subota, 31.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 08.10.2012. u 11:18 Ivan Miladinović

Juriš na Dedinje

Београд у новембру 1945, избори за уставотворну скупштину: на једној страни радост, а на другој неповерење према новој власти (фото архива Политике)

Ima u Srbiji jedna izreka: „ Još nije vreme, još nije vreme – e, a sad je kasno”.

I upravo to doživljavamo kad je reč o novoj političkoj istoriji od Drugog svetskog rata do danas. Propuštene su brojne prilike, dok su još bili živi akteri mnogih spornih dešavanja, da se precizno i objektivno rekonstruiše prošlost. Inače proces demistifikovanja i preispitivanja istorije, uvek je bolan i nosi rizik novih društvenih podela.

Šta se zapravo desilo oktobra 1944. godine kada su proleterske jedinice došle u Srbiju?

Za stanje u Srbiji tada Partija nije imala dilema:

,,Čaršija i gradska inteligencija je protiv nas”, referisao je Blagoje Nešković 1945, na jednoj martovskoj sednici Politbiroa CK KPJ.

Nepoverenje prema novoj vlasti bilo je i izraz represalija prema onima koji nisu bili oduševljeni presađivanjem boljševizma. Lokalna vlast je imala široka ovlašćenja, a na takav zaključak upućuje dokument koji je Komanda KNOJ-a 21. januara 1945. poslala OZN-i:

,,Pojedince za koje postoji opravdana sumnja da potpomažu ili bi bili u stanju potpomagati bande, s obzirom na njihovo političko gledanje, pasivno zadržavanje prema našem pokretu, familijarne ili prijateljske veze prema neprijatelju, odstraniti bar za vreme čišćenja s tog terena i zatočiti ih na unapred ustanovljenom mestu.”

I juriš probranih partijaca na Dedinje i njihova grabež za tuđom imovinom i privilegijama doprinelo je odnosu prema novoj vlasti. Tri meseca pre završetka rata, dok je pola Jugoslavije bilo pod okupacijom, najbliže Titovo okruženje tražilo je od vojvođanskog rukovodstva da za vrhovnog komandanta što pre obezbede „tri stručna čoveka za mlekarstvo, jednog kobasičara i dva baštovana, naša simpatizera, koje poznajete kao potpuno naše”.

U prvom naletu „čišćenja”, kad je ,,mrak pojeo” najviše ljudi, u komunističkoj Jugoslaviji nisu postojali nikakvi pisani zakoni. Pojavili su se tek kad je konfiskovana imovina najvećeg broja privrednika i industrijalaca.

Prvi zakon o krivičnom postupku donet je 1948, a prvi krivični zakon tek 1951. godine.

Do tada je sa Beogradskog univerziteta udaljeno više od 60 uglednih profesora, a svakom četvrtom biraču oduzeto je pravo glasa.

U Srbiji se za sve i svašta gubila nacionalna čast, što je automatski značilo i konfiskaciju imovine i teranje na teži ili lakši prinudni rad i gubitak svih građanskih prava.

Penzionisani ministar dr Vasilije Protić izgubio je nacionalnu čast zbog toga što je Jugoslovenskoj izbegličkoj vladi u Londonu dostavio „šezdeset fotografskih snimaka o ustaškim zverstvima u Jasenovcu”.

Jedan seljak je zbog skrivanja deset kilograma vune kažnjen sa četiri godine prinudnog rada, a Branko Nešić iz Kamenice kod Niša je zbog toga što je oslobodio svoje meštane iz seoskog zatvora, a nasilno oduzeto žito podelio seljacima, osuđen na smrt i konfiskaciju imovine.

Vučeta Vučetić, sekretar Mesnog narodnog odbora u selu Ibarska Slatina kod Zvečana, ubio je siromašnog seljaka Paunka Milutinovića zbog toga što na vreme državi nije dao besplatno 50 kilograma žitarica.

Za nepunu godinu dana, kroz vojvođanske zatvore prošlo je više od 8.800 seljaka.

Do sredine 1951. samo kroz zatvor u Zabeli kod Požarevca prošlo je 86.000 srpskih seljaka.

Pravda je bila u rukama politički podobnog aparata nove vlasti.

Jedan sud je verbalnu uvredu predsednika mesnog odbora i njegove supruge proglasio „krivičnim delom protiv naroda i države”, izričući vinovniku te uvrede kaznu od tri godine zatvora.

,,Optuženi ničim nije dokazao da nije učinio delo za koje se optužuje”, glasilo je pismeno obrazloženje jednog suda.

Drugi sud je konfiskaciju imovine jednom čoveku obrazložio „lošim držanjem optuženog pred sudom”.

I šest godina po završetku rata, svaki peti sudija u Srbiji nije bio pravnik, u Makedoniji svaki treći, a u Bosni i Hercegovini od 184 sudije, 110 je bilo bez ikakve pravne spreme.

U sreskim sudovima u zemlji situacija je bila još gora. Od 1.001 sreskih sudija u Jugoslaviji, njih 254 nisu imali pravno obrazovanje. Laičkih sreskih sudija u Hrvatskoj bilo je 5,81 odsto, u Crnoj Gori i Vojvodini 13,83, u Sloveniji 15,02, u Srbiji 24,17, u Makedoniji 42, a u Bosni i Hercegovini 74,08 odsto. U ovoj republici tada je pravdu delilo 65 sudija koji su imali samo osnovnu školu.

Komentari61
effab
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Данко Б. Марин
Шумски маршал ослободио Бели двор за себе -а за кога другог ??? :-)
Bora Martinovic
Malo se zna sa kojim kapitalom su prvi vlasnici kupovali imanja i gradili vile na Dedinju - predmen sadasnje restitucije!? Ni tu, kao ni danas, nisu bila cista posla. Verovali ili ne, taj novac su dobili od drzave - naplativsi od nje obaveznice kojim je Kralj Aleksandar "isplacivao" ratnu ostetu porodicama poginulih boraca tokom Balkanskih i Prvog svetskog rata - uglavnom srpskom seljaku koji je te ratove izneo na svojim ledjima. Vremenom su te baveznice gubile na vrednosti jer dugo nisu isplacivane. Glasile su na donosioca - pa kad se drzava odlucila na isplatu - njen i oko nje establisment se brze bolje, rasprsio po srpskim selima, sa emisarima, radi njihovog otkupa bud-zasto.
DrJela Bisic
Za"Jos nije gotovo":Da,potpuno ste u pravuO tome pisu mnogi komentatori ovdeSrbi sebe samosazaljevajuOcekuju da drzava(koja lici na njih,kao dete na lose roditelje)"sredi stvar"Kukaju a bolje da cuteKad cijete na sta se zale-zgranete se koliko je to:Smesno?(bas i nije)Zalosn?U svom dugom veku nagledala sam se sirotinje po svetu,i mogu vam reci da dubine i ponori siromastva koji ponegde postoje-kod nas jos nisu vidjeniNe znaju Srbi sta ih sve ceka,ako ovako nastaveSvakih desetak godina oni misle da su na dnuPosle otkriju da je to bilo duplo dnoNas drustveni sistem od44.je isti kao sistem mafije,samo sto"svaka drzava ima svoju mafiju,a kod nas mafija ima svoju drzavu"Ova sadasnja faza(komunisticki kapitalizam)je u stvari ona faza kada se mafija legalizuje,pere i opere svoje pareUvek je problem kako se stekao prvi milionTajkunski milioni poticu od privilegija iz doba komunizmaKo god je iz tog sistema izasao sa parama-taj je lopov
jos nije gotovo
@Simon Simonovic Debelo ste u pravu za akomulaciju kapitala pre i posle WW2 kod nas. @titoisti Srbija je razorena 45. i tesko da ce se u duzem periodu oporaviti.Izgradjen "socijalisticki moral"je evoluirao poslednje dve decenije do ocekivanih razmera.Ali sada nije bilo klasnog neprijatelja da se nakradu njegove imovine,vec je bara postala mala a krokodili se namnozili. Gledam i na neki nacin seirim.I pitam se sta bi tek radili bivsi komunisti da su im miskovici usli u kuce i izbacili ih napolje.Ovako drpali su samo zajednicku, niciju i svaciju imovinu. Ne znate vi jos sta znaci zaista biti opljackan.
Rada. Komunistički manifest
Jovan Dada@ "oslobodili Beograd i Srbiju nisu lepo vratili u svoja sela," Komunistički manifest «BURŽUJI I PROLETERI» Buržoazija je selo potčinila gospodarstvu grada. Ona je stvorila ogromne gradove, ona je silno uvećala broj gradskog stanovništva prema seoskom i tako znatan deo stanovništva otela od idiotizma seoskog života. Kao što je selo učinila zavisnim od grada, tako je ona varvarske i poluvarvarske zemlje učinila zavisnim od civilizovanih zemalja, seljačke narode od buržoaskih naroda, Istok od Zapada. Buržoazija sve više i više savladjuje rasparčanost sredstava za proizvodnju, poseda i stanovništva. Ona je nagomilala stanovništvo, centralizovala sredstva za proizvodnju i koncentrisala svojinu u malo ruku. (...) “Moderna drzavna vlast samo je odbor koji upravlja opstim poslovima cele burzoaske klase”(...) Buržoazija je u istorij krajnje revolucioarnu ulogu.Gde god je došla na vlast, bužoazija je razorila razorila sve feudalne, patrijahalne i idilične odnose. ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja