četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:07

Sanitetski vozovi i vojska bez čutura

subota, 06.10.2012. u 21:54
Један од санитетских возова на станици у Нишу 1912. године

„Ovi improvizovani vozovi su prave pokretne bolnice, sa salama za previjanje i operacije, kujnom i apotekom. Ovakav raspored omogućava nadzor i iznošenje bolesnika na usputnim stanicama. Žao mi je što moram reći da smo mi, ’Francuzi’, u ovom pogledu zaostali iza Srba, jer su naši ranjenici još primorani da se voze u furgonima za prtljag”, „Ovi improvizovani vozovi su prave pokretne bolnice, sa salama za previjanje i operacije, kujnom i apotekom. Ovakav raspored omogućava nadzor i iznošenje bolesnika na usputnim stanicama. Žao mi je što moram reći da smo mi, ’Francuzi’, u ovom pogledu zaostali iza Srba, jer su naši ranjenici još primorani da se voze u furgonima za prtljag”, napisao je poznati francuski novinar Anri Barbi, koji je 1913. kao ratni izveštač video u Nišu, odakle je hitao ka Skoplju, sanitetske vozove srpske vojske, koji su sa bojišta prebacivali ranjenike u beogradske bolnice. Srbija je tada imala tri odlično opremljena sanitetska voza, za razliku od svih ostalih učesnika rata, koje nisu imale nijedan svoj.

Barbijevo svedočenje izneo je profesor dr Brana Dimitrijević, predsednik Istorijske sekcije Srpskog lekarskog društva (SLD), na nedavnom međunarodnom naučnom simpozijumu „Srpski vojni sanitet u Balkanskim ratovima” koji je održan u amfiteatru Vojnomedicinske akademije u Beogradu. Doktrinarni dokumenti dobro su definisali rad saniteta, zaključak je grupe autora (Veljko Todorović, Branislav Popović, Jovan Maksić, Jovo Zeljković, Dragan Mikić i Aleksandar Veličković) ispred koje je na simpozijumu govorio brigadni general Veljko Todorović.

I opremljenost srpske vojske bila je na visini, ali vojnici često nisu imali čuture i dezinfekciona sredstva, a ranije, u miru, nije poklanjana pažnja preventivnoj zaštiti zdravlja vojnika, što govori i o neodgovornosti civilne vlasti.

Između takvih ekstrema je delovao sanitet srpske vojske na početku Prvog balkanskog rata – na jednoj strani primena najmodernijih sredstava, sanitetskih vozova, a na drugoj strani često izostanak elementarne preventivne zaštite.

Zato je posle povlačenja turske vojske u Katalku buknula epidemija kolere. Brzom širenju zaraze doprinele su i stotine hiljada izbeglica koje su se povlačile sa turskom vojskom. Kolera je zahvatila i bugarsku, a onda i srpsku vojsku koja se u poznu jesen 1912. nalazila u opsadi Jedrena, ali bez pokretne bakteriološke laboratorije i bez lekara koji bi se bavili preventivnom medicinom.

Istraživanje grupe autora (Radovan Čekanac, Jovan Mladenović, Aleksandar Nedok, Branislav Popović, Dragan Mikić, Miroslav Kojić) ispred koje su na simpozijumu sažetak izneli dr Aleksandar Nedok i dr Branislav Popović, general-major u penziji, pokazuje da je pokretni dezinfekcioni aparat kružio po jedinicama tek od 22. decembra 1912. godine, pa je u epidemiji gastroenteritisa u novembru i decembru, od 764 obolela umrlo 218 vojnika. (U ogorčenim borbama tokom opsade Jedrena koje su potrajale do 13. marta 1913. poginulo je šest srpskih oficira i 286 vojnika i podoficira, uz 1.156 ranjenih.)

U Drugom balkanskom ratu, posle krvave i teške Bregalničke bitke koja je potrajala od 30. juna do 9. jula 1913. godine došlo je do eksplozivne epidemije kolere. U njoj su već zaraženi bugarski vojnici zarazili i srpske jedinice u kojima je broj obolelih od kolere dostigao 13.500 vojnika, a između 4.800 i 5.500 ih je umrlo.

Šta znači preventiva pokazuje iskustvo Timočke divizije drugog poziva čiji je komandant zaštitio vojnike pošto se nekako dokopao vakcine iz grčkih izvora. Divizija je imala samo tri obolela i jednog umrlog. U grčkoj vojsci je, naime, primenjena naučna i medicinska novina – vakcinacija protiv opake bolesti, tako da je u redovima grčke vojske, od 115.735 njenih pripadnika, obolelo od kolere samo 2.105 vojnika.

O vojnopolitičkim aspektima balkanskih ratova referat su podneli Milisav Sekulić, general u penziji i Luka Nikolić, pukovnik u penziji.

Na simpozijumu je naročitu pažnju privukao referat Galine Igorevne Ševcove iz Moskve, koja je analizirala delovanje etapne poljske bolnice „Grad Moskva” koja se nalazila u Skoplju od 8. novembra do 24. februara 1913. godine. U ovoj humanitarnoj misiji, predvođenoj poznatim moskovskim hirurgom Nikolajem K. Holinom, bilo je pet lekara, deset sestara milosrđa iz zajednice milosrdnih sestara „Utoli moje tuge”, 12 bolničara i jedan magacioner.

Slobodan Kljakić


Komentari0
4ebf3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Tema nedelje / Sto godina od Prvog Balkanskog rata

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja