ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41

Fakultetski obrazovani: Srbija 6 – Kanada 51 odsto

Autor: Sandra Gucijansreda, 17.10.2012. u 15:00

Kanada je jedina zemlja na svetu u kojoj 51 odsto odraslih ima univerzitetsku diplomu, rezultat je istraživanja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja je sastavila najnoviju listu najobrazovanijih nacija.

Iznenađenje na ovoj listi je Finska, koja je tek na osmom mestu, ali je iznenađujuć i podatak da se u ovoj zemlji čak 97,6 odsto studenata školuje o trošku države. Po broju fakultetski obrazovanih, najbrži godišnji napredak pokazuje Irska, Australija ima najviše stranih studenata (21,2 odsto), a u Velikoj Britaniji je dramatično porastao broj onih koji se školuju u privatnoj režiji (sa 14 na 31,2 odsto).

Gde je u ovim brojkama Srbija? U našoj javnosti se barata različitim podacima o broju visokoobrazovanih – od šest, sedam i po, pa do 11 odsto, u zavisnosti da li se gledaju samo oni sa diplomama fakulteta ili i visokih škola, samo mladi ili svi stariji od 18 godina. Dok zemlje EU u proseku u obrazovanje ulažu više od šest odsto BDP-a, u Srbiji je to tek nešto više od tri odsto, sa ciljem da se do 2020. dostigne magična cifra razvijenih zemalja Evrope.

– Učešće visokoobrazovanih u opštoj populaciji je nisko, najviše 11 odsto, a i pored toga imamo primedbe u javnosti „šta će nam tako veliki broj fakultetski obrazovanih”. Tačno je da taj procenat mora da bude viši, ali i da se oni mogu zaposliti, moramo imati radna mesta koja traže visokoobrazovanost. Ali i u slučaju da ih nemate, za jednu državu je dobro da procenat fakultetski obrazovanih ipak bude što viši, jer oni nose politički pritisak ne samo na vladu nego i na društvo u celini, pritisak za razvoj demokratije, opšti uspeh države. U suprotnom, Srbija bi ostala na evropskoj periferiji, slabo konkurentna, malo privlačna za investiranje, izložena daljoj emigraciji talentovanih i kreativnih – objašnjava za naš list profesor dr Vlastimir Matejić, jedan od kreatora Strategije razvoja obrazovanja Srbije.

On priznaje da izdvajanje za obrazovanje nije veliko, a ono što se izdvajalo poslednjih 10 godina uglavnom je potrošeno na plate.

– Da bi se ostvarili ciljevi iz strategije, vi morate imati opremu, laboratorije, prostor, a u akcionim planovima po usvajanju ovog dokumenta, biće data dinamika rasta izdvajanja do 2020. godine – kaže dr Matejić.

Na naš komentar da se stiče utisak da se sa ovim poslom stalo i da su nadležni pasivni, dr Matejić odgovara da se kod nas dominantno radi na ovom problemu i da se nada da će posle manjih doterivanja strategija biti usvojena do kraja oktobra ili najkasnije do Nove godine.

Na pitanje koliko su realni planovi o izdvajanju šest odsto BDP-a za visokoškolstvo i planu da se dostigne 38,5 odsto visokoobrazovanih u populaciji mladih od 30 do 34 godine do 2020. godine, naš sagovornik priznaje „da se svašta može desiti, pogotovu u Srbiji”, ali da je strategija valjana i sprovodljiva i da je sve stvar političke volje ne samo parlamenta već i društva.

– Treba biti vrlo oprezan kada se komentarišu ovakve liste, jer se nikada sa pouzdanošću ne može reći koji je tačno deo populacije obuhvaćen, odnosno da li se procenti odnose na odraslo stanovništvo ili na one od 30 do 34 godine, Srbija se u svojim procenama do 2020. godine uklopila u projekciju Evropske unije, koja je odredila da do tada 40 odsto mladih od 30 do 34 godine ima visoko obrazovanje. Naša projekcija je 38 odsto, a da li ćemo to uspeti da ostvarimo – videće se – kaže profesor dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Na naše pitanje kolike su šanse da se ta projekcija za Srbiju i ostvari, s obzirom na to da se zna da imamo vrlo nisko izdvajanje za obrazovanje, krizu i belu kugu, dr Stanković odgovara da je on prilikom izrade strategije zagovarao ideju da se ne računaju procenti.

– Međutim, mi moramo imati stav o tom pitanju i ne vidim razlog da u namerama budemo lošiji od zemalja koje nas okružuju. Obama je, kada je došla kriza, rekao da duplira fondove za obrazovanje, a kod nas je obrnuto – podseća dr Stanković.

Strategijom se tako planira da osnovnu školu završava najmanje 93 odsto generacije, a da minimalno 95 odsto onih koji su završili osnovnu školu, upisuje neku od srednjih škola; zatim da gimnazije završava minimalno 95 odsto upisanih, a da institucije visokog obrazovanja upisuje najmanje 50 odsto generacije. Predlog je i da najmanje 10 odsto studenata koji završe master akademske studije, nastavi studiranje na doktorskim studijama i da godišnje najmanje 200 doktoranada na milion stanovnika završi studije u predviđenom roku.

– Nastavnici nemaju razloga da ne prihvate promene, jer će i njima biti bolje, iako će se od njih tražiti da budu kvalitetniji i organizovaniji – kaže na kraju dr Vlastimir Matejić.


Komentari52
c0a63
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miki Maus
Interesantan članak, podaci zbunjuju, ali mnogi stručnjaci tvrde da su podaci o obrazopvanju u Kanadi pogrešno interpretirani. Navodno, reč je od populaciji od ---do, a ne o celokupnoj populacijai Kadande.
Мистер Манн
Мало је безвезе текст јер и од тих 6% у Србији неких 80% неће никад радити у струци пошто већина нема везу без које је немогуће добити посао,а питање је да ли ће имати среће да набоде било какав посао. Ја као архитекта радим као трговац..Знам за случај у рецимо Русији девојка тек што је добила диплому добила је посао већ сада у септембру и то у струци.Ја сам чекао 5 година и онда почео нешто сасвим друго..
М. Т.
Текст је велико претеривање. Ако има толико високообразованих по тим државама, онда њима фале радници, трговци, занатлије, административни техничари . . . Напросто, немогуће је да буде тачно.
Simon Simonovic
Ocekujem obzirom na ovakve brojeve(Srbija 6%Kanada 51%)da Kanadjani masovno krenu ka Srbiji,kako bi popunili manjak
Dragan O
Da jos dodam par reci o procentu obrazovanih u Velikoj Britaniji a ovo se verovatno moze primeniti i na ostale 'bogate' drzave: Moje odeljenje ima oko 100 zaposlenih i svi smo tehnicke struke. Fakultetski obrazovanih je oko 60% i od toga je samo 10-tak osoba rodjeno u Velikoj Britaniji a 50 univerzitetski obrazovanih ljudi je iz Indije, Pakistana, Filipina, Rumunije, Kine, Malezije, Juzne Afrike i ex-YU. Autor teksta se mogao pozabaviti malo i statistikom odliva mozgova iz siromasnijih zemalja pa bi i navedena statistika izgledala malo drugacija.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja