petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:37

Tri tačke oslonca

Autor: M. Dimitrijevićutorak, 16.10.2012. u 11:34
Зоран Бојовић (Фото А. Васиљевић)

Jedno od građevinskih preduzeća koje se posebno istaklo u izgradnji zemalja Afrike, Azije i Bliskog istoka jeste beogradski „Energoprojekt”. A jedan od najistaknutijih arhitekata koji je te velike poslove vodio jeste Zoran Bojović (1936). Njegova inovativnost, ozbiljnost u pristupu i maštovita rešenja, koja se protežu od gradnje brana do rekonstrukcija muzeja, prikazana su na postavci „Tri tačke oslonca”, otvorenoj do 22. oktobra u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.

Fokus ove izložbe dat je kroz četiri velika projekta: Državni sekretarijat Kanou, Generalni urbanistički plan za sedam gradova države Kano i Međunarodni sajam u Lagosu (Nigerija) iAl kulafa – razvojni program ulice Al kulafa u Bagdadu (Irak).

Prva dva projekta smeštaju Zorana Bojovića u afričko okruženje, koje je izvršilo zapažen uticaj na njegov razvoj i pristup potonjim projektima. Druga dva slučaja prikazuju kontekst u kojem Bojović stvara – projekte velikih razmera, ali u kratkim rokovima i sa ograničenim mogućnostima. Bojović danas kaže da je svakom poslu pristupao detaljno, interesujući se za svaki aspekt koji je mogao da prouči. Upoznao se tako sa hidroenergijom, nuklearnom energijom pa i aerodinamikom. Poseban primer je trisonik aerodinamični tunel u Žarkovu. Evo i zbog čega.

– Moja sklonost ka tehničkim naukama, koju sam nasledio od oca, mašinskog inženjera, tu se potpuno ispoljila. Za taj tunel napravio sam inovaciju na jednoj mašini, koja je rešila problem natpritiska u hali koji se ispoljava prilikom samog ispitivanja modela supersoničnih aviona. Pritisak je bio toliki da halu može čak i da sruši. Uspeo sam nekako da taj pritisak ispustim iz hale, a da to ujedno ne proizvodi očekivanu, ogromnu buku. Pred samo testiranje celu noć nisam spavao. Mašina je konstruisana u Torontu, poslom je rukovodio dekan tamošnjeg Mašinskog fakulteta, inače aerodinamičar. On mi je i čestitao na ideji – seća se Bojović.

U svojoj dugoj karijeri ovaj arhitekta susreo se ne samo sa zahtevnim poduhvatima već i okruženjima.

– Rad na sajmu u Lagosu trajao je oko tri godine, tokom koje su se desile tri promene vlasti u toj zemlji. I bilo je napeto. Čak smo lokalitet čuvali maltene u uniformama. Posebno je bilo teško obezbediti ceo prostor za samo otvaranje, kojem je trebalo da prisustvuje tadašnji američki predsednik Džimi Karter. Tom poslu pristupili smo toliko savesno da je prethodnica obezbeđenja, koju su činile američke tajne službe, ostala praktično bez posla.

Osim kvaliteta i složenosti projekata koje je vodio, od velikog značaja bio je i njegov pristup arhitekturi, o kojem je govorio: „Ne možete da odvojite arhitekturu od ostalih disciplina. Sve je arhitektura.” Ne čudi, stoga, što je bio angažovan i na rekonstrukciji Muzeja savremene umetnosti. U trenutku kada se počelo sa radom zgrada je bila poplavljena ni manje ni više nego fekalnim vodama.

– Trudili smo se, pre svega, da očuvamo originalnu ideju Ive Antića i Ivanke Raspopović, jer smatram da je sama zgrada remek-delo naše arhitekture i zaslužuje punu pažnju. Moj fokus ticao se aspekata iz savremene muzeologije, energetike i bezbednosti eksponata i publike. U to spadaju požari, poplave, krađe ili oštećenja nastala negativnim uticajima ultravioletnih zračenja. Po međunarodnim propisima dodato je požarno stepenište i pumpne stanice za vodu. Posebno smo radili na zaštiti depoa od ekstremnih hazardnih momenata. Najveći problem bila je trafo-stanica, koja se nalazila unutar zgrade, odnosno u neposrednoj blizini depoa. Na nju je bio prikačen ceo okolni kraj, svi splavovi u blizini, uključujući i Dejtonku, veliku pumpu. To je bilo preopterećenje mimo svake mere. Uspeli smo da je izmestimo za vreme prve faze rekonstrukcije i na to sam najponosniji. Napravljen je poseban objekat, ona je spuštena pod zemlju, gde je napravljena velika mašinska sala, sa tehnikom za klimatizaciju i ventilaciju.

Zgradom će se, kako zaključuje naš sagovornik, upravljati putem centralnog kompjutera, ulazi će biti obezbeđeni slično čekinzima na aerodromu a obezbeđen je i agregat, kako bi muzej uvek imao napajanje strujom.


Komentari0
daf81
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja