sreda, 01.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:24

Baština u stilizovanom ruhu

Autor: Ksenija Stevanovićčetvrtak, 18.10.2012. u 22:00

Domaća publika prvi put je imala priliku da čuje jedno delo Ane Sokolović, autorke koja je postigla veliki uspeh u Kanadi. Ove godine dobila je posebno priznanje postavši kompozitor koga je Udruženje za savremenu muziku Kvebeka predstavilo u ciklusu „Omaž” kroz višestruku medijsku kampanju, veliki broj aktivnosti i koncerata. Premijera na Bemusu bila je prilika za upoznavanje publike i kompozitorke putem opere čija je tematika vezana za balkansku baštinu i narodnu ritualnu praksu. Naime, „Svadba”se bavi scenom iz „devojačke večeri” u kojima šest mladih žena, sa mladom čije je ime Milica na čelu, ostaju budne tokom večeri u pripremama za predstojeće venčanje. U sali Ateljea 212 prisustvovali smo koncertnom izvođenju, bez scenskog elementa. Iako sam naslov ukazuje na vezu sa „Svadbom”Igora Stravinskog, ovde se radi o muzičko-scenskom delu napisanom za ženske a capella glasove, koje svojim senzibilitetom ukazuje na sadašnji umetnički trenutak, u smislu spoja tradicionalnog kolorita sa savremenom kompozitorskom praksom – bilo onom postmodernističkom, bilo onom vezanom za francusku školu. Taj „tradicionalni kolorit”oličen je, pre svega, u tekstovima koje je Ana Sokolović izabrala, priredila i dopunila koristeći se korpusom narodnih svadbarskih napeva. U skladu sa tim, vokalna deonica se oslanja na elemente srpskog i balkanskog pevanja: usecanja, sekundna sučeljavanja, antifone razmene, kao i na, s vremena na vreme, jasnu atmosferu „ojkačke” vokalne baštine.

Šest priznatih kanadskih operskih pevačica, četiri soprana i dva mecosoprana – Lora Albino, Virdžinija Hefild, Andrea Ludvig, Šenon Merser, Elizabet Turnbul i Džeklin Vudli – precizno su i nadahnuto izvele partituru napisanu na srpskom jeziku pod dirigentskom palicom Darne Ni Medare. Za domaću publiku bila je to prilika da se suoče sa situacijom „omuzikaljenja” sopstvenog jezika u interpretaciji onih koji nisu njegovi govornici, te da uoče akustičko-fonemske „neobičnosti” koje naš svakodnevni jezik nosi. Izgleda da je ovakav pristup bio fascinantan i Ani Sokolović koja je svoj odnos prema vokalnoj deonici u velikoj meri zasnivala na „onomatopeji”, kao i na određenom tipu zvučnog simuliranja neobičnih, na svoj način klastersko-disonantnih zvučanja našeg jezika. „Igrivost” ovakvog postupka je neupitna, pa ipak kod segmenta opere „Sećanje na detinjstvo”koje se sastojalo od reči poznatih razbrajalica (En, den, dinu, Eci, peci, pec itd.) i brzog izgovaranja azbuke, dolazilo se povremeno do apsurdno-začudne „povratne veze”: koliko je moguće čuti ono što se živi – dakle svakodnevni jezik i njegove gradivne komponente – kao muzički materijal, odnosno kao apstraktni „tekst”, dok publika koja sluša pevače uvek čuje neposrednije i više, od onoga kako pevači čuju?

Tradicionalna baština je u verziji Ane Sokolović, tako, predstavljena u stilizovanom ruhu, uz određeni stepen estetizacije, a osnovni pristup je bio simulacija, poigravanje, „ritual sećanja”, a ne komponovanje na osnovu „arhaičnog“ elementa kao u stvaralaštvu Ljubice Marić. U završnom segmentu opere, Ana Sokolović ispisuje zanimljivu vokalnu solističku deonicu koju peva Milica: to je modalna melodija, srednjovekovnog kolorita, koja se jednom okreće ka „prekomernoj sekundi”, tom označitelju „lokalne boje”. Ovaj ariozni segment jedno je od najuspelijih mesta opere „Svadba”jer govori o atmosferi snova, nadanja i životne promene na muzički rečit način.

Publika Bemusa je dobila priliku da se upozna sa stvaralaštvom kompozitorke koja je postala poznata u „belom svetu” pošto je otišla iz zemlje na samom početku karijere. Takođe, publika je čula odjeke Balkana u sluhu nas i drugih: Balkana koji je, u poslednje vreme, često viđen kao ritualni prostor, kao vitalna neobičnost, kao svet u namreškanoj vodi, kao iskrivljeni oblutak, postajući, pri tome, sve više, nama koji u njemu živimo, sećanje i san.


Komentari2
e290f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vladimir Stefanovic
"Publika je cula odjeke Balkana...". I, kako je to cula - odzivom, paznjom, aplauzom?.. Kako je to odjeknulo u sali? Opisu i teoretskom prikazu ovog dogadjaja, kao i prikazu sopstvene visoke muzicke pismenosti potpisnika kritike, nista ne bi smetale ove reporterske "sitnice" koje, najzad, pored svega, takodje cine zivot javnog izvodjenja muzickog dela.
Мића Марковић
Прекомерна секунда је теоретска бесмислица. Добро је да ју је аутор ставио под наводнике.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kritika / Muzika

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja