sreda, 21.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:28

Posao i ocene najčešći izvor korupcije u školstvu

Autor: Sandra Gucijansubota, 10.11.2012. u 15:00

Zaposleni u školama najčešće se žale Ministarstvu prosvete i nauke (MPN) zbog zapošljavanja i otpuštanja nastavnika i direktora škola bez poštovanja procedure. Godine 2010/11. bilo je 50 prijava zbog kršenja postupka, koje su upućene inspekciji, a podneto je pet tužbi protiv odluka MPN u vezi sa nastavnim osobljem. Većina ovih sporova rešena je u korist ministarstva.

Studenti i njihovi roditelji se prosvetnim vlastima najčešće žale na polaganje ispita i ocenjivanje. U neutvrđenom broju slučajeva, pravila i propisi se zaobilaze zarad upisa na studije, dobijanja javne finansijske pomoći i napretka tokom studija.

Nije poznat nijedan slučaj u obrazovnom sistemu gde je slučaj korupcije javno razotkrio „duvač u pištaljku”.

Više od 56 odsto učenika osnovnih i srednjih škola uzima privatne časove, najviše iz matematike, a više od 60 odsto prosečnog porodičnog budžeta se troši na ove izdatke. U izdatke vezane za školu, prosečna porodica računa, osim knjiga i privatnih časova, i novac za ekskurzije, prevoz, užinu i poklone nastavnicima.

Ovo su samo neki od nalaza najnovije studije Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), pod nazivom „Jačanje integriteta i borba protiv korupcije u obrazovanju Srbije”, koju je „Politika” juče ekskluzivno dobila od OECD-a, a sa kojom će se narednih dana detaljno upoznati i ministar dr Žarko Obradović, koji je i naručio ovu analizu.

– Srbija je prva zemlja koja se otvorila za ovakvu vrstu istraživanja i sama zatražila procenu svog obrazovnog sistema, sa željom da se podigne nivo svesti o razornim posledicama korupcije i hitnoj potrebi njenog sprečavanja. Cilj ovog izveštaja jeste da se podrži Vlada Srbije u nastojanju da spreči korupciju. Nadamo se da će njenim primerom poći i druge zemlje, članice OECD-a, ali i one koje nisu deo naše organizacije – kaže za „Politiku” Mihajlo Milovanović iz Direktorata za obrazovanje OECD-a, koji je bio odgovoran za metodologiju koja je korišćena u Srbiji, kao i za sam izveštaj.

On dodaje da raduje činjenica da su u skladu sa preporukama eksperata, koje su takođe deo ovog dokumenta, prosvetne vlasti Srbije već počele da menjaju odgovarajuće zakonske okvire.

Prosveta se, inače, nije smatrala najkorumpiranijim sektorom u našoj državi, ali utisak je bio da je korupcija u tom sektoru veoma raširena. Na skali od 1 (najniže) do 5 (najviše), Srbija ima rezultat od 3,6 na globalnom barometru korupcije. Sektor obrazovanja je, po mišljenju građana Srbije, na 12. mestu (od 23) po korumpiranosti (na prvom su političke stranke i zdravstvo).

A u izveštaju koji ima više od 140 stranica se navodi, ukazuje nam ovaj analitičar, zahvaljujući kome je „Politika” prva dobila ove podatke, da Srbija mora da uradi više kada je u pitanju upis na fakultete, finansijska potpora školama i politika zapošljavanja. Nastavnici sa kojima se susreo tim OECD-a za procenu pominjali su nepoverenje u znanje inspektora. Škole u Srbiji su motivisane da ne prijavljuju u celini sve prihode ili da određene vrste prihoda uopšte ne prijavljuju, a postoje dokazi da one to zaista i čine. Trenutno ne postoje nikakvi značajni kodeksi ponašanja za zaposlene i ustanove.

Naša zemlja, ističu eksperti OECD-a, pokušava da uhvati korak sa globalnim trendovima, iako imamo samo 14 odsto radno sposobnih sa visokim obrazovanjem, što je duplo manje od proseka u zemljama OECD-a.

Ovaj izveštaj je tek stigao na sto ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dr Žarka Obradovića, koji za „Politiku” potvrđuje da je on lično naručio ovu analizu, „jer ne želi da zatvori oči ni pred jednom temom koja postoji u sistemu obrazovanja”.

– Svesno sam se opredelio za ovakav potencijalno nepopularan potez, jer sam želeo da saznam koje su to sistemske pretpostavke za postojanje korupcije, kako bi ih iskorenili ili smanjili na najmanji mogući nivo. Preliminarni nalazi govore da je OECD, kao „uska grla” označio prijem u radni odnos i polaganje ispita. Oba ova procesa moraju da budu transparentna, što će biti osnov i u zakonskim izmenama koje upravo preduzimamo – kaže ministar Obradović.

A po izveštaju, i samo Ministarstvo prosvete i nauke je često predmet žalbi (15 odsto od ukupnog broja) zbog sporog rešavanja administrativnih zahteva i upita, uključujući priznavanje diploma. Problemi sa školskim upravama su među tri oblasti sa najviše žalbi. Ova kategorija se odnosi na rad direktora škola i školskih odbora, a povremeno i školske administracije i uključuje i žalbe nastavnika na raspored časova. Ostale kategorije odnose se na uslove u školama i oko škola, žalbe na ponašanje nastavnika, loše postupke, nasilje u učionici i nepoštovanje zakonskih postupaka…

Procenat učenika koji u Srbiji pohađa vanškolske časove je viši nego u proseku za zemlje OECD-a i znatno viši nego u državama sa uspešnim sistemima, kao što su Kanada, Holandija, a posebno Finska. Više od jedne trećine srpskih učenika pohađa dodatne časove, a više od jedne četvrtine dopunske časove.

– Neefikasnost učenja tokom redovnih školskih časova stvara potrebu za dopunskim časovima i podstiče širenje privatne nastave kao rasprostranjenog, opšteprihvaćenog rešenja za teške predmete, uoči ocenjivanja i u pripremi prijemnih ispita. Nije sva privatna nastava ni nezakonita ni neetična, ali njena rasprostranjenost u Srbiji zahteva pažnju i dobro osmišljenu akciju da bi se sprečilo da postojeća praksa pređe u sivu zonu, kada privatna nastava postaje preduslov za pozitivnu ocenu ili prelazak na više nivoe obrazovanja – ističe Milovanović.

U izveštaju se takođe navodi i da Srbija ima izuzetno visoke školarine, a čak i najniža cena studija je značajno viša od proseka u zemljama OECD-a. Prosečna cena deset najskupljih oblasti studija u Srbiji gotovo je dva puta viša od prosečne školarine u Koreji i preko četiri puta viša od prosečnih školarina u državama OECD-a.


Komentari12
5eb91
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

преводилац ове студије
Последњи пасус овог чланка може довести у заблуду јер није наведена битна чињеница: школарине нису упоређиване у номиналном износу, него као проценат од бруто домаћег производа по становнику. Код нас школарине у просеку износе 27% нашег БДП по становнику, а у Швајцарској, рецимо, само 2,1%, али у односу на њихов – далеко виши – БДП по становнику.
Simon Simonovic
AnaAnabela.ko ce to da ih kontrolise,i da kontrolise kakvi su kad se primaju?Da pravi,na prepad,inspekcije,i da na kraju svake godine,makar na uzorku,napravi ispit,sta deca znaju?Ko ce to da radi,kad nema korupcije u bazi bez korupcije na vrhu.Ko treba da propise konkurse,na nivou drzave,uslove za svako radno mesto?I da posle kontriise da su ti uslovi postovani.Nismo mi ni Kina niSAD,vec saka jada,mala drzava,pa mozemo lako takve stvari da centrallizujemo.Ko ce da se zali,kad roditelji nemaju nista protiv da im deca kuuju diplome i ocene,pa onda oni koji imaju najvecu moc to i sprovode,a mnogima koji ne mogu-rastu zazubice.Ko ce da se bakce sa prosvetom,kad je estrada vaznija,i sport,pa i kriminal,koji je kod nas ozbiljna privredna grana.Ko ce,kada se sa vrha drzave,salje deci poruka da nemaju sta da se zamajavaju,ionako im znanje nece trebati.Sta ce ti matematika,kad imas kalkuartor.Sto da se m uci da naucis da hodas,kad postoji automobil
ana anabela
Profesori treba da budu birani po jasnim pravilima i pod kontrolom. Profesori i ucitelji treba da imaju vece i redovne prihode., Skolama treba omoguciti da imaju bolje uslove, pocev od toaleta do nastavnih sredstava, ali i metoda .Skola mora da posreduje jasne vrednosti.Tada ce valjda i ministar posvete Srbije upisati svoje dete u srpsku, a ne u francusku skolu.
DrJela Bisic
Kada primate na posao ljude,koji nemaju nista protiv da za to daju mito,onda sto se cudite sto oni posle to"nadoknjadjuju"primajuci mito za ocene?
Nedim Hasanagić
Nema< usdžbenika< za< prwesdmete:Osdrživi< razvoj< i< Opasan< otpad

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja