22:00 Miša Đurković

Balkanski ratovi – vek kasnije

U ponedeljak osmog oktobra navršava se tačno sto godina od kada je Crna Gora objavila rat Osmanskom carstvu čime je zvanično počeo Prvi balkanski rat. Pet dana kasnije uključile su se Bugarska, Grčka i Srbija. Rat je okončan tridesetog maja naredne godine velikom pobedom balkanskih saveznika. Pet vekova nakon osvajanja Balkana, Osmanska carevina bila je prinuđena da se sa njega povuče.

Današnje generacije nažalost ne mogu da shvate šta je za tadašnji naraštaj naših predaka značila ova herojska epopeja. Mala Srbija je podigla i pod oružje stavila skoro deset odsto stanovništva. Dobrovoljci su stizali iz svih srpskih krajeva, a sa oduševljenjem su se u pripremu i vođenje rata uključili svi slojevi društva, od političara preko intelektualaca do običnog sveta i naročito omladine. Ovo je, kako je primetio istoričar Dušan Bataković, verovatno bio najpopularniji rat u istoriji Srba. Lebdelo je osećanje da se posle pet vekova oslobađa Kosovo i sva stara Srbija. Ključni momenat Prvog balkanskog rata za Srbe je ostala Kumanovska bitka, vođena 23–24. oktobra. Ostalo je predanje da su neki srpski vojnici oduševljeno jurišali verujući da pred njima jaše Marko Kraljević. Nakon ove velike pobede srpska vojska je umarširala u staru prestonicu Skoplje.

Nakon sramnog Milanovog rata sa Bugarskom i poraza na Slivnici, srpska vojska je povratila svoju čast i ugled na evropskoj mapi. Iako su pred rat sve oči bile uprte u Bugarsku, „balkansku Prusku”, upravo se Srbija istakla veštinom i hrabrošću svoje vojske. Ratnim operacijama prethodila je diplomatska priprema, u kojoj su veliku ulogu imali ministri inostranih poslova Milovanović i Geršov koji su uspeli da uprkos brojnim sporovima organizuju zajednička dejstva.

Savremena istoriografija i teorija međunarodnih odnosa racionalno sagledavaju stvari i nastoje da Balkanski savez i ratove smeste u realan geopolitički okvir tadašnjih odnosa velikih sila. Tačno je zaista da je stvaranje Balkanskog saveza povezano sa interesima i posredništvom dve velike sile: najpre carske Rusije, a indirektno i Britanije. Iako je Rusija operativno najviše radila na posredovanju između četiri balkanske hrišćanske države, najvažniji faktor je ipak promena britanske politike prema Balkanu. Čitav devetnaesti vek protekao je u britanskom protivljenju upravo takvim idejama balkanskih naroda i borbi za održavanje Otomanske carevine na Balkanu. Radikalna promena dolazi nakon približavanja Turske Nemačkoj i planova o izgradnji pruge Berlin – Bagdad. Tako je 1907. sklopljen britansko-ruski savez u cilju sprečavanja nemačkog prodora ka Bosforu. Hrišćanske balkanske države su iz te perspektive dobile važnu ulogu oruđa britanske i ruske politike sprečavanja nemačkog prodora i nemačko-turske saradnje.

To sve međutim nimalo ne umanjuje veličinu srpske borbe. Štaviše, ostavilo je nauk da je moguće realizovati nacionalne ciljeve samo onda kada se oni poklope sa strateškim vizijama velikih sila.

Vek kasnije, uočljiv je izostanak želje da se ova velika srpska pobeda adekvatno proslavi. Ne postoji organizovana državna proslava Balkanskih ratova. Osim nekoliko prigodnih muzejskih izložbi postoje samo različite inicijative pojedinaca i udruženja. Studenti Pravnog fakulteta u Beogradu su organizovali obilazak srpskih znamenja i spomenika u Makedoniji, poput groblja u Bitolju i Zebrnjaka. Najveću manifestaciju organizuje opština Prijepolje u saradnji sa udruženjem srpskih domaćina. Pećka patrijaršija organizuje naučni skup. Vlada Srbije i ostale državne institucije ne najavljuju međutim bilo kakvu zvaničnu proslavu u Srbiji. Najavljeno je da će predsednik Nikolić zajedno sa predstavnicima makedonske države položiti vence na ostacima Korunovićevog spomenika na Zebrnjaku.

U Srbiji nema svečane akademije, nema sećanja na junake koji su izvojevali jednu od najvećih srpskih pobeda. Ministarstvo kulture ili RTS neće nas iznenaditi igranim ili dokumentarnim filmom, eventualno serijom koja bi se bavila ovim slavnim periodom naše istorije (važniji su valjda „Klip”, „Parada”, ili filmovi o srpskim zločincima poput „Ustaničke ulice”). Ova tema nije pobudila maštu savremenih srpskih pisaca, a jedina naučna knjiga koja se najavljuje je studija Miroslava Svirčevića, na engleskom jeziku.

Ruku na srce ni naše komšije nisu mnogo dalje otišle. U Crnoj Gori tema su parlamentarni izbori na kojima Đukanović računa na glasove manjina pa se o balkanskim ratovima i ne govori. Grčka je u ekonomsko-finansijskom kolapsu i bavi se izbegavanjem novih pobuna, dok Bugarska takođe obeležava jubilej niskim intenzitetom. Vek nakon sjajnih pobeda, naslednici se ponašaju kao da se stide. Svojih predaka ili sebe, pravo je pitanje.

Zanimljivo je svakako da je sto godina kasnije velika politička tema na Balkanu – povratak Turske.

Komеntari23
7cfe7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja