utorak, 20.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 20.11.2012. u 15:00 Jovo Bakić

Sud koji je obesmislio pravdu

Sveopšte je ogorčenje javnosti u Srbiji i sveopšte oduševljenje javnosti u Hrvatskoj izazvala odluka o poništenju krivice hrvatskih generala za etnički progon Srba iz Hrvatske. Pisac ovih redaka se ne seća da je javnost u Srbiji bila jedinstvenija još od bombardovanja 1999. Sve političke stranke i sve javne ličnosti koje su se povodom presude oglasile su je osudile. U razgovorima sa prijateljima i poznanicima osećanje poniženosti i uvređenosti preovladava.

Dok u Srbiji, na primer, istoričarka Dubravka Stojanović, jedna od najtemeljnijih i najozbiljnijih kritičarki srpskog nacionalizma, kaže da „presuda generalima pokazuje neozbiljnost Haškog tribunala koji je nakon takve odluke izgubio svaku mogućnost da bude sredstvo pomirenja u regionu”; dotle u Hrvatskoj istoričar Tvrtko Jakovina, poznat kao intelektualac „osumnjičen za jugonostalgiju”, konstatuje: „Presuda je s Hrvatske maknula golemi teret ’udruženog zločinačkog poduhvata’. Odluka će imati veliki uticaj na istoriju međunarodnog prava jer je tribunal bio telo UN i nisu ga kreirali pobednici u ratu, već je tamo trebalo suditi hladno. Hrvatska će za pola godine daleko lakše zauzeti mesto u EU. (...) Možda sporo, ali pozitivna posledica presude je golema. Konačno nešto dobro”.

Dakako, ne iznenađuje ni to što nemački antijugoslovenski i antisrpski konzervativni list krupnog kapitala „Frankfurter algemajne cajtung” u potpunosti deli mišljenje hrvatskog istoričara, kao ni to da istoričar s odobravanjem navodi bivšeg ministra spoljnih poslova Nemačke Klausa Kinkela koji je svojevremeno lepo savetovao Franju Tuđmana, ali to ovaj nije dobro shvatio.

Nasuprot kolegi Jakovini, meni se čini da su pobednici, ipak, stvorili sud u Hagu, jer u ratu protiv Srbije i Srba, Hrvatska je bila tek jedan od izvršilaca. Nalogodavci su sedeli u Vašingtonu i Berlinu. Protiv Srbije su ove dve sile, uz sadejstvo satelita, devedesetih godina prošlog veka isprobali sve, od privredno-političko-kulturnih sankcija do bombardovanja. Kopnene intervencije nije bilo zbog toga što su kopnene snage predstavljale oružane snage Hrvatske, Federacije BiH (ovu federaciju su od dotadašnjih neprijatelja – Bošnjaka i Hrvata – stvorile SAD kako bi omogućile antisrpsku ofanzivu), mudžahedini, i albanska OVK. Otud ne čudi što je Haški tribunal osnovan na inicijativu SAD. On je bio i ostao političko-pravno sredstvo SAD u posleratnom uređivanju prostora bivše Jugoslavije.

Stoga je teško u današnjem svetu i u današnjoj Evropi Srbin biti. Prema njima je dozvoljeno sve ono što prema drugima nije: masovni etnički progon se prašta onima koji su ga osmislili i organizovali njegovo izvršenje, a za zverska ubijanja nema kazni izvršiocima. Time je uvređena svaka žrtva i ponižena čitava nacija. Haški tribunal je oslobodio odgovornosti Nasera Orića za zločine u okolini Srebrenice, iako se on hvalio američkim i kanadskim novinarima prikazujući im grozomorne snimke sopstvenih zločina. Ramuš Haradinaj je oslobođen (trenutno je opet u Hagu i očekuje se njegovo ponovno puštanje na slobodu) uprkos činjenici da je, dok je trajalo suđenje, ubijeno devet od 12 svedoka. Dakle, oslobađanje hrvatskih generala je samo poslednje u nizu. Tuđmanove reči na sastanku sa „vojnim stožerom”, a uz prisustvo ambasadora SAD u Hrvatskoj Pitera Gelbrajta, održanom 31. jula 1995. na Brionima, da „treba naneti takve udarce da Srbi praktično nestanu” nisu uzete u obzir, iako su ih generali doslovce poštovali. Izgleda da se Srbi danas smatraju manje vrednim građanima Evrope, pa se verovatno može očekivati i pad broja pristalica ulaska Srbije u EU.

Pa, ipak, Srbija ne sme ostati van EU dok su njeni susedi sa severa, istoka i zapada u njoj. To bi bila samoubilačka strategija, jer niko joj ne bi mogao pomoći, ako bi došlo do neprijateljstva NATO ili EU prema njoj. Treba sve učiniti da Srbija bude privredno i kulturno jača no što je danas, iako je teško očekivati da to izvede oligarhija Srbije.

Ipak, u ovoj presudi ima i zrnce pozitivnog. Ako je dosad, možda, bilo moguće braniti praksu Haškog tribunala, to odsad izvesno nije slučaj. On je pokazao toliku antisrpsku pristrasnost da je njome potpuno obesmislio ideje pravde i pomirenja zbog kojih je tobože osnovan. Ako je međunarodno pravo sasvim obesmišljeno, onda će ozbiljna nauka, bar, u budućnosti dovesti u pitanje postojeću ideološku hegemoniju u objašnjavanju razaranja Jugoslavije. No, Srbija greške iz prošlosti ne sme ponoviti, i ne sme voditi avanturističku politiku bez čvrstog oslonca na neku silu koja je dovoljno moćna i životno zainteresovana da joj pomogne, jer će tako obezbediti svoje interese. Takve sile trenutno nema na vidiku.

Jovo Bakić

docent na Filozofskom fakultetu BU

Komentari36
4eb91
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Rastko
Gospodine Bakicu, vas zakljucak da nema takve sile koja nam u ovom trenutku moze pomoci je pogresan. Komentator Aleksandar Mihailovic vam je dao objasnjenje ko nam moze pomoci. Mora da ste neverovatno kratkovidi kad u vasem vidokrugu ne postoji Rusija koja se prostire na 14 casovnih zona. Pa onda ne vidite ni Kinu, ni Brazil ni Indiju. Vi gospodine vasim zakljuckom sejete defetizam. Svaki onaj ko tim putem krene, na kraju biva zgazen i odbacen. Ne verujem da vi to zelite sebi i celom nasem narodu.
krešimir v
zORAn | 21/11/2012 15:11 Postavili ste nekoliko vrlo bitnih pitanja na koje Vam nitko u Srbiji ne želi odgovoriti i nisu samo u pitanju Njemačka i Amerika nego i Velika Britanija, Francuska, Nizozemska itd. Ali odgovor na Vaše pitanje je početak završetka mržnje.
УСА и Немачка су то исто радиле 40-45
По чему се Хаг "раније" могао бранити? Судио је исто. Ништа ово није ново, него је само мало више, па се ови "родољубиви" коментатори као мало буне, али ето, раније је било све у реду и није било места никаквом незадовољству. Као, сада су дигли глас. А мученици се још увек сећају како смо ми започели рат и како је то њима било страшно, али уопште се не "сећају" ко је то, и да ли је уопште неко напао Србе. И још увек им је јако тешко и испаштају што нисмо једноставно сели на кућне прагове и дочекали свој известан крај. Ни то не би било ништа ново, само се душебрижници хашког трибунала никако не могу "уверити" да то није измишљено ради хировитих Срба, који мало-мало врше геноцид по муслиманским и хрватским гудурама, над муслиманима и хрватима. И онда изгине неки милиончић Срба, а они некако испливају чак и са више становника. И ти се људи "озбиљно" питају, а зашто су се променили односи са УСА и Немачком, тако плодоносни у прошлости? Грешите. И УСА и Немачка су тукле по Београду и 40-45.
zORAn
Sa iskrenim zadovoljstvom slusam svako izlaganje i citam svaki tekst g. Bakica. Tako se se apsolutno slazem i sa svim cinjenicama i misljenjem iznetim ovde. Ono sto me duze vreme zanima, a nisam u mogucnosti da razjasnim je - zbog cega su Vasington i Berlin tako jednodusno stali na stranu Hrvata, Bosnjaka i Albanaca? Koji su se to interesi poklopili sa pomenutima, a po cemu je Srbija tako sustinski na suprotnoj strani? U kom trenutku se desilo i sta je potrebno uciniti da bi se to izmenilo?
Nena Cvetkovic
@ Katica Popovic,Maja Pitic,Vesna Markovic U ovoj nasoj tuznoj Srbiji izgleda da zene najbolje razumeju sustinu problema u koji nas je uvalio SM sa svojim nacionalsocijalizmom. Pridruzujem se njihovim komentarima, uz opasku da je krajnje vreme da se prestane sa izigravanjem velikomucenika i ukljuci u normalan zivot.Mnogi su u zivotu morali da progutaju gorku pilulu,moracemo i mi ako hocemo da opstanemo kao narod. Od verbalnog junacenja rogovi su nam izrasli,red je da ih potkresemo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja