sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:19

Dan sećanja na zaboravljeno oslobođenje Beograda

Autor: N. Belićsreda, 31.10.2012. u 22:00

Jedna od važnijih, ali i često zapostavljenih godišnjica u istoriji prestonice – Dan oslobođenja Beograda u Prvom svetskom ratu biće obeležena danas, u znak sećanje na tadašnju Prvu armiju srpske vojske i njenog komandanta Petra Bojovića. Ove trupe uspele su da 1918. za svega mesec i po dana od proboja Solunskog fronta, u noći između 14. i 15. septembra, oslobode celu tadašnju Srbiju i 1. novembra osvanu na ulicama glavnog grada i tako prodru čak 600 kilometara u dubinu okupirane teritorije. Gonjenje je odmah nastavljeno preko Save i Dunava.

U prestonici posle 94 godine, proslavu pobede iz 1918. organizovaće Grad i Savez potomaka ratnika Srbije 1912. do 1920. godine, a danas će na Kosturnicu branilaca Beograda iz 1915. na Novom groblju, član gradskog veća Aco Petrović položiti venac. Osim ove zvanične posete, značajnijih svečanosti neće biti, pa obeležavanje ove godišnjice donekle deli „sudbinu” 20. oktobra, datuma kada je Beograd oslobođen u Drugom svetskom ratu 1944.

– U centralnoj zoni grada postoji mali broj znamenja koja podsećaju na Prvi svetski rat, a još manje na balkanske ratove. Sem Kosturnice na Novom groblju najpoznatiji su Spomenik trećepozivcima na Vračaru i Kosturnica branilaca na Beogradskoj tvrđavi. Tek 1990. kod Kalenić pijace postavljeno je obeležje posvećeno vojvodi Petru Bojoviću – naglašava Lidija Kotur iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Više ovakvih znamenja postoji u široj okolini glavnog grada, na mestima gde je bilo većih okršaja. Ona se uglavnom nalaze u selima južno i istočno od Beograda, jer je tamo Dunavska divizija Prve armije vodila glavne borbe dok je u urbani deo ušla gotovo bez sukoba.

Uz odsustvo obeležja koja bi podsećala na 1. novembar, mnoga svedočanstva ukazuju da veoma mali broj Beograđana zna šta je tada bilo. To potvrđuju i profesori istorije u prestoničkim osnovnim i srednjim školama.

– Malo je đaka koji mogu da odgovori na ovo pitanje, dok se u udžbeniku za četvrti razred ovaj datum pominje samo kao dan oslobođenja celokupne Srbije. Kolege i ja nastojimo da im detaljnije objasnimo šta se zaista tada dogodilo. Naši učenici su izuzetna deca, ali oni taj istorijski podatak nemaju gde da čuju, kao što nisu imali ni njihovi roditelji koji bi im to znanje preneli. Problem je što je kod mlađih generacija nacionalnoj istoriji posvećeno generalno malo pažnje, pa se ona zato pogrešno i tumači – ističe Mihajlo Ćulum, profesor istorije u Prvoj beogradskoj gimnaziji i dobitnik Svetosavske nagrade.

Da je statistika kada je reč o poznavanju činjenica o Danu oslobođenja Beograda 1918. zabrinjavajuća podvlači i Veljko Vilimonović, njegov kolega iz Osnovne škole „Olga Petrov”.

– Po okvirnoj proceni gotovo 95 odsto dece neće znati da odgovori šta se u Beogradu desilo toga dana. Bez obzira što se ovaj datum pominje u udžbenicima, potrebno je da im mi dodatno ukažemo na ovaj događaj, jer ni veliki broj njihovih roditelja to ne zna. Sličnu neobaveštenost videli smo u anketi o tome kada se srpska vojska vratila na Kosovo u Prvom balkanskom ratu. Nije bolje ni kada je reč o 11. novembru 1918. – danu kada je Nemačka pristala da potpiše primirje u Prvom svetskom ratu – zaključuje Vilimonović.

----------------------------------------------

Vodio ratove – poginuo od batina

Petar Bojović, rođen 1858. godine, u borbe je krenuo već 1876, kao pitomac Vojne akademije i podoficir u tadašnjem srpsko-turskom ratu. U velikom sukobu sa Centralnim silama ranjen je u okršaju na Drini 1914, pa ga je zamenio tada armijski general Živojin Mišić. Posle oporavka u januaru 1916. postavljen je za načelnika Štaba Vrhovne komande umesto ostarelog Radomira Putnika. Na tom položaju zadržao se do juna 1918. Vratio se na mesto komandanta Prve armije i angažovao se u oslobođenju Srbije zbog čega je 26. septembra dobio titulu vojvode.

U Beogradu je dočekao 1945, a 20. januara te godine, osamdesetsedmogodišnjeg veterana na smrt je pretukla grupa partizana koja je pokušala da ga iseli iz kuće u Ulici Trnskoj 25. Njegovo telo taljigama je prebačeno na Novo groblje, a naroda na sahrani nije bilo.


Komentari52
2c15e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mirjana -"Dorcolka" Spasojevic-Tinkovic
Da i ja dodam komentar. Moj deda po ocu - Milan Spasojevic iz Srema - bila Austro -ugarska tada, bio je Srpski dobrovoljac u Isv. ratu. Vratio se kuci sa smrznutim nogama - PRESLI ALBANIJU PESKE i kao mlad covek, jedva je hodao i nije dobio nikad neku penziju - invalidninu. Drzao je, tako zvanu kafanu "Podrum vina " na velikim stepenicama, blizu patrijarsije, koje su silazile na savsko pristaniste. Nista mu nije dato kao Srpskom dobrovoljcu, koji je otisao u rat iz Austrougarske i postao invalid. Eto toliko - i slava svim Srpskim herojima iz svih ratova - ne zaboravite ih Srpski hrabri narode!! - budite i dalje hrabri, jer azdaja sa zapada se nadnela da vam uzme slobodu i da zaboravite svoju istoriju hrabrosti i pozrtvovanja da bi opstali kao narod. Nikad nisam cula za generala Petra Bojovica - zalosno kako je umro. Pod Titom nismo ucili Srpsku istoriju. Mirjana-Arizona
Stari Znanac
@pukovnik Apis | 02/11/2012 16:31: Previse vaznosti dajete tom potpisu, bilo da je postojao ili ne. Po prirodi stvari, kada je postupak pokrenut niko ga ne moze zaustaviti pa ni nacelnik vrhovne komande. Na celu sedi kralj koji u svakom momentu moze sam da potpise za bilo koga kao suveren. Ostavite se Bojovica, on je covek castan i zasluzan. Uzgred, pogledajte samog Apisa, kome se ja divim kao Srpskom patrioti, on je sebe ocigledno smatrao zastitnikom Srpskih interesa...ali da li je to objektivno i bio? Ja bih se slozio sa njim kada je u pitanju Aleksandar i prevrat, ali sarajevski atentat je gurnuo Srbiju i svet u ogromne ljudske gubitke, za sta je Apis morao da plati cenu jer su to ocekivali svi i Aleksandar i Pasic i Francuska i Engleska i austro-ugarska. Sam Apis je to shvatio sto se vidi iz cina njegovog priznanja naredbi za atentat...shvatio je da je preterao i da je poslednja sluzba svome narodu da umre kao odmazda za uzrokovani rat...slava mu.Nekada ljudi pogrese u najboljoj n
pukovnik Apis
@артиљерац артиљерац Poštovani, Januara 1916. Petar Bojović je imenovan za načelnika štaba Vrhovne komande jer je vojvoda Putnik bio ozbiljno bolestan. Njegovo odobrenje je bilo potrebno kako bi se okrivljeni krivično gonili na vojnom sudu.
артиљерац артиљерац
@ pukovnik Apis.Господине Пуковниче,где сте то молим Вас прочитали?Ниједан српски Војвода(Степа,Мишић, Путник) није НИШТА ни урадио акамоли потписао против Аписа.Петар Бојовић је тад био ђенерал.Чин Војводе је добио 1918,за нишку операцију,кад је разбио макензенове трупе које су из Бугарске хтеле да од Ниша,моравском долином железницом побегну кући, у Немачку.By the way,Војвода Путник није ни могао било шта да потпише,лежао је на смрт болестан у Ници.умро је маја 1917,а Апис је осуђен јуна 1917.Зна се врло поуздано да НИКО из врха српске војске није хтео да каља руке и образ у солунском процесу.Александар није ни смео да се љути,јер се страшно бојао ВОЈНОГ удара,што би било страшно.Војни удар усред рата.Пашић га је одговорио од притиска на Генералштаб.Нису хтели да сведоче ни Дража Михајловић ни Душан Симовић. Толико о части српских официра.Криво седите,ал право беседите..
Stari Znanac
@Teca Peca | 02/11/2012 01:29: Cudna je i surova vasa logika. Po njoj je OK sto su coveka pretukli na smrt, samo zato sto je bio pristalica cetnika. Cinjenicno stanje Teco Peco je da je vecina naroda u Srbiji podrzavala cetnike ( zbog cega su partizani uglavnom i preselili svoje operacije u Bosnu od kraja 1941 do jeseni 1944) i to iz dva razloga: najvazniji- Tito je vodio Staljinovu politiku otpora po SVAKU cenu, koja je imala pogubne posledice po narod i u Srbiji i u Rusiji ( Staljin je to promenio pocetkom 1943 pod uticajem Zukova a Tito ne jer su uglavnom ginuli Srbi). Drugi razlog je istorijsko-kulturni: U seljackoj Srbiji malo ko je znao sta je komunizam i ko su komunisti a postojala je tradicija cetnickog ( komitskog) otpora jos iz 19 veka i prvog sv. rata, pa su ljudi isli tamo gde znaju...pa po vasoj logici, OK je da premlatimo sve te ljude u Srbiji? Da li zaista mislite da su vecina Srba bili izdajnici?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja