nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:39

Kapa sveta za skandinavsku glavu

Autor: Zorana Šuvakovićsubota, 17.11.2012. u 21:55

Od našeg specijalnog izveštača

Oslo – Vreme je za nabavku bakalara, pa su se u inače preskupim samoposlugama pojavili primerci ulovljeni u norveškom arktičkom pojasu. Ova riba može da bude velika i po dva metra i teška po osamdeset kilograma, a nezaobilazni je božićni specijalitet u gotovo celoj Evropi.

Norveška se geografski najduže prostire iznad polarnog kruga, gotovo polovina kopnene površine je u arktičkom pojasu. Država je upornom i basnoslovno skupom politikom jednakih uslova za sve uspela da zadrži ljude na tim ekstremnim geografskim širinama. Danas oko 400.000 Norvežana živi iznad norveškog severnog pojasa, te je to najgušće naseljeni arktički region na svetu.

Istrajni trud da zadrži ljude u arktičkom krugu, za razliku od drugih zemalja koje su to smatrale preskupim i uzaludnim poslom, višestruko se isplatio Norvežanima. Oslo je strategiju prema „krajnjem severu” proglasio prioritetom i u unutrašnjoj i u spoljnoj politici još prvih godina trećeg milenijuma (2005). Ali, njihova okrenutost prema severu, mitologija, kultura, način života, pa i filozofija, ima znatno starije tradicionalne korene.

Danas kada se geopolitička, energetska i saobraćajna mapa sveta okrenula ka vrhu planete, Norvežani imaju multidisciplinarne naučne institute, prestižne univerzitete, i na stotine vrhunskih stručnjaka lociranih na planetarnoj žili kucavici.

Ma kako da je bakalar krupna riba u trenutku kada rastuće čovečanstvo traga za kvalitetnim namirnicama, još pozamašniji ulov u arktičkim vodama su energenti. Norvežani su i tu pioniri, pa imaju prvorazrednu tehnologiju za vađenje nafte i gasa iz dubokih arktičkih voda, uz maksimalnu zaštitu životne sredine.

Ko god da dobije pravo na eksploataciju bilo čega od blaga u surovim uslovima na kapi sveta, biće mu nezaobilazno potrebna norveška ekspertska glava. Samo u Trumsu, gradiću koji se nalazi 350 kilometara severno od polarnog kruga i slovi za kapiju Arktika, u centru FRAM (Institut za proučavanje krajnjeg severa) radi 500 naučnika povučenih iz 20 institucija čije discipline obuhvataju širok spektar prirodnih i društvenih nauka.

Ključna uloga Nordijaca ne prestaje ni kada se crno zlato izvuče iz ledenih morskih dubina. Oni već imaju jedinstveno iskustvo sa najvećim investicionim fondom u svetu, jer su odavno odlučili da ogromni profit od nafte ne ubace u svoju ekonomiju čime bi naškodili izvozu i ubili ostale grane proizvodnje.

Sve što od dragocenih energenata oduzimaju iz zemlje, čuvaju za neke daleke crne dane uvećavajući svoj penzioni fond pametnim investicijama. Nordijski ekonomski i socijalni eksperti rado su viđeni predavači u svim zemljama koje je stigla „kletva” bogatih energetskih nalazišta.

Arktički savet, sa ambicijom da preraste u neku vrstu saveta bezbednosti za kapu sveta, sastavljen od predstavnika osam arktičkih zemalja, smešten je u Trumsu. Iako je osnovan (1996. u Otavi) sa ciljem da unapredi saradnju i koordinaciju svih osam arktičkih zemalja, skandinavska trojka – Norveška, Danska i Švedska –iskoristila je svoje dvogodišnje konsekutivno predsedavanje kako bi sprovodile pojačanu zajedničku politiku „pred izazovima sa kojim se Arktik susreće poslednjih godina”. To su, uz bogata nalazišta nafte i gasa, i velike klimatske promene zbog čega se topi led, te se otvaraju severni plovni putevi.

Globalna plovidba okreće se ka Arktiku u čijim vodama nema ni pirata ni kriznih žarišta, te je ona za trgovačke podmorske sile znatno povoljnija. Skandinavski glas u Arktičkom savetu zalaže se da odluke i dokumenta ovoga tela dobiju opštu obavezujuću težinu, što nije uvek slučaj.

Strahuje se da brodovi, eksploatacija nafte, gasa i minerala, dodatno ne ugroze životnu sredinu, i ne ubrzaju otapanje, zbog čega će se nivo mora u celom svetu podići na alarmantne visine. Već se u ribama za ishranu primećuju otrovni sastojci, posebno živa, koja bi mogla da učini nejestivim ovo morsko blago.

Za Skandinavce je takođe od egzistencijalnog značaja da zaštite život starosedelačke Sami zajednice koja zauzima najsevernije kontinentalne delove Norveške, Švedske, Finske i Rusije. Ne samo zbog zaštite osnovnih ljudskih prava, već i zato što Sami (računa se da ih ima oko 70.000) poseduju znanje kako da se na najbolji i najjeftiniji način preživi u arktičkim klimatskim uslovima.

Svaki član inače skladne skandinavske porodice, bori se za prednost u nekoj od oblasti u širokom spektru izazova koji svakim danom na Arktiku postaju veći i komplikovaniji. Zna se da su Norvežani ovladali najboljom i najčistijom tehnologijom za vađenje nafte iz velikih i ledenih dubina, da su između ostalog uspeli da proizvedu opremu i odeću za ljude koji rade u ekstremnim klimatskim uslovima, pa će i zbog ove specifične specijalizacije njihovi stručnjaci biti nezaobilazni u svakoj ekspediciji na Severni pol.

Procena je svetskih stručnjaka, da će na severu Skandinavije, i pored svih naučnika tamo lociranih, u skoroj budućnosti biti otvoreno mnogo novih radnih mesta za sve profile, i da će glavne baze biti u već naseljenim mestima kao što su Tromzu. Tamo se već sjatila belosvetska elita, naftaša, moreplovaca, nevladinih organizacija, bankara, koji će negde morati da potroše svoje dnevnice.

-----------------------------------------------------------

Švedski ledolomci

Švedska ima stogodišnju tradiciju istraživanja klimatskih promena. Njeni instituti analiziraju stepene novih i starih štetnih hemijskih supstanci koje ugrožavaju Arktik. Ledolomačke operacije kojim se omogućava sigurnija plovidba i lakši pristup naftnim platformama predvođene su često Šveđanima. Njihovi stručnjaci posebno su specijalizovani za načine lomljenja velikih ledenih površina i za nadzor opasnih ledenih santi. Šveđani su takođe izgradili neke od najsavremenijih ledolomačkih plovila.

Finske biološke stanice

Finska je izgradila nekoliko istraživačkih stanica u Laponiji, u kojima se izučava arktička ekologija. Arktički centar pri Univerzitetu Laponije u Rovanijemi sprovodi multidisciplinarno istraživanje o efektima promena koje su ugrozile arktičku prirodu i društvo starosedelačkih naroda. Takođe je jako napredovala arktička medicina na Univerzitetu u Oulu.

Oko Grenlanda sjatili se naftaši

Po podacima geologa Grenland ima neka od najvećih svetskih nalazišta nafte. Ispitivanja i procene danas rade Nunaoil, kompanija u partnerskom vlasništvu grenlandske i danske vlade. Jedno od američkih geoloških ispitivanja došlo je 2001. do procene da se u koritu voda severoistočno od Grenlanda nalazi 110 milijardi barela nafte. Grenland je izdao osam licenci za tender duž svoje zapadne obale. U ovom trenutku na sedam tendera nadmeću se pojedinačne multinacionalne naftne kompanije u partnerstvu sa Nunaoilom (nacionalnom naftnom kompanijom). U igri su veliki igrači kao što su Ševron, Eksonmobil, Haski enerdži, Dong enerdži. Veliko je interesovanje za eksploataciju naročito zbog relativno pristupačnijih nalazišta nego u ostalim arktičkim bazenima.


Komentari3
b2440
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Cika Djoka
Vrlo informativan, bogat i lepo napisan clanak. Hvala
Nikola
Dobra tekst.
vox populi
" Једно од америчких геолошких испитивања дошло је 2001. до процене да се у кориту вода североисточно од Гренланда налази 110 милијарди барела нафте" Јел то значи да ће главни сандинавски напор бити да преузму територију СЕВЕРОИСТОЧНО од Гренланда и то ону на коју претендује Русија и то уз присуство АМЕРИЧКИХ компанија? Чланак је врло афирмативан али између редова се наслућују извесни политички и војни проблеми.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Tema nedelje / Borba za prevlast na Arktiku

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja