utorak, 15.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Topljenje leda podgrejalo interese velikih sila

Kada su dve ruske specijalne mini podmornice u avgustu 2007. godine zaronile na dubinu od oko 4.000 metara pod Severnim polom i ostavile tamo rusku zastavu, Rusija pod Vladimirom Putinom kao da je izašla iz strateške letargije u koju je zapala posle raspada Sovjetskog Saveza i kraja hladno rata. U aprilu 2010. godine, na 60. godišnjicu prvog spuštanja padobranaca na to mesto, ruski padobranci doskočili su na Severni pol.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev tada je javno proglasio Arktik novom bazom ruskih resursa za 21. vek. Nešto ranije, u maju 2009. godine Kremlj je doneo novi nacionalni strateški dokument o resursima i ulozi vojske u njihovom čuvanju. Autor dokumenta, Nikola Petrušev vidi Arktik kao buduće potencijalno bojno polje. Razlozi su nafta, gas, kontrola plovnih puteva, bitka za Lomonosovljev greben.

Procene govore da Arktik krije oko 90 milijardi barela nafte i na hiljade milijardi kubičnih metara gasa. Skoro 25 odsto svetskih rezervi nafte i gasa nalazi se na dnu Severnog ledenog mora. Na Arktiku su i ogromna nalazišta železne rude, nikla i cinka, dok na području između Urala i centralnog Sibira leže rezerve sa oko 90 milijardi barela nafte.

Obnovljeno, ali osporavano strateško polaganje prava na Lomonosovljev greben odraz je jačanja Rusije kao svetske supersile i nadmoćne ruske pozicije snabdevača naftom i gasom. Rusija dokazuje da je Severni pol, zapravo, deo njenog kontinentalnog grebena, dakle, Moskva polaže pravo na Lomonosovljev greben, ali to isto čine i Kanada i Danska.

 

Pokazivanje moći na nuklearnoj pomorskoj vežbi na arktičkom severu: Vladimir Putin 

Onaj ko sebi pripoji tu oblast dobija novu dodatnu teritoriju veličine Francuske, Nemačke i Italije zajedno, više od 1,12 miliona kvadratnih kilometara. Upravo zato Rusija sada otvara nove velike vojne baze na Arktiku. Ponovno se aktivira baza i veliki vojni aerodrom Rogačevo na ostrvu Nova Zemlja. U području Barencovog mora otvara se baza Narjan-Mar, a u neposrednoj blizini Severnog pola aerodrom sa ledenom pistom od 2.100 metara dužine. Ruska vojska formirala je i dve potpuno nove arktičke brigade, specijalno opremljene za ratovanje na tom prostoru.

Za vreme hladnog rata, oblast koja se prostire od vrha Norveške pa do Barencovog mora predstavljala je jednu od potencijalno glavnih lokacija za pomorske operacije NATO-a. Sa promenom geostrateške slike sveta po završetku hladnog rata, neki su Barencovo more izgubili iz vida, jer ruska je ratna flota čamila u Murmansku.

No, kao posledica klimatskih promena značajno se smanjuje površina ledenog arktičkog pokrivača, prema nekim tvrdnjama on se godišnje smanjuje za devet procenata, mogućnost da Severni ledeni okean postane plovan tokom većeg dela godine obnavlja i pomorski značaj Barencovog mora. Moskva najavljuje formiranje dve udarne grupe Ratne mornarice sa nosačima aviona i helikoptera upravo u tom području, radi zaštite ekonomskih interesa i zaštite trgovinskih puteva, poput Severozapadnog prolaza.

Ako Severozapadni prolaz postane ekonomski održiv, i tako put od istočne obale SAD kroz Panamski kanal skrati za oko 5.000 kilometara, onda će njegov strateški značaj biti veliki. Onaj ko kontroliše taj put ima i mogućnost strateške ucene. Kanada je zbog toga već poručila izgradnju osam novih ratnih brodova za patroliranje područjem Arktika i intenzivirala je vojne vežbe u toj oblasti.

Sa druge strane, za Moskvu je američki radar u bazi Tula na Grenlandu već godinama sporan, jer taj američki radar sa faziranom rešetkom čiji je cilj da upozorava na napad strateških balističkih raketa predstavlja grubo kršenje odredbi sovjetsko-američkog sporazuma o ABM iz 1972. godine po dva člana: član 6 i usaglašena izjava „F”.

Podsetimo, član 6 ugovara o ABM, „Antibalistička odbrana”, dozvoljava stacioniranje takve radarske stanice samo na periferiji nacionalne teritorije, dok usaglašena izjava „F” utvrđuje precizno mesta stacioniranja radara sa faziranom rešetkom. SAD su obe tačke tog ugovora prekršile.

U tom kontekstu za Rusiju se Arktik pojavljuje kao potencijalni „Četvrti front”, uz tri direktna pravca koja sa zapada, istoka i juga vode ka Moskvi, tu je sada i arktički pravac sa prolazom Bering i američkim vojnim bazama na Aljasci. Zapravo, sa klimatskim promenama i topljenjem leda Bering postaje novi Gibraltar. Zbog svega toga Rusija jača svoju inače najsnažniju flotu, Severnu, koja je stacionirana najvećim delom u lukama oko Murmanska, dok ruski avioni Tu-95 sve češće lete blizu NATO štaba u Bodeu u Norveškoj.

Klima je oduvek bila saveznik Rusije u ratu. Otopljavanje leda na Arktiku jača ekonomsku i vojnu moć Rusije. Ostaje da vidimo ko to želi da bude novi Napoleon, ili možda Hitler?

Komеntari0
5f382
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja