ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 09.10.2012. u 09:53 D. Mučibabić

Dorćol čeka Zahin kreativni rukopis

Мост-павиљон у Сарагоси, за који је Заха Хадид 2004. године добила Прицкерову награду – највише признање у архитектури

Stručna javnost uglavnom pozdravlja odluku investitora, grčke kompanije „Lamda divelopment” da za projektovanje hotela, apartmana i poslovnog prostora na lokaciji bivše fabrike „Beko” angažuje Zahu Hadid, jednu od vodećih svetskih arhitekata. Ali, ovdašnje arhitekte u razgovoru za „Politiku” ne poriču da prema čitavom projektu zadržavaju dozu rezerve.

Za takvu lokaciju, prema mišljenju Grozdane Šišović, arhitekte, trebalo je da bude organizovan konkurs, tim pre što je bilo sporenja oko plana detaljne regulacije prostora podno kalemegdanskih zidina, odnosno da li će gradnja ugroziti vizure Beogradske tvrđave.

Gordana Šišović

– Zahu je uposlio privatni investitor, ali bi trebalo u perspektivi uspostaviti princip da se i oni obavežu da raspisuju javne, internacionalne arhitektonske konkurse, jer su oni svojevrsno takmičenje u kvalitetu. To je poštenije i prema domaćoj arhitektonskoj sceni. Nadam se da će biro Hadidove na svom najvišem nivou razraditi projekat i da će Beograd dobiti objekat po svojoj meri – smatra Šišovićeva.

Sa njom se slaže Vesna Cagić-Milošević, arhitekta i docent na Arhitektonskom fakultetu. Reč je, kaže Cagićeva, o jednoj od najznačajnijih neaktivnih lokacija u centralnoj zoni grada, koja po svim regulatornim kriterijumima ima tretman lokacije od izuzetnog značaja i trebalo je da bude predmet arhitektonskog konkursa.

Vesna Cagić-Milošević

– Kada već nije tako, odlično je što će se tu pojaviti objekat čiji je autor tako značajno ime savremene arhitekture. Arhitektura „sa potpisom” u velikoj meri učestvuje u stvaranju dobrog imidža grada i države i osim kulturološkog značaja za sredinu u kojoj se nalazi važna je i kao turistička atrakcija. Međutim, njeni pozitivni efekti daleko su veći kada su ti objekti po nameni javni: muzeji, pozorišta, univerziteti. Kada privatni investitor dovodi zvučno ime, pozitivni efekti su za grad Beograd čist ćar – kaže Cagić-Milošević.

Njen kolega Goran Vojvodić, raduje se svaki put kada čuje da bi megazvezde poput Hadidive, Kalatrave, Libeskinda ili Podreke mogli da ostave pečat u srpskoj prestonici jer njihova dela obogaćuju sredinu i Beograd pozicioniraju na svetsku mapu gradova sa atraktivnim objektima.

Goran Vojvodić

– Građevine Zahe Hadid su intrigantne, ona je vizionar i izuzetno vodi računa o detaljima, kao i o okruženju sa kojim objekat korespondira. Svi trodimenzionalni prikazi njenih objekata kada se otelotvore dobiju na težini i onda se krajnje jasno vidi njen vrhunski profesionalizam. Muzej savremene umetnosti u Rimu najrečitiji je primer njenog stvaralaštva. Smeta mi što mnogo više nepoznatih arhitekata projektuje u Beogradu i to doživljavaju samo kao profesionalni angažman bez sagledavanja šire konotacije i ne vode računa o estetici grada. Umesto da ga ulepšaju oni ga naružuju – izričit je Vojvodić.

Mihajlo Mitrović, arhitekta, kaže da ne veruje nijedan odsto da će se prema projektu Zahe Hadid zidati u podnožju Beogradske tvrđave, jer prethodnih decenija nijedno veliko ime svetske arhitekture nije moglo da gradi u Beogradu.

Mihajlo Mitrović

– Dovođenje istaknutih autora u prestonicu je zloupotreba njihovog imena i autoriteta kako bi investitori lakše došli do dozvola. Do sada su bili raspisivani brojni međunarodnih arhitektonski konkursi na kojima su pobeđivale poznate arhitekte, dolazili su u Beograd, razvijali projekte, ali nijedan nije izveden najvećim delom zbog naše birokratije – smatra Mitrović.

Centar vodenih sportova u Londonu, izgrađen po projektu Hadidove za poslednje olimpijske igre. Koštao je 439 miliona evra

Ime nije garancija uspešno izvedenog projekta

Hadidova privlači pažnju gde god da se pojavi, odavno se upisala u istoriju arhitekture i sa tog aspekta je pozitivno što se Beogradu pominje kao lokacija gde bi ona mogla da ostavi trag, mišljenja je Ivan Rašković, predsednik Društva arhitekata Beograda.

– Ona je primer izrazito autorske arhitekture i ima prepoznatljiv rukopis. Ali to samo po sebi ne garantuje da će projekat u Beogradu biti uspešno izveden i da će se građevina uklopiti u postojeći ambijent – kaže Rašković.

Komеntari27
1071b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

shooshoomeega
a sisovicka bi da DOBIJE na jos nekom konkursu zasluzeno! jos se ona nada citiram:"Надам се да ће биро Хадидове на свом највишем нивоу разрадити пројекат и да ће Београд добити објекат по својој мери ". HAHAHA!
DrJela Bisic
Zaha je poreklom Iracanka,studirala arhitekturu u Moskvi.Bas me interesuje sta ona o ovome(vlasnistvo lokacije)misliPitacu
Dejan Spremo
Da ne bi ostali samo na prepisci, citiraću deo teksta koji komentarišemo: " Primedbe i sugestije na planirana rešenja u pisanoj formi mogu da se dostave Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove u Ulici 27. marta 43-45, najkasnije do 16. oktobra. ". Prirodno je da ljudi imaju različita mišljenja, da se nekome ova ideja dopada, a nekome ne i svi imamo priliku da to i iskažemo ali puko komentarisanje teksta u POLITICI nije dovoljno. Iskreno, sumnjam da bi "pismene primedbe" predate Sekr. za urbanizam nešto izmenile ali to je barem pokušaj građanskog otpora, koji će valjda jednog dana dobiti na snazi. Za DrJelu Bisić: hvala na pravnom tumačenju situacije. Pod terminom "da grad otkupi" više sam mislio na to da Beograd ponovo dođe do prava raspolaganja tim objektom i da na ozbiljan način definiše namenu tog objekta ili prostora, jer kako sada stvari stoje, plašim se da će investitor uraditi ono što želi. Ponavljam: nije tema projekat Zahe Hadid, koji je naravno sjajan, več LOKACIJA
VS
Jes' da je Mitrović napravio jednu od najružnijih otelotvorenja jugoslovenske moderne arhitekture u vidu zapadne kapije, ali se u potpunosti slažem sa ovim što je rekao čovek.
Jovana Dada
Vecina komentatora su arhitekti,pa bi trebali da znaju kako se radi posao1.Investitor prica rice kako bi mu se prodala lokacija2.postavi na lokaciji gvozene ograde,natpise"pazi gradiliste"i sl i ceka par godinaMozda zakopa malo bagerom-kao on pravi temeljU toku godina namena objekta se menja,investitori se menjaju(ja tebi-ti meni,pa ja firmi mog sima itd)Ko ce biti krajnji investitor,kada i koja ce biti namena-videce sePoenta je:gospodo arhitekti koliko puta ste pravili planove,nacrte i sl-pa od toga nije ispalo nista?Zar misite da je Zaha,zato sto je cuvena,u boljoj poziciji?Uzgred,ovaj objekt bi bio divan na NBgduMozda ce investitor traziti zamenu zemljista.Ionako vlasnistvo zemljista na NB nije sporno,jer NB nije ni postojao pre2sv.rBio je mocvara,bez vlasnika.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja