četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:19

Nedopustivih 0,62 odsto za kulturu

Autor: Milica Dimitrijevićponedeljak, 19.11.2012. u 12:30
Душко Паунковић, председник Националног савета за културу, Исидора Жебељан, члан савета и Душан Оташевић, члан савета

Krajem svake godine, u vreme krojenja budžeta za sledeću, ista je situacija. Ministarstvo kulture uvek se nada povećanju dela budžeta koji će biti izdvojen za oblast kulture. Nadaju se i ustanove kulture, i nacionalni savet za kulturu, i umetnici, možda, i publika... Te se nade nekako nikada ne ostvare. Kako sada stvari stoje neće ni u 2013.

Ako računovodstvenu gimnastiku ostavimo po strani, koliko god da ima novca u državnoj kasi izdvojiti svega 0,62 odsto od te sume za kulturu deluje mizerno. Jer međunarodni standard iznosi oko 2,4 odsto, o čemu je nedavno govorio i ministar za kulturu Bratislav Petković, pominjući još jedan podatak: Crna Gora premašuje i to i izdvaja 2,5 odsto, kao i Makedonija. Hrvatska odvaja preko dva posto.

Nacionalni savet za kulturu javno se izjasnio. Predloženi budžet za kulturu je nedopustivo mali. Činjenica da Srbija izdvaja za kulturu četiri puta manje nego druge zemlje u regionu jasno ukazuje na to da je odnos nadležnih političkih struktura prema kulturi pogrešan. U najmanju ruku četiri puta manje odgovoran.

Prema mišljenju Duška Paunkovića, predsednika ovog tela, kada predlaže budžet od 0,62 procenta, vlast građanima šalje jasnu poruku: kultura nije važna, bez kulture se može, prvo treba podmiriti sve ostale potrebe, a ukoliko nešto ostane onda se ti ostaci mogu prepustiti kulturi.

– Kultura, međutim, jeste važna. Civilizacija je pre svega kultura – ono što ostaje posle svakog pokolenja. Ne treba zaboraviti da su i sama politika, i privreda, i pravo, i vera, i nauka, i obrazovanje zapravo proizvodi kulture. Ukoliko prihvatimo sugestiju vlasti – da kultura nije važna, pretvorićemo se u društvo potrošača, u najgorem smislu te reči. A to se ne sme dozvoliti. Sticanje svesti o sebi preko sopstvene kulture – to je put do nacionalnog samopoštovanja. Što pre nadležne strukture to shvate, pre će se steći uslovi za reviziju prioriteta, kako na idejnom planu, tako i na planu finansijske podrške – kaže Paunković.

Stalno smanjivanje budžeta za kulturu potencijalno znači da politika ne razume fundamentalnu ulogu kulture. I to nikoga ne zabrinjava. Akademik Isidora Žebeljan, član Nacionalnog saveta za kulturu, slaže se sa Paunkovićem i oštra je u oceni situacije koja traje predugo.

– Odnos vlasti prema kulturi (i to ne samo kada su finansije u pitanju) govori o potpunoj beslovesti političara u vezi sa opstankom naroda koji živi na ovom prostoru. Čovek se sastoji od tela i duha i ako je duh unakažen, nisu dovoljne ni sve pare ovog sveta da bi se povratio. Takav čovek je primitivan, neobrazovan, nesposoban, lažljiv, nemoralan, neprijatan i nevoljen. Narodi kojima je kultura zapuštena, uništena, zagađena, zatrovana, kao što je sada naša, nestaju, izumiru – o tome govori celokupna istorija civilizacije. Ali naši političari ne razmišljaju o tome, njima je važan lični opstanak i ništa ih drugo nikada neće ni zanimati.

Kako dodaje akademik Dušan Otašević, član istog tela, ako nema kvalitetne kulture, nema ni identiteta jedne zemlje. To je poznato, ali izgleda da u našoj sredini nije baš najbolje shvaćeno.

– Svako ko se nalazi u ovoj oblasti na bilo koji način, čak i ako je potrošač, vidi da smo pali na niske grane. Verujte mi, ne idemo u dobrom pravcu. Sport je, eto, konačno shvaćen ozbiljno i u njega se ulaže, istina i tu skromno. I to se desetostruko vraća. U kulturu ne ulažemo, pa nam se neće ništa ni vratiti. Kad se setim brojnih predizbornih kapanja dođem do zaključka da kulture tu i nema, da je potpuno nevažna i da se ne pominje.

I na kraju, reč ministarstva. Iako još uvek nisu mogli da govore o tome za šta tačno neće biti para u narednoj godini, jer budžet još nije usvojen pa sredstva zvanično nisu opredeljena, najavljeno je nedavno da zbog nedostatka novca, možda neće biti moguće potpuno rekonstruisati Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti u Beogradu. Za revitalizovanje zgrada pomenuta dva muzeja planirano je da se u naredne tri godine potroši 1,9 milijardi dinara, odnosno milijardu i dvesta miliona za Narodni muzej i sedamsto miliona dinara za MSU. Treba li napomenuti da su oba zdanja zatvorena već skoro deceniju...


Komentari2
07b2a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

snegi
Nažalost, malo je onih u ovoj zemlji koji imaju kulturne potrebe. Očigledno je da ih je najmanje (ili ih čak uopšte nema) među političarima. Zato smo i dovedeni u situaciju u kojoj se već dugo nalazimo, samo što je iz godine u godinu sve gore...
boco
Dobro kaze, ali problem je sto to nema ko da cuje. Nerzaumeju to Palma, Dacic, Vucic, pa ni sam ministar kulture. Vazno je da oslobadjaju kriminalce i lopove, da ima za zvezdu i partizan, a za kulturu .......

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja