nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:35

Kako je „Metropol” postao metropola

Autor: Daliborka Mučibabićčetvrtak, 18.10.2012. u 15:00

Kubanski revolucionar Če Gevara u „Metropolu” je mogao da sretne prevratničke pozorišne umetnike Džulijana Beka i Džudit Malinu; Ivo Andrić je 1969. godine pisao i uživao u miru zdanja. Po hotelskim apartmanima slavni glumci Sofija Loren, Đina Lolobriđida i Robert de Niro učili su tekstove za snimanja, a legendarni Hičkok je prekršio dijetu, proslavljajući uspeh svog filma, to je samo delić pola veka bogate istorije hotela, koja je zapisana u monografiji „Istorija od pet zvezdica”. Nju prati istoimena postavka, juče otvorena u holu renoviranog zdanja u Bulevaru kralja Aleksandra, koja može da se vidi do prvog novembra. Izložbu prate anegdote gostiju, a posetioci će kroz fotografije i novinske tekstove na panoima imati priliku da se vrate u prošlost i saznaju koje su svetski poznate ličnosti volele da borave u hotelu, ko su bile njegove arhitekte, kako je hotel nekada izgledao...

– Ovo je samo deo priče koju smo želeli da podelimo, a sigurni smo da će priča o hotelu „Metropol” nastaviti da živi i ispisuje nove stranice – rekao je Gerasimos Perdikaris, generalni direktor hotela, na jučerašnjoj konferenciji za novinare.

„Metropol palas” je posle četiri godine renoviranja, početkom septembra otvorio vrata, a Stilijanos Kutsivitis, izvršni direktor kompanije „Kokari limitid”, juče je potvrdio da je hotel pre tri dana postao deo međunarodnog ugostiteljskog lanca „Starvud”, koji pod svojim okriljem ima 1.076 hotela u više od 100 zemalja.

– Verujemo da ćemo doprineti još većoj promociji Beograda, posebno među gostima koji dolaze poslovno, na konferencije i kongrese – kazao je Kutsivitis.

„Metropol” je građen između 1954. i 1958. godine i predstavlja adaptaciju nedovršene zgrade Doma Centralnog komiteta omladine Jugoslavije, koja je izvedena prema projektu arhitekte Dragiše Brašovana. Otvoren je u avgustu 1957. godine, a status spomenika kulture dobio je 2001. godine. Pre šest godina prodat je za 27, 4 miliona evra kompaniji „Šeraton Sofija hotel Balkan”. U renoviranje, koje je započeto 2008. godine, ovi vlasnici su uložili više od 40 miliona evra.

-----------------------------------------------------------

Bratstvo i jedinstvo gradilo hotel

Dom Centralnog komiteta narodne omladine Jugoslavije, koji je kasnije pretvoren u hotel „Metropol”, od leta 1949. do novembra 1950. godine, gradilo je petnaestak omladinskih brigada sa oko 18.000 brigadista. Jedan od njih bio je Slobodan Ristanović, koji je tada bio šesnaestogodišnjak, a danas ima 80 godina.

– U početku je bilo teško. Nismo imali mehanizaciju, zidali smo uz pesmu: „Ašov, kramp, lopata, pijuk i kolica to je oružje svakog omladinca.” Malter je na tragačama (spojenim drvenim daskama), nosilo po dvoje brigadira do drugog sprata. Kasnije smo koristili koturaljke, vitlove i elevatore. Po učinku najviše su se isticale Šabačka brigada, Prva vojvođanska, Ljubljanska, Zlatarska i 223 hrvatska brigada – seća se Ristanović.    

--------------------------------------------------------------------

Blještave i mračne stranice

U toku šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, „Metropol” je bio najpoznatije i najelitnije mesto u gradu. Ko je želeo da bude viđen znao je da je hotel najbolje mesto za to. Služila su se najfinija pića, jela najukusnija hrana, pušile najkvalitetnije cigarete i dolazili najzanimljiviji gosti, od studenata do državnika. U hotelu su održane brojne proslave, venčanja, mature, a Titovi novogodišnji dočeci postavili su standard zabave u glavnom gradu nekadašnje Jugoslavije.

Na mračnoj strani istorije „Metropola” su i dva samoubistva, oba u devedesetim godinama: Skokom sa šestog sprata hotela, 12. januara 1994, sebi je presudio Goran Ipe Ivandić, bubnjar rok sastava „Bijelo dugme”. U sobi hotela, 22. oktobra 1996, život je okončao Nebojša Đukelić, novinar, urednik i šahista.

 --------------------------------------------------------------------------------

Mera budućih snova

„Muzika moje mladosti, čuvene igranke u „Metropolu”, postale su mera po kojima su se uz uzdisaje sanjali svi budući snovi. Bilo je to mesto gde je u prefinjenoj, ali opuštenoj atmosferi, svojstvenoj ovom delu Evrope, ispisivana istorija velikana, gradskih šmekera i zanosnih lepotica, svetskih putnika i pustolova.”

Jovan Đirilov, teatrolog i umetnički direktor Bitefa.   

---------------------------------------------------

VIP gosti

Entoni Kvin

Brižit Bardo

Sofija Loren

Elizabet Tejlor

Đina Lolobriđida

Robert de Niro

Kirk Daglas

Melina Merkuri

Bernardo Bertoluči

Marčelo Mastrojani

Roman Polanski

Alfred Hičkok

Vitorio de Sika

Luj Armstrong

Igor Fjodorovič Stravinski

Ivo Andrić

Josip Broz Tito

Ernesto Če Gevara

Haile Selasije

Bobi Fišer

Džavaharlal Nehru

Gamal Abdel Naser

Nikolaje Čaušesku

Leonid Brežnjev


Komentari6
594c8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin
Ponašanje Grka od kupovine Metropola je krajnje bahato... Prvo, slažem se sa Zlim Demijurgom da je sramno što im je dozvoljeno da prekrajaju zgradu jednog Dragiše Brašovana, što im ne bi bilo dozvoljeno ni u jednoj ozbiljnoj zemlji koja drži do svog nasleđa. Drugo, ovo čemu se nada Muradin Rebronja nema veze sa realnošću jer su u ta "važna odeljenja", gde su zaposleni u kontaktu sa gostima, okupili slabo plaćenje ljude i volontere. Žele da budu luksuzni hotel a na banketima i u domaćinstvu im rade studenti koje pri tom ne plaćaju. I to ni manje ni više nego su po 100 volotnera zatražili od jednog fakulteta i jedne više škole.
Zli Demijurg
Devastiranje Metropola je varvarizam takvih razmera da apsolutno zahteva hapsenje svih odgovornih , po vertikali, od gradonacelnika do Zavoda za zastitu spomenika. Ne razumem kakvi to primitivci i eksponenti tajkuna vladaju ovim gradom. Postoje li jos uvek bilo kakve urbanisticke institucije i planovi? Sta je sa autorstvom Dragise Brasovana? Na sta bi licio Pariz kad bi tamosnje gradske vlasti dozvolile praksu prekrajanja dela poznatih arhitekata?
ZveZdan C
Pravo@Bravo
Muradin Rebronja
Nema sumnje da hotel "Metropol" ima pedigre koji zlata vredi. To je u svetu poznato kao "good will". Uveren sam da će mu novi vlasnici udahnuti novi život i da će "Metropol" ponovo postati vodeći hotel u Beogradu. Ja sam imao čast i zadovoljstvo da radim u hotelu "Metropol", nekih dva meseca godine 1969. čekajući da se otvori hotel "Jugoslavija", koji je bio u sastavu HTP "Metropol". U "Jugoslaviji" sam bio raspoređen da radim na sobnom servisu, (zbog mogućnost komuniciranja sa gostima na pet jezika), izuzetno važnom odeljenju hotela. Tada je to odeljenje u "Metropolu" funckionisalo na vrlo primitivnom nivou, a ni u "Jugoslaviji" nije bilo mnogo bolje. Uzgred, kako se stvarno radi, pored ostalog, na tom odeljenju, tek sam naučio u The Sheraton Centre Hotelu u Torontu. Uzgred, drago mi je što će i sadašnji hotel "Metropol" raditi u Starwood sistemu, jer u njemu, pored nekoliko drugih brendova, radi i Sheraton brend, pa će, valjda, naučiti ove naše kako treba da se radi.
Pravo
Pravo pitanje je kako je Metropol prilikom skloro zavrsenog renoviranja devastiran - ko je dozvolio da se jedan centralni gradski hotel svede i sa spolja i unutra na nivo dobro kategeorisanih hotela pored aerdroma ili sajmova. Ko je dozvolio da se razbije visinska linija na Bulevaru sa Pravnim fakultetom i Univerzitetksom bibliotkeom. Ko je dozvolio da se razbije proporcija zgrade nadogradnjom glavnog dela? Pravo je dakle pitanje kako je Mtetropol prestao da bude kultruno mesto i metropola, a ne kako je to postao.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja